Еутеника () је проучавање побољшања људског функционисања и благостања побољшањем животних услова. „Побољшање” се спроводи мењањем спољашњих фактора као што су образовање и контролабилна окружења, укључујући еколошких права, образовање о запошљавању, домаћинству, санитацији и становању, као и превенцију и уклањање заразних болести и паразита.
У чланку The New York Times-а од 23. маја 1926, Роуз Филд примећује опис, „најједноставније [је] ефикасно живљење”. Такође се описује као „право на средину”, обично као двојство „праву на рођење” које сходно томе потпада под надлежност еугенике.
Насупрот еугеници, еутеника не покушава намерно да измени састав људског гена. Међутим, побољшања квалитета живота, као што су искорењивање болести или приступ одговарајућој исхрани, могу потенцијално имати индиректне ефекте на генетику популације.
Етимологија Термин је настао крајем 19. века од грчког глагола eutheneo, εὐθηνέω (eu, добро; the, корен речи τίθημι tithemi, проузроковати). (Бити у цветном стању, обиловати, напредовати.—Демостен. Бити јак или снажан.—Херодот. Бити снажан у телу.—Аристотел.)
Такође од грчке Еутеније, Εὐθηνία. Добро стање тела: просперитет, срећа, изобиље.—Херодот.
Супротност Еутеније је Пенија, Πενία („недостатак” или „сиромаштво”) персонификација сиромаштва и потребе.Theoi Project — Penia
Историја Елен Сволоу Ричардс (1842–1911) била је једна од првих ауторки која је користила термин, у делу The Cost of Shelter (1905), са значењем „наука бољег живота”. Није јасно да ли су (и вероватно није вероватно да су) било који студијски програми еутенике икада потпуно прихватили Ричардсин мултидисциплинарни концепт, иако неколико нијанси остаје и данас, посебно она интердисциплинарности.
Институт за еутенику Васар колеџа Након Ричардсине смрти 1911, Џулија Латроп (1858–1932) наставила је да промовише развој интердисциплинарног програма из еутенике на Васар колеџу, чије су и она и Ричардс биле алумне. Латроп је убрзо удружила снаге са алумном Мини Камнок Блоџет (1862–1931), која је са својим супругом, Џоном Вудом Блоджетом, понудила финансијску подршку за стварање програма еутенике на колеџу. Планирање наставног плана и програма, које је предложио председник Васара Хенри Нобл Маккракен 1922, почело је озбиљно до 1923, под руководством професорке Ани Луиз Маклауд, која је постала прва жена са докторатом на Универзитету Макгил 1910.
Према хронолошком уносу Васара за 17. март 1924, „факултет је препознао еутенику као задовољавајуће поље за секвенцијално изучавање (смер). Одељење за еутенику је овлашћено да понуди мултидисциплинарни програм [радикалан у то време] који фокусира технике и дисциплине уметности, наука и друштвених наука на животна искуства и односе жена. Студенти еутенике могли су похађати курсеве хортикултуре, хемије хране, социологије и статистике, образовања, проучавања деце, економије, економске географије, физиологије, хигијене, јавног здравља, психологије и архитектуре и намештаја за домаћинство. Са новим одељењем дошао је и први смер за проучавање деце на једном америчком колеџу либералних уметности.”
На пример, типичан смер за проучавање деце у оквиру еутенике укључује уводну психологију, лабораторијску психологију, примењену психологију, проучавање деце и социјалну психологију на Одељењу за психологију; три курса која се нуде на Одељењу за проучавање деце; почетну економију, програме социјалне реорганизације и породицу на економији; и на Одељењу за физиологију, људску физиологију, дечју хигијену, принципе јавног здравља.
Васаров Летњи институт за еутенику примио је прве студенте у јуну 1926. Створен да допуни контроверзни смер еутенике који је почео 21. фебруара 1925, такође је био смештен у новој сали Мини Камнок Блоџет за еутенику (коју су пројектовали Јорк и Сојер, са постављањем камена темељца 25. октобра 1925). Неки чланови факултета Васара (можда емотивно узнемирени због тога што су измештени на кампусу да би направили места, или из других политичких мотива) оспоравали су „веровали да је цео концепт еутенике нејасан и контрапродуктиван за напредак жена.”
Пошто је превазишао млак пријем, Васар колеџ је званично отворио своју салу Мини Камнок Блоџет за еутенику 1929. Др Рут Вилер преузела је место директора студија еутенике 1924. Вилер је остала директор до 1944, када ју је наследила Мери Шатак Фишер Лангмјур, до 1951.
Колеџ је наставио током академске 1934–35. године свој успешни експеримент кооперативног становања у три студентска дома. Намењен да помогне студентима да покрију трошкове школовања радећи у својим резиденцијама. На пример, у Main-у, студенти су зарађивали 40 долара годишње обављајући релативно лаке послове као што је чишћење својих соба.
Године 1951, Катарин Блоџет Хадли (дипломирала на колеџу 1920) донирала је 400.000 долара, преко Фондације Рубикон, Васару да помогне у финансирању оперативних дефицита у текућој и наредним годинама и да побољша плате факултета.
„Укинут из финансијских разлога, Васаров летњи институт за породични и заједнички живот, основан 1926. као Васаров летњи институт за еутенику, одржао је своју последњу сесију, 2. јула 1958. То је била прва и последња сесија за новог директора института, др Мервина Фридмана.”
Елмира колеџ Елмира колеџ је познат као најстарији колеџ који још постоји, а који је (као колеџ за жене) додељивао женама дипломе које су биле еквивалентне онима које су добијали мушкарци (први који је то учинио био је сада угашени Мери Шарп колеџ). Елмира колеџ је постао коедукацијски у свим својим програмима 1969.
Посебан чланак је написан 12. децембра 1937. у The New York Times-у, цитирајући недавне дипломце Елмира колеџа, позивајући на курсеве на колеџима за мушкарце о бризи о деци. Извештавајући да се „припрема за највећу од свих професија, ону мајчинства и обуке деце, даје студентима на Елмира колеџу у Дечјој школи која се води као део Одељења за еутенику.”
Елмира колеџ је био један од првих колеџа либералних уметности који је препознао чињеницу да жене треба да имају неку посебну обуку, интегрисану са либералним студијама, која би их припремила да наставе, са мање напора и мање грешака, успешан породични живот. Курсеви о исхрани, економији домаћинства, избору одеће, принципима намирница и планирању оброка, дечјој психологији и образовању у породичним односима били су део наставног плана.
Дечја школа Елмира колеџа за петнаесторо деце узраста од две до пет година отворена је првенствено као лабораторија за студенте, али је постала толико популарна међу родитељима у заједници да је увек постојала дуга листа чекања.
Чланак The New York Times-а бележи како је дечја соба постала једна од основних лабораторија колеџа, где су недавне мајке сведочиле о вредности обуке коју су примиле током студија. Times је известио да је једна дипломкиња рекла: „Данас, када је младим женама често неопходно да наставе професионални рад ван куће након брака, важно је да млади очеви, који морају да учествују у стварној бризи и обуци деце, имају неко знање о исправним методама.”
Данас Многи фактори су довели до тога да покрет никада није добио финансирање које му је било потребно да остане релевантан, укључујући: жестоке дебате о тачном значењу еутенике, снажан покрет антифеминизма паралелно са још снажнијим покретима за права жена, забуну са термином еугеника, економски утицај Велике кризе и два светска рата. Ови фактори су такође спречили дисциплину да стекне пажњу која јој је била потребна да састави трајни, знатно мултидисциплинарни наставни план. Стога се раздвојила на засебне дисциплине. Проучавање деце је један такав наставни план.
Мартин Хегестад из библиотеке Ман примећује да „од око 1920, међутим, економисти домаћинства су тежили да пређу у друге области, као што су исхрана и текстил, које су нудиле више могућности за каријеру, док су се здравствена питања решавала више у чврстим наукама и у професијама неге и јавног здравља. Такође, побољшања у јавној санитацији (на пример, шира доступност канализационих система и инспекције хране) довела су до смањења заразних болести и тиме до све мање потребе за углавном кућним мерама које су подучавали економисти домаћинства.” Тако је наступио крај еутенике како ју је првобитно дефинисала Елен Сволоу Ричардс.
Дебата, заблуде и опозиција мини|upright|Абрахам Флекснер,
Утицајни историчар образовања Абрахам Флекснер доводи у питање њену научну вредност изјављујући:
Еугеничар Чарлс Бенедикт Давенпорт приметио је у свом чланку „Euthenics and Eugenics”, штампаном у Popular Science Monthly:
У сличном духу, Едвард Л. Торндајк, психолог и рани истраживач интелигенције, залагао се две године касније за схватање које боље интегрише еугеничко проучавање:
Види још
Референце
Литература
Adapted from
Спољашње везе „Euthenics” претрага, OCLC — WorldCat
Категорија:Хигијена Категорија:Животни стандард Категорија:Академске дисциплине Категорија:Јавно здравље Категорија:Академске дисциплине