Мукоактивни лекови (МЛ)су класа фармаколошких агенаса која обухвата експекторанте, муколитике, мукорегулаторе и мукокинетике, који могу утицати на запремину, вискозност, транспорт и састав слузи или испљувка (спутума). Због ови карактеристика МА често помажу у уклањању слузи или испљувка из горњих и доњих дисајних путева. Ови лекови се користе за лечење респираторних обољења праћених прекомерним лучењем или згушњавањем слузи. Према механизму дејства ови лекови се даље могу класификовати у више група. Међутим ту постоји потешкоћа у карактеризацији мукоактивних агенаса због чињенице да многи лекови показују преклапајуће ефекте. Без обзира на то, мукоактивни лекови се могу широко и једноставно окарактерисати у неколико главних група према њиховим главним дејствима. Опште информације У здравом стању, дисајни путеви су обложени слојем заштитног мукусног гела који се налази на врху воденасте перицилијарне течности. Мукус је адхезивни, вискоеластични гел, чија су биофизичка својства у великој мери одређена преплитањем дугих полимерних муцина који формирају гел, MUC5AC и MUC5B. Овај слој хвата и уклања бактерије и инхибира раст бактерија и стварање биофилма. Такође штити дисајне путеве од удисаних иританса и од губитка течности. Код болести као што је цистична фиброза готово да нема муцина (а самим тим ни слузи) у дисајним путевима; секрети се састоје од ДНК инфламаторних ћелија и полимера филаментозног актина, што је слично гноју. Задржавање овог гноја у дисајним путевима доводи до континуиране упале и оштећења дисајних путева.

Мукоактивни лекови који укључују експекторанте, муколитике, мукорегулаторе и мукокинетике, сматрају се лековима избора за лечење респираторних болести код којих је хиперсекреција слузи клиничка компликација основне болести. Главна сврха мукоактивних лекова је повећање способности искашљавања испљувка и/или смањење хиперсекреције слузи.

Класификација МЛ Тренутно је доступно много мукоактивних лекова који се могу класификовати према њиховом основном механизму деловања на:

Експекторанси Експектотранси су лекови које изазивају излучивање или избацивање слузи из респираторног тракта. Ово обично захтева кашаљ или кијање како би се слуз опустила и избацила из плућа или горњих дисајних путева. Ови догађаји се могу сматрати корисним ако се чепови слузи који зачепљују велике, средње или мале дисајне путеве померају. Ефекти након употребе експекторанса могу побољшати алвеоларну аерацију и пружити олакшање од неуралне иритације изазване механичким својствима чепова слузи или ефектима њихових инфламаторних компоненти.

Хипертонични физиолошки растворПовећава волумен секрета и/или хидратацијуГвајфенезинСтимулише секрецију и смањује вискозност слузиКалијум јодид Смањује вискозност слузи и омогућава лакше искашљавање

Мукорегулатори Мукорегулатори су лекове који регулишу секрецију слузи или ометају ДНК/F-актин мрежу могу се описати као мукорегулаторни агенси. Између осталог, они укључују карбоцистеин, антихолинергике, глукокортикоиде и макролидне антибиотике. Механизам деловања ових једињења је широког спектра. На пример, карбоцистеин, антиоксиданс, има способност да обнови вискоеластична својства слузи и пружи антиинфламаторне ефекте, поред тога што пружа заштитне ефекте на респираторне ћелије. Насупрот томе, антихолинергички агенси блокирају активност парасимпатичког нерва, чиме смањују секрецију слузи. Уместо тога, глукокортикоиди су снажни антиинфламаторни лекови за које се тврди да побољшавају мукоцилијарни клиренс.

У групу ових лекова спадају: КарбоцистеинМетаболизам ћелија које производе слуз, антиоксидативни и антиинфламаторни ефекти, модулира производњу слузиАнтихолинергички лековиСмањује волумен секретаГлукокортикоидиСмањује упалу дисајних путева и лучење муцинаМакролидни антибиотициДелују бактерицидно и бактериостатски Муколитици Муколитици су лекови који смањују вискозност слузи и могу се категорисати на „класичне“ ако деполимеризују муцинске гликопротеине или „пептидне“ муколитике који деполимеризују ДНК и F-актинске полимерне мреже.

У групу ових лекова спадају: N -ацетилцистеинПрекида дисулфидне везе које повезујуАнтиоксидативни и антиинфламаторни ефекти муцинске полимереН -АцистелинПовећава лучење хлорида и кида дисулфидне везеЕрдостеинМодулира производњу слузи и повећава мукоцилијарни транспортДорназа алфаХидролизира ДНК у слузи и смањује вискозност у плућимаГелсолинПрекида унакрсне везе актинских филаменатаТимозин β4Прекида унакрсне везе актинских филаменатаДекстранПрекида водоничне везе и повећава хидратацију секретаХепаринРаскида и водоничне и јонске везе

Мукокинетици

Мукокинетици су средстава (понекад називаних промотерима чишћења кашља) која повећавају мукоцилијарни клиренс делујући на цилије. Иако је доступан широк спектар мукокинетика који повећавају фреквенцију цилијарних покрета, ова средства имају мали ефекат на мукоцилијарни клиренс код пацијената са плућним болестима. Мукокинетички лекови укључују бронкодилаторе, трицикличне нуклеотиде и амброксол). Сурфактанти такође подстичу чишћење слузи путем кашља смањујући површинску адхезију између слузи и епитела дисајних путева. На основу стечених сазнања и разумевања специфичних ефеката мукоактивних агенаса, лекари су успели да побољшају терапијску употребе ових лекова.

У групу ових лекова спадају: БронходилататориПобољшава отклањање кашља повећањем издисајаСурфактантиСмањује лепљивост спутума/слузиАмброксолСтимулише производњу сурфактанта и инхибира неуронске натријумове канале

Напомена Иако је прецизан механизам деловања неколико мукоактивних лекова прилично добро утврђен, и даље постоји потешкоћа у вези са њиховом класификацијом, због преклапајућих ефеката дејства које показују. Имајући ово у виду дошло се до закључка да се само даљим проучавањем механизма деловања и утврђивањем специфичних ефеката које имају мукоактивни агенси, може се понудити побољшана терапијска употребу ових лекова.

Референце

Категорија:Пулмологија Категорија:Експекторанти