Чепа

Чепа () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Кунсентмартон јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]

Суседна места су му Тисакирт на северу, Черкеселе на североистоку, Селевењ на истоку, Чонград на југу (на супротној обали реке), Тисашаш на западу и Тисауг на северозападу.Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.

Етимологија имена Име Csépa чува архаични облик личног имена Стефан (István) тачније, име Csépán или Csépány.

Историја Најранији становници овог краја припадали су неолитској култури Кереш (Körös-kultúra), а подручје је остало насељено и током [Бронзаног доба|бронзаног доба]]. Такође су идентификовани трагови насеља која су оснивали Скити, Сармати, Хуни и Авари.Кратка историја насеља

Након доласка Мађара на ове просторе, област Тисазуг (Tiszazug) подељена је између племена Међер (Megyer) и везираа Онда (Ond). Током владавине мађарског краља Ладислава I, Егерска бискупија је стекла део те територије. Иако се име Чепа у записима не појављује све до 15. века (тачније 1406. године), на територији данашњег села постојала су три ранија насеља: Покахаза (забележено као Pokah 1261. године), Химод (записано као Hymud 1330. године) и Ваја (записано као Woya 1330. године).

Мађарски краљ Владислав II припојио је ово село, заједно са насељем Селевењ (Szelevény), жупанији Пешта. Након што су Османлије заузеле Ђулу (Gyula), цела област Тисазуг пала је под турску власт. До 1664. године, у званичним документима ово насеље је навођено као напуштено.

Насеље Чепа је поново насељено 1721–1722. године, првенствено досељеницима из етничке групе Палоц (Palóc), и тада је било део жупанија Хевеш и Килше-Солнок (Heves és Külső-Szolnok vármegye). Претежно римокатоличко становништво изградило је 1729. године цркву од набоја посвећену Светом Јакову. Данашња црква завршена је тек 1789. године.

Демографија Према попису из 2011. године, 82,6% становника изјаснило се као Мађари, 12% као Роми, 0,9% као Румуни, а 0,2% као Немци (17,3% се није изјаснило о националној припадности; укупан збир може премашити 100% услед двоструког изјашњавања). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Верска структура била је следећа: римокатолици 60,4%, реформисти 5,3%, лутерани 0,8%, гркокатолици 0,7% и лица без верске припадности 9,8% (21,7% се није изјаснило).

Године 2022. 86,7% становништва изјаснило се као Мађари, 7,1% као Роми, 0,9% као Румуни, 0,5% као Немци, 0,4% као Украјинци, по 0,1% као Русини и Словаци, а 0,8% као припадници других националности (12,9% се није изјаснило о националној припадности; укупан збир може премашити 100% услед двоструког изјашњавања). Према вероисповести, 43,2% су били римокатолици, 4,7% реформисти, 0,4% православци, 0,3% лутерани, 0,2% гркокатолици, 0,8% припадници других хришћанских заједница, 0,3% припадници других католичких заједница, а 11,7% лица без верске припадности (38% није дало одговор).

Референце

Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu

Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок

Źródło i licencja