Черкеселе () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Кунсентмартон јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]

Географија мини|лево|200п|Термално купатило Черкеселе 1960. мини|лево|200п|Термално купатило Черкеселе 2017. Н Насеље се налази се у јужном делу округа Јас-Нађкун-Солнок, у региону Тисазуг, између река Тисе и Хармаш-Кореша.Топографске информације

Најближи градови су Кечкемет на западу, Тисафелдвар на северу и Кунсентмартон на истоку. Налази се 127 километара од Будимпеште и 45 километара од Солнока и Кечкемета.Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.

Етимологија имена Име Черкеселе (Cserkeszőlő) указује на прошлост овог места. Реч szőlő значи грожђе, чиме се одаје признање богатој традицији узгоја винове лозе и воћа на песковитом земљишту овог краја. Порекло његовог имена везује се за Черкезе, будући да се велика черкеска мањина населила на овом подручју током владавине Беле IV.Увод у Черкесело

Историја Черкесело је једно од најмлађих насеља у жупанији, постало је независно 1. јануара 1952. године; раније је било периферно подручје Тисакурта. Археолошка заштитна истраживања на том подручју открила су древна насеља, укључујући локалитете из средњег неолита и 80 сарматских гробова са историјским артефактима, попут бронзаних огледала и гвозденог оружја.Кратка историја насеља

Овај крај је некада био познат и по својој винској култури. Черкеселе (Cserkeszőlő) је једно од најмлађих насеља у жупанији, самостално је од 1. јануара 1952. године, а претходно је било издвојени део насеља Тисакирт (Tiszakürt). У средњем веку ово подручје насељавали су „краљевски народи“, Кумани и Јаси, који су били обавезни да служе војну службу у замену за своје привилегије.Чланак на вебстраници Черкеселеа

Године 1938. мађарско-америчка нафтна компанија открила је извор будућег економског извора Черкесела, термалну воду температуре 93 °C која је избијала са дубине веће од 2.000 метара. Бушотина је затворена током Другог светског рата, а поново отворена 1948. Каснија истраживања потврдила су оно што су мештани већ знали: термална вода Черкесела има лековита својства.Историја термалне бање

Узгој винове лозе на песковитом тлу одиграо је важну улогу у развоју места, а и само име насеља потиче из тог контекста. Иако се узгој грожђа и воћа значајно проширио од почетка 20. века, још је 1742. локални земљопоседник Јожеф Стеошел доделио песковите парцеле за винограде становницима Кунсентмартона, Чепе и Тисазуга. Данас је главна атракција Черкесела терапеутско термално купатило, а регион је некада био познат и по винској култури. Изградња бање почела је 1954. године, а она је постајала све популарнија међу становницима околних села и градова. Људи су у почетку долазили издалека да би код импровизованих канала у песку тражили олакшање од реуме и других тегоба. Од тада, главна атракција места је ова алкално-хлоридна и хидрогенкарбонатна вода. Иако је вода била чувена, развоју бање и околине није се посвећивала довољна пажња све до 1998, када је бања потпуно реконструисана, а околина уређена за пријем гостију.

Демографија Године 2001. готово 100% становништва насеља изјаснило се као Мађари.Подаци о етничкој припадности са пописа из 2001. године

Према попису из 2011. године, 76,3% становника изјаснило се као Мађари, 0,2% као Роми, 0,8% као Немци и 0,4% као Румуни (23,5% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед вишеструког изјашњавања). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Верска структура била је следећа: римокатолици 30,2%, реформисани 10,5%, лутерани 0,4%, гркокатолици 0,2% и лица без верске припадности 23,8% (34,3% се није изјаснило).

Године 2022. 84,7% становништва изјаснило се као Мађари, 1,6% као Немци, 0,7% као Румуни, 0,3% као Роми, 0,2% као Украјинци, 0,1% као Словаци, а 1,5% као припадници других националности које нису домаће (15,1% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед вишеструког изјашњавања). Према вероисповести, 20,9% су били римокатолици, 8,1% реформисани, 0,4% лутерани, 0,3% гркокатолици, 0,1% православци, 1,3% припадници других хришћанских заједница, 3,1% припадници других католичких заједница, а 17% лица без верске припадности (48,7% није дало одговор).

Референце

Спољашње везе [www.cserkeszolo.hu Званична Веб−страница] Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Черкеселешке новне Черкеселе на funiq-hu-n

Official site на мађарском, енглеском, немачком, француском, румунском, руском и пољском Черкеселе на funiq.hu (архива)

Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок