Жужана Фазекаш (, рођ. , надимак ) је била мађарска бабица која је живела током периода познатог као „Златног доба тровача” и налазила се у средишту догађаја везаних за групу „Тровачице из Тисазуга” (мађ. Tiszazugi méregkeverők) у селима мађарске области Тисантул. Иако се сматра главним актером овог низа убистава, велики део кривице вероватно јој је приписан зато што је преминула пре суђења, чиме је постала предмет бацања кривице, будући да су убиства почела пре њеног доласка и дешавала се и у другим местима у околини њеног села.

Живот у Нађреву Већина записа о Жужани Фазекаш почиње њеним доласком у Нађрев. Стигла је са одличним вештинама бабице и одговарајућим препорукама, али се о њеној прошлости мало тога знало.

Као бабица у месту без болница, пружала је медицинску помоћ женама, укључујући помоћ при порођају и вршење абортуса. Такође им је пружала ширу подршку као женама које су живеле у селу у земљи у којој су током Првог светског рата били смештени ратни заробљеници, што их је излагало спољним утицајима и другачијим начинима живота.

Масовно тровање Када су се њене пацијенткиње жалиле на своје насилне и пијане мужеве, Фазекаш би рекла: „Ако постоји проблем с њим, имам једноставно решење”. Њено решење састојало се у томе да папир за хватање мува потопи у воду, а затим са површине покупи отров, арсен.

Током две деценије, Фазекаш је у том месту радила и као бабица и као тровачица. Као водећа медицинска радница у граду, уз рођака запосленог у општинској управи који је попуњавао потврде о смрти, успевала је да смртни случајеви прођу без икакве бирократске пажње.

Иако се воде расправе о тачном броју убистава, као и о томе ко је све учествовао у тровању, оправдано је претпоставити да је она допринела некима од 45–60 (или чак до 300) смртних случајева у том крају. Тај случај је постао познат под називом „Тровачице из Нађрева” и сматра се „највећим масовним тровањем које је предводила жена у модерној историји”.

Смрт Остаје нејасно како су тровања коначно откривена, али када су истражитељи ексхумирали тела недавно преминулих особа са локалног гробља, утврдили су да 46 од 50 тела садржи огромне количине арсена.

Жандарми су у јулу 1920. године покренули кривични поступак и усмерили пажњу на Жужану Фазекаш, те су 19. јула 1929. кренули ка њеној кући како би је ухапсили. Међутим, пошто је приметила долазак полиције, она је већ била мртва када су стигли, попила је сопствени отров.

Суђење и наслеђе Кривични поступак вођен је у јулу 1929. године, када су десетине жена и два мушкарца ухапшени и изведени пред суд. Током суђења, иако сама није могла да изнесе одбрану, Фазекаш је означена као главни организатор тровања.

Суђења су такође открила сложене и нијансиране мотиве који су стајали иза убистава. Једна жена по имену Марија изјавила је: „Уопште се не осећам кривом. Мој муж је био веома лош човек; тукао ме је и злостављао. Откако је умро, пронашла сам свој мир.”

У популарној култури „The Angelmakers” је документарни филм из 2006. године редитељке Астрид Бусинк (Astrid Bussink), који приказује сећања мештана на догађаје везане за „творитељке анђела” из Нађрева. „The Women Are Not Fine” је публицистичка књига ауторке Хоуп Рис (Hope Reese) која описује улогу Жужане Фазекаш у Нађреву.

Референце

Категорија:Самоубице Категорија:Мађарске серијске убице