Управљање болом код деце које се заснива на лечењу и ублажавању бола представљају основно људско право које постоји без обзира на године живота. Бол, која се дефинише као непријатно сензорно и емоционално искуство повезано је са стварним или потенцијалним оштећењем ткива. Претходно стечено искуство и управљање болом, чак и од веома раних фаза живота, мењају реакције и понашање према даљим „болним“ искуствима и догађајима. Стога, ниједна особа не доживљава бол на исти начин, што додатно усложњава управљање болом.
Основне информације На основу многих истраживања утврђено је да чак и када је бол очигледан, деца често не добијају никакав или неадекватан третман за бол и или за ублажавање болних процедура. Новорођенчад и критично болесна деца су посебно подложна недостатку лечења или недовољном лечењу. Уобичајено схватање да деца не реагују на болна искуства нити их се сећају у истој мери као одрасли је нетачно. Многи нервни путеви неопходни за пренос и перцепцију бола присутни су и функционишу до 24–29 недеље гестације. Истраживања на новорођенчадима су показала да неуспех у пружању аналгезије за бол доводи до „препровођења“ нервних путева одговорних за пренос бола у дорзалном рогу кичмене мождине, што резултује повећаном перцепцијом бола код будућих болних стања. Ово потврђује истраживање на људским новорођенчадима које је открило да неуспех у пружању анестезије или аналгезије за обрезивање новорођенчади доводи не само до краткорочних физиолошких поремећаја већ и до дугорочних промена у понашању.
Деца млађа од 3 године и критично болесна деца можда неће бити у стању да адекватно вербализују када осећају бол или локализују бол. Штавише, могу се плашити да пријаве свој бол. Неколико студија је документовало немогућност медицинских сестара, лекара и родитеља/старатеља да правилно идентификују и лече бол, чак и код постоперативних педијатријских пацијената.
Друштвени страхови од зависности од опиоида и недостатак заступања такође су узрочни фактори у недовољном лечењу педијатријског бола. За разлику од одраслих пацијената, лечење бола код деце често зависи од способности родитеља/старатеља да препознају и процене бол и од њихове одлуке да ли ће лечити или не. Родитељске погрешне представе о процени бола и лечењу бола могу стога довести и до неадекватног лечења бола. Чак и код хоспитализованих пацијената, већину бола који деца доживљавају лече њихови родитељи/старатељи. Родитељи/старатељи могу пропустити да пријаве бол или зато што нису у стању да га процене или се плаше последица терапије бола. У једној студији, лажна уверења о зависности и правилној употреби ацетаминофена и других аналгетика довела су до тога да се деци не пружи аналгезија.
Како постоји и веровање да је бол користан или да поновљене дозе аналгетика доводе до недовољног деловања лекова, то је довело до тога да родитељи/старатељи нису обезбедили или затражили прописане аналгетике за лечење бола своје деце. Стога је едукација родитеља/старатеља неопходна ако се жели адекватно лечење бола код деце. Сви ови фактори чине децу изузетно рањивом групом.
У протеклих 25 година дошло је до значајног напретка у истраживању и интересовању за управљање педијатријским болом и у развоју педијатријских служби за лечење бола, првенствено под руководством педијатријских анестезиолога. Тако су временом формирани тимови за лечење бола који пружају лечење бола код акутног, постоперативног, терминалног, неуропатског и хроничног бола. У том смислу, процена и лечење бола код деце су постали важни аспекти педијатријске неге, без обзира на то ко је пружа. Неуспех у пружању адекватне контроле бола представља нестандардну и неетичку медицинску праксу.
Процена бола +Скала бола при плачу за бебе од 32 недеље гестацијске старости.012Плач: Карактеристичан крик бола је високБез плача или плача који није високог тонаВисок тон плач, али беба се може утешитиВисок тон плач, али се беба не може утешитиПотребан је О2 за одржавање SaO2 > 95: Размотрите друге промене у оксигенацији.Ноје потребан O2Потребан је O2 < 30%Потребан је O2 > 30%Повећани витални знаци: Мерити крвни притисак последњи јер то може изазвати потешкоће са другим проценамаПулс и крвни притисак +/– 10% од почетне вредностиПовећање крвног притиска или срчане фреквенције за 10%–20%Повећање срчане фреквенције или крвног притиска за > 20%Израз лица: Гримаса коју карактерише испупчење обрва, затворене очи, отворена уста, продубљивање назолабијалне браздеНеутрални изразСа гримасамаСа гримасама/грнчањем лицаНесаница: Одређује се на основу стања током сата који је претходио процениНије присутнаЧесто се будиСтално буданУпутство: Свака од пет категорија се бодује са 0, 1 или 2 поена, што резултује укупним резултатом између 0 и 10 поена.
Терапија
Атрауматске мере Будући да деца обрађују информације другачије од одраслих, установе за лечење деце често примењују атрауматске мере како би смањиле анксиозност и стрес. Примери за ову врсту терапије укључују:
Присуства родитеља или старатеља током болничких процедура
Обављање болних процедура у посебној просторији за третмане, како би се осигурало да соба у којој дете борави остане место где се не очекује бол
Боравак у другим „зонама без бола” у којима нису дозвољене медицинске процедуре, попут играонице
Пружање могућности избора детету како би стекло одређени осећај контроле над процедурама
Демонстрирање процедуре помоћу лутака и играчака
Коришћење анатомских термина и речника прилагођених узрасту.
Нефармаколошке мере У зависности од узрока бола, на располагању су бројне нефармаколошке опције. Такође, различити приступи могу бити прикладнији у зависности од узраста детета.
Нефармаколошке мере код одојчади У нефармаколошке методе за ублажавање нелагодности током имунизације или болних процедура код одојчади (до 12 месеци старости), спадају:
Орална примена раствора слатког укуса: ово се може постићи сисањем цуцле варалице или стављањем мале количине слатког раствора у уста детета, Пружање утехе одојчету током и након давања ињекције, Утврђено је да је дојење током бољих процедура ефикасније у контроли бола од примене плацеба или посебних положаја тела. Мајчино млеко или заслађена вода имају сличан ефекат, мада студије на превремено рођеној деци још увек нису спроведене. Сматра се да је контакт „кожа на кожу” (познату и као кенгур-нега) ефикасан за контролу бола током болних процедура. Благо љуљање одојчета Повијање Сисање (без уноса хране)
Нефармаколошке мере за старију децу Нефармаколошке мере за старију децу укључују:
Пажљиво објашњавање процедуре уз помоћ слике или других визуелних средстава Дозвољавање детету да само изабере место давања ињекције. Грљење „груди у груди” Омогућавање детету да поставља питања медицинском особљу Обилазак просторије у којој ће се обавити поступак Омогућавање млађој одлуци да се играју луткама или другим играчима са здравственим радником како би разумела процедуру Омогућавање старијој деци да погледају видео-снимак који објашњава поступак Скретање пажње помоћи песама, прича, играчака, боја, видео-садржаја, телевизије или музике Примена техника опуштања, као што су дубоко дисање или масажа
Нефармолошки третман бола повезаног са вађењем крви (венипункцијом) код деце укључују хипнозу и технике скретања пажње. Ови третмани су смањили бол према процени самих пацијената, а у комбинацији са когнитивно-бихејвиоралном терапијом (КБТ), смањење бола је било још израженије. За друге интервенције – као сугестије, дувања ваздуха и скретања пажње уз усмеравање од стране родитеља – није утврђено да су ефикасне, односно нису се разликовале од контролних поступака у погледу утицаја и ублажавања.
Када је реч о деци и адолесцентима који пате од хроничног бола, показало се да су бихејвиорални третман, обука за опуштање, когнитивно-бихејвиорална терапија (КБТ) и акупунктура ефикаснији. За случајеве поновљеног бола у стомаку, Кохранов преглед из 2017. године указао је на одређене доказе да су КБТ и хипнотерапија ефикасне у краткорочном смањењу бола.
За децу старију од године дана не постоје чврсти докази који би указивали на то да узимање или сисање раствора слатког укуса има аналгетски ефекат.
Види још Пацијент контролисана аналгезија Бол Управљање болом
Референце
Спољашње везе
"Palliative Care factsheet" from WHO "WHO guidelines on persisting pain in children"
Категорија:Бол Категорија:Педијатрија