Тосег () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Солнок јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Географија мини|лево|200п|Тосег, поглед из ваздуха мини|лево|200п|Холандска археолошка експедиција у Мађарској. Смештај у Тосегу, полазак на гробље поред Тисе. 1928. мини|лево|200п|Археолошко налазиште и село Тосег у даљини и десно 1928. Насеље се налази на Великој мађарској равници, тачније на пешчаном гребену између Дунава и Тисе и у оквиру југоисточног дела равнице Герје-Перје, која допире до десне обале Тисе у централно-западном делу жупаније Јас-Нађкун-Солнок, 9 километара од седишта жупаније, града Солнока.
Поред Тисе, још један значајан водени ток је главни канал Герје-Перје, који се улива у реку северно од насеља. Међу локалним знаменитостима истичу се травнате равнице дуж потока Герје, које чине саставни део сличних станишта што се протежу и на територије суседних насеља. Ово подручје одликује се јединственом флором карактеристичном за слатинаста земљишта и популацијом од преко 200 врста птица. Област уз реку пружа одличне могућности за риболов и излете љубитељима природе. Ова територија је део Заштићеног предела средњег тока Тисе.
На јужном ободу села, риболовачко језеро површине 30 хектара очекује љубитеље пецања и оне који траже одмор и опуштање. Околно рурално подручје представља познато и популарно ловиште.Топографске информације
Суседна насеља су: Солнок на северу, Сандаселеш (данас део Солнока) и Ракоцифалва на истоку, односно југоистоку (ова два насеља се налазе на супротној обали Тисе), Тисаваркоњ на југу, Јаскарајене на југозападу, Керештететлен на западу и Абоњ на северозападу.Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.
Историја Насеље је било настањено још у праисторијско доба захваљујући повољном положају, јер су куће остајале безбедне чак и током поплава.
Тосег је мађарско село у жупанији Пешт-Шолт, смештено на узвишењу близу реке Тисе и једну миљу јужно од поштанске станице у Солноку. Терен је раван и низак, простире се на 12.000 холда; трећину чине ливаде, трећину пашњаци, а трећину обрадиво земљиште. Село обухвата 64 пуна феудална поседа (urbéri telek), уз која заједница поседује 2.432 холда обрадивог земљишта, 1.530 холда пашњака и 220 холда влажних и сувих ливада за косидбу, остатак чини властелинско имање. Земљиште је изузетно разнолико, смењују се слатина, песак и плодна црна хумусна земља. Насеље има 1.450 становника, од којих су три четвртине католици, а једна четвртина реформисани хришћани, село има матичне цркве за обе вероисповести. Тиса протиче дуж обода сеоског атара, али језеро и безбројни потоци и мочваре практично одвајају становнике од реке, која, иако склона честим поплавама, обилује рибом. Поред Тисе, овде се у мочварни предео језера улива и поток Герје, током поплава, ова вода окружује село у тој мери да једини суви прилаз, појас ширине 250 хвати (öl), остаје на источној страни. Цреп који се овде производи најпознатији је у региону. У близини села налази се узвишење познато као Лапошалом (Laposhalom), оно је првобитно било вештачког порекла, а на местима где је дошло до ерозије изложене су огромне количине животињских костију, посебно је у једном делу одрона видљив слој земље црне попут чађи, који... „...при пажљивијем посматрању подсећа на трулу пшеницу. Локалитет припада имању Нађ-Абоњ (Nagy-Abony), податке о власницима потражити у одредници за Абоњ.” Елек Фењеш, 1851.
„Тосег, велико село у јарашу Кечкемет у жупанији Пешта-Пилиш-Шолт-Кишкун, (1891.) 3.312 мађарских становника, садржи пошту и поштанску штедионицу, као и познато археолошко налазиште. A Pallas nagy lexikona, Вол. 16, 1897.
„Тосег, велико село у Мађарској, у жупанији Јас-Нагикун-Сзолнок; налази се у микро-регији поплавне равнице Солнок (део поплавне равнице Средње Тисе у региону Средње Тисе), јужно од Солнока поред потока Герје-Перје; популација је пронађена на његовој територији 4.503.„Тосег, локалитет у округу Солнок (1368: Thozegh: Bártfai Szabó: Pest m. 85) извор: Бартфаи Сабо, Пештанска жупанија, 85). Односи се на насеље изграђено у углу или удубљењу језера.“Kiss Lajos: Földrajzi nevek etimológiai szótára. Budapest: Akadémiai. 1978. 654. o. ISBN 963-05-1490-7
Село се први пут помиње у повељи о даровању из 1368. године, коју је у Цегледу издао краљ Лајош Велики, под именом Thozegh. Његово име је сложеница од два дела: префикс tó је уралског порекла, док је суфикс szeg угро-финског порекла. По овоме реч је о насељу мађарског порекла. Захваљујући повољном положају, мађарски освајачи су га заузели веома рано и од тада је непрекидно насељено. О томе сведоче честа помињања овог имена у историјским документима.Кратка историја насеља
У 15. веку село је било у власништву породице Вешењи (Wesseni/Vezsenyi), мађарски краљ Матија га је 1466. године доделио Палу Кинижију. Током 16. века често су се мењали његови световни власници. Од почетка османског периода па до 1578. године, село је било посед породице Вербеци (Werbőczy). За време османске окупације потпадало је под јурисдикцију Будимског пашалука. У то време имало је статус бискупског трговишта, привилегију коју је изгубило након преласка на реформацију. Утицај реформације је растао у другој половини 16. века, што је довело до поделе верске заједнице на две одвојене групе према сеоским четвртима Алвег (Alvég) и Фелвег (Felvég). Почетком 18. века у село је стигао знатан број нових досељеника, који су са собом донели своје традиције и занате, попут грнчара из Мезетура.
У Тосегу се налази Лапошхалом (Laposhalom), прво насеље из бронзаног доба у источној Европи које је научно истражено, а које је у локалној средини познато под називом „Куцорго” (Kucorgó). Археолошко истраживање локалитета Лапошхалом започето је 1876. године и одвијало се у неколико фаза. Артефакти пронађени на овом локалитету изложени су у оквиру сталних поставки Британског музеја у Лондону, Музеја „Јанош Дамјанич” у Солноку, као и у локалном музеју. Најзначајнији артефакт из Тосега који се чува у Музеју „Дамјанич” је пехар израђен од мамутове кљове, пронађен у кориту реке Тисе 1960. године.
Насеље је још пре 1700. године имало свој печат, који је, изгубљен током Другог светског рата.
Важни догађаји из мађарске историје одиграли су пресудну улогу и у историји Тосега. Догађаји везани за Ракоцијев рат за независност с почетка 18. века захватили су и ово село, а мештани су учествовали у борбама. Током Револуције и рата за независност 1848–1849. године, од насеља се захтевало да мобилише контингент од 94 припадника Националне гарде. На ободу Тосега дошло је до сукоба између царских трупа и војске која је бранила Солнок под командом генерала Јаноша Дамјанича. Споменик у част Хонведшега (мађарских револуционарних трупа) откривен је на католичком гробљу 1912. године. Године 1896. на сеоском тргу бисту Лајоша Кошута открио је његов син, Ференц Кошут. Ово дело клесара Шоме Шомођија из Пеште представља четврту најстарију сачувану статуу Лајоша Кошута. Бронзана статуа Кошута, првобитно откривена 1896. године, уништена је у подруму зграде сеоске управе током Другог светског рата. Заменила ју је друга статуа Кошута, постављена у парку поред основне школе. Тренутно се на истом месту налази трећа статуа Кошута.
Током Првог светског рата мобилисано је 1.320 мушкараца из Тосега, њих 126 се никада није вратило кући. Године 1925. у порти католичке цркве откривен је споменик посвећен војницима из Тосега који су погинули у том рату.
Други светски рат однео је 124 живота из Тосега, њима у част 1990. године подигнут је спомен-стуб у меморијалном парку преко пута железничке станице. Борбе су погодиле и село, готово ниједна зграда није остала поштеђена ватреног дејства. Изгорела је и зграда сеоске управе, заједно са целокупном документацијом.
Успомена на Револуцију и рат за независност из 1956. године чува се путем спомен-плоче, откривене 23. октобра 2004. године на зиду центра за социјалне услуге, као и путем резбареног дрвеног спомен-стуба (kopjafa'') на католичком гробљу.
Демографија Године 2001, 100% становништва насеља се изјаснило као Мађари, али је постојао и известан број РомаСкуп података о националности пописа из 2001. године.
Према попису из 2011. године, 88,9% становника се изјаснило као Мађари, 1,7% као Роми, 0,6% као Немци и 0,2% као Румуни (11% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед двоструког изјашњавања). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Верска структура је била следећа: римокатолици 41,6%, реформисани 9,4%, гркокатолици 0,5%, лутерани 0,2% и лица без верске припадности 22,1% (25,2% се није изјаснило).
Године 2022. 91,1% становништва се изјаснило као Мађари, 0,7% као Роми, 0,3% као Немци, 0,2% као Румуни, по 0,1% као Украјинци, Словаци и Јермени, а 2,5% као припадници других националности које нису домаће (8,7% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед двоструког изјашњавања). Према вероисповести, 24,9% су били римокатолици, 6,5% реформисани, 0,4% гркокатолици, 0,4% лутерани, 0,1% православци, 0,6% припадници других хришћанских заједница, 0,5% припадници других католичких заједница, а 23,4% лица без верске припадности (42,9% није дало одговор).
Референце
Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu
Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок