Стидне длаке су терминалне длаке на телу које се налазе око гениталног подручја адолесцената и одраслих особа. Оне расту на и око гениталија, а понекад се протежу до горњег дела унутрашњих страна бутина. Раст преко стидне кости познат је као стидни део. Стидне длаке се такође налазе на мушком скротуму и женској вулви.

Након рођења ове длаке су фине, пахуљасте и присутне су у овом подручју током детињства, да би се касније дефинисала као јаче, дуже и грубље длаке које се развијају током пубертета због пораста нивоа андрогена код мушкараца и естрогена код жена. Стидне длаке се разликују од осталих длака на телу и често се сврставају у секундарне сексуалне карактеристика.

Многе културе сматрају стидне длаке еротским абележјима која се у већини случајева повезују са гениталијама - деловима тела које се очекује да и мушкарци и жене држе покривене, па се, излагање стидних длака (на пример, приликом ношења купаћег костима) може се сматрати ружним или срамотним, што наводи људе и жене да их шишају или на други начин обликују како би спречили њихову видљивост.

У неким културама, уклањање стидних длака - посебно међу женама - се сматра нормом понашања, а неки то сматрају и саставним делом личне хигијене.

Развој мини|Фазе у развоју стидних длака код жена мини|Фазе у развоју стидних длака код мушкараца Стидне длаке се развијају као одговор на растући ниво тестостерона, како код девојчица, тако и код дечака. До развоја стидних длака долази у оним фоликулима који се налазе у зонама осетљивим на андрогене и који бивају стимулисани њиховим дејством. Танерова скала описује и квантификује развој стидних длака.

Фазе у развоју стидних длака Прва фаза Пре почетка пубертета, генитална област и код дечака и код девојчица прекривена је веома танким, меким длачицама. Са почетком пубертета, тело почиње да производи све веће количине полних хормона; као одговор на то, кожа гениталне области почиње да ствара дебље и грубље длаке – често коврџавије и бржег раста. Почетак развоја стидних длака назива се пубарха. Код особа женског пола, пубарха је обично други знак пубертета, након телархе (почетка развоја дојки), мада се понекад јавља и пре ње.

Друга фаза Код особа мушког пола, прве стидне длаке појављују се као неколико ретких и обично танких длачица на скротуму или у корену пениса.

Трећа фаза У овој фази у року од годину дана, длаке око корена пениса постају бројне.

Четврта фаза У четвртој фази у периоду од 3 до 4 године, длаке испуњавају стидну област и постају знатно дебље и тамније,

Пета фаза Почиње након 5 година када се стидне длаке шире ка горњем делу бутина и нагоре по стомаку, према пупку.

Утицај андрогена на појаву длака Други делови коже су слично, мада нешто мање, осетљиви на андрогене, а андрогена длака се на њима обично појављује нешто касније. Приближни редослед према осетљивости на андрогене и појави андрогене длаке је следећи: пазуси (аксиле), перианлна област, горња усна, преаурикуларне области (залисци), периареоларне области (брадавице), средишњи део грудног коша, врат испод браде, остатак грудног коша и предео браде, удови и рамена, леђа и задњица.

Иако се генерално сматра делом процеса пубертета, пубарха је посебан процес, независан од сазревања полних жлезда које води ка полној зрелости и плодности. Стидне длаке се могу развити искључиво под утицајем андрогена надбубрежне жлезде, чак и када су јајници или тестиси неисправни и нефункционални. Постоји мала разлика, или је уопште нема, у способности мушког и женског тела да развију длаке као одговор на андрогене.

Боја стидних длака и длака испод пазуха може се значајно разликовати од боје косе на глави. Код већине људи оне су тамније, мада могу бити и светлије. У већини случајева, бојом највише подсећају на боју обрва те особе.

Текстура длака варира од веома коврџавих до потпуно равних, при чему не мора нужно постојати веза са текстуром косе на глави. Особе источноазијског порекла обично имају црне, таласасте стидне длаке

Распоред стидних длака може варирати у зависности од расе и етничке припадности. Облици распореда стидних длака (познати као escutcheon) разликују се како између полова, тако и међу појединцима. Код већине жена, зона стидних длака је троугластог облика и простире се преко вулве и пубичног брежуљка (mons pubis). Код многих мушкараца, зона стидних длака се сужава нагоре, прелазећи у линију длака која се пружа ка пупку (видети: длаке на стомаку), чинећи тако облик који подсећа на троугао усмерен нагоре. Као и у случају длака испод пазуха (аксиларних длака), појава стидних длака повезана је са концентрацијом лојних жлезда у том подручју.

Функција Ницање стидних длака се често се поклапа са пубертетом, процесом физичких промена које припремају наша тела за сексуалну репродукцију. Али, да ли је његова сврха више од пуког сигнализирања сексуалне зрелости? Не постоје баш чврсти научни докази, али постоје неке теорије о томе зашто стидне длаке постоје.

Неки верују да стидне длаке делују попут трепавица и у доњем делу тела, пружају заштиту спречавајући прљавштину и друге бактерије да уђу у вагину. Други верују да штите осетљиву кожу од трења током сексуалног односа.

Стидне длаке се разликују од осталих длака на телу и представљају секундарну полну одлику. У физиолошком смислу стидне длаке служе као одбрамбени механизам против буба и инсеката (што је нарочито било изражено у праисторијском добу пре појаве одеће).

Додатне теорије сугеришу да стидне длаке хватају феромоне који испуштају мирис како би привукли потенцијалне партнере. Ову теорију подржава зоолог Дезмонд Морис, који оспорава теорију да су се стидне длаке развиле како би сигнализирале полну зрелост или штитиле кожу од трења током полног односа (иако код оба пола делују као делимичан ублаживач притиска током полног односа), и предност даје теорији да су стидне длаке настале као „замка за мирисе”, која привлачи партнере.

Нега стидних длака мини|Различити облици уклањања стидних длака

Нега стидних длака подразумева делимично или потпуно уклањање стидних длака и уобичајена је пракса међу мушкарцима и женама.

Распрострањеност и ниво неговања стидних длака Већа преваленција праксе неговања стидних длака забележена је међу женама које се баве неговањем стидних длака (93,54%) у поређењу са женама које се не неговају (6,45%). Белкиње (преваленција = 80,2%, P  < 0,001) чешће уклањају стидне длаке у поређењу са црнкињама (преваленција = 12,2%, P  < 0,001), као што је приказано на слици.

Стидне длаке се чешће негују потпуно него делимично (50,3%, P < 0,001) (33,1%, P < 0,001), што је респективно, као што је приказано на слици. Најчешћа метода неге међу женама које су се бавиле неговањем била је бријање неелектричним бријачем (преваленција = 69,3%, P  < 0,001), следи депилација воском и ласерско уклањање.

На Блиском истоку, уклањање женских стидних длака, укорењено је у дугогодишњој традицији хигијене која се протеже много векова и коју препоручује ислам, и саставни је аспект културних пракси. Према исламским верским обичајима наведено је, „ почетак уклањања стидних длака је приликом менархе и требало би уклањање понављати најмање једном у 40 дана“. Једна студија спроведена у Саудијској Арабији открила је да је 5,5% испитаница навело ислам као разлог за уклањање стидних длака. Ово се поклапа са налазима сличне студије међу женама са Кипра, и међу Туркињама, где је 8% њих изјавило да им ислам препоручује неговање стидних длака из верских разлога. Упркос савременим друштвеним трендовима који наглашавају нормативно неговање стидних длака, ове праксе, које укључују украшавање, обликовање и уклањање, имају историјске корене који се протежу вековима и мотивисане су сложеном интеракцијом медицинских, уметничких и културних разматрања.

Клинички значај

Стидне ваши Стидне длаке могу бити заражене стидним вашима (познатим и као стидне ваши).

Одрасле стидне ваши су дужине 1,1–1,8 милиметара (0,043–0,071 инча). Стидне длаке обично могу да приме у просеку до десетак.

Стидне ваши се обично налазе причвршћене за длаке у стидном подручју, али понекад се налазе и на грубим длакама на другим деловима тела (на пример, обрве, трепавице, брада, бркови, груди, пазух итд.). Стидне ваши се причвршћују за стидне длаке које су дебље од осталих длака на телу јер су њихове канџе прилагођене специфичном пречнику стидних длака.

Зараза стидним вашкама (фтиријаза) обично се преноси сексуалним контактом. Стидна вашка се може кретати по телу и до 25 центиметара. Ова врста заразе јавља се широм света, код свих раса и етничких група, као и у свим економским слојевима друштва.

Стидне вашке се обично преносе сексуалним контактом и најчешће погађају одрасле особе. Понекад се могу пренети блиским личним контактом или додиром са предметима које је користила заражена особа, као што су одећа, постељина и пешкири.

Присуство стидних вашки на глави или трепавицама код деце може указивати на сексуалну изложеност или злостављање. Стидне вашке не преносе болести; међутим, услед чешања коже може доћи до секундарне бактеријске инфекције. Оне су знатно шире у поређењу са вашкама главе и тела. Одрасле јединке се налазе искључиво на људском домаћину и за преживљавање им је неопходна људска крв. Ако се одвоје од домаћина, угинуће у року од 48 сати уколико се не нахране крвљу.

Симптоми заразе стидним вашкама у пределу гениталија укључују интензиван свраб, црвенило и упалу. Ови симптоми доводе до појачане циркулације крви у кожи стидног предела, стварајући тако окружење богато крвљу погодно за стидне вашке.

Зараза стидним вашкама може се дијагностиковати и откривањем присуства гњида или јајашаца на стидним длакама. У децембру 2016. године, NPR је известио да је „често уклањање стидних длака повезано са повећаним ризиком од херпеса, сифилиса и хуманог папилома вируса”.

Ипак, у медицинској заједници је забележен и пораст случајева фоликулитиса (инфекције око фоликула длаке) код жена које уклањају длаке воском или бријачем у пределу бикини зоне. Неке од ових инфекција могу прерасти у озбиљније апсцесе који захтевају инцизију скалпелом, дренажу и примену антибиотика.

Инфекција Staphylococcus aureus је најчешћи узрочник фоликулитиса.

Опекотине Приликом употребе воска за депилацију могу настати опекотине, чак и када се поштују упутства произвођача.

Ризици повезани са уклањањем стидних длака Најчешћа нуспојава након уклањања стидних длака био је свраб гениталија (преваленција = 26,9%, P  < 0,001), затим генитални бол и пецкање (преваленција = 1,3%, P > 0,001), генитални осип (преваленција = 10,2%, P > 0,001), генитални фоликулитис (преваленција = 7,2%, P > 0,001) и генитална алергија (преваленција = 2%, P > 0,001)

Уклањање стидних длака доводи се и у везу са повредама и инфекцијама. Процењује се да је око четвртине особа које уклањају стидне длаке задобило бар једну повреду током живота услед уклањања длака. Ова пракса се такође повезује са полним инфекцијама које захватају кожу, као што су гениталне брадавице, сифилис и херпес. Једна од инфекција значајно повезана са већом вероватноћом оболевања су грам-негативна гонореја и инфркција хламидијом.

Референце

Категорија:Секундарне полне карактеристике Категорија:Пубертет