Џејсон Ата Квеј Ардеј (енгл. Jason Atta Kwei Arday; Клапам, 9. мај 1985 — Батерси, 14. август 2026) био је британски академик и професор социологије образовања. Придружио се наставном особљу Универзитета у Кембриџу 2023. године, поставши најмлађи професор афричког порекла у историји тог универзитета. У августу 2026. поднео је оставку након оптужби за академско недолично поступање и откривања бројних нетачности у његовој биографији. Девет дана касније пронађен је мртав у свом дому у Лондону.
Рођен је у Лондону, у породици родитеља пореклом из Гане. Ардеј је навео да му је дијагностикован аутизам, да до једанаесте године није говорио и да није умео да чита и пише све до одраслог доба. Након што је 2015. године докторирао на Универзитету Џон Мурс у Ливерпулу, предавао је физичко васпитање на Универзитету у Лидсу Бекету и Универзитету у Роухемптону, студије образовања на Универзитету у Ворику, као и социологију на универзитетима у Дараму и Глазгову, где је 2022. постао професор. Од 2018. објављивао је научне радове, од којих су се неки бавили расом и расизмом у британском образовном сектору, док су други садржали аутоетнографска промишљања о његовом животу као црног академика са неуроразличитим особинама. Након доласка на Кембриџ 2023. године, привукао је пажњу медија и наредних година гостовао у телевизијским емисијама. Додељено му је неколико почасних академских звања, а именован је и на различите функције у управним и саветодавним телима организација цивилног друштва. Његови мемоари, Велике и неспрећне ствари (енгл. Great and Unfortunate Things), објављени су 2026. године.
Такође 2026. године, британски и међународни медији нашироко су извештавали о оптужбама за плагијат, фалсификовање истраживачких резултата и изношење обмањујућих тврдњи у вези са његовом академском и личном биографијом. Иако је признао грешке у својим радовима, Ардеј је тврдио да није лажов, указао на то да је институционална комисија утврдила да у његовој докторској дисертацији није било намерног плагирања и изнео став да је био мета кампање мотивисане расним предрасудама. Убрзо након што је Кембриџ најавио истрагу о поступку његовог именовања, Ардеј је поднео оставку. Поједини медијски коментатори и академици оптужили су Кембриџ да у поступку запошљавања није поштовао академске стандарде, оценили да је контроверза охрабрила критичаре иницијатива за једнакост, разноликост и инклузију и навели да је овај случај додатно отежао положај академика афричког порекла.
Премијер Енди Бернам и друге политичке личности изразили су саучешће поводом Ардејеве смрти. Различити политичари и друге јавне личности изјавили су да је Ардеј био изложен расистичком јавном срамоћењу од стране појединих медија, а неки су позвали на покретање јавне истраге о томе и на строжу регулацију штампе. Поједини медији бранили су своју обавезу да извештавају о оптужбама за академско недолично поступање, док је лист The Guardian навео да су новинари који су истраживали ове тврдње били изложени увредама и нападима.
Рани живот и образовање Џејсон Ата Квеј Ардеј рођен је 9. маја 1985. године у Клепаму, у јужном Лондону, у породици родитеља пореклом из Гане. Био је трећи од четворице браће и одрастао је у Клепаму. Његова мајка била је медицинска сестра специјализована за ментално здравље, а отац кувар.
Ардеј је похађао основну школу Хитбрук у насељу Најн Елмс. У средњој школи стекао је две квалификације GCSE, из текстилства и физичког васпитања, након чега је уписао програм BTEC из области спорта и развоја на колеџу Мертон у Мордену. Према његовим мемоарима, Ардеј је често изостајао са наставе у средњој школи како би поподне играо снукер, редовно освајајући новац на турнирима широм Лондона. Написао је да је као ученик зарађивао учешћем на аматерско-професионалним турнирима у пулу са девет кугли, на којима је често стизао до завршних фаза такмичења и освајао новчане награде. Играо је за два полупрофесионална фудбалска клуба, Волтон енд Хершам и Луишам Бороу, за који је наступао на месту голмана.
Ардеј је навео да су му у трећој години живота дијагностиковани аутизам, глобално кашњење у развоју, глувоћа и дискалкулија, као и да није говорио све до једанаесте године. Медији су касније оспоравали његову тврдњу да до тада није говорио. Ардеј је такође тврдио да није умео да чита и пише до осамнаесте године и да му је дислексија дијагностикована на првој години студија. Његова изјава да је био неписмен до осамнаесте године такође је била предмет медијског преиспитивања.
Ардеј је навео да је у осамнаестој години био нападнут, након чега је оболео од епилепсије. Према његовим речима, двојица нападача касније су постали његови студенти, а један од њих га је замолио да буде кум његовом детету, што је Ардеј, како је навео, „са захвалношћу прихватио”. Тврдио је да је 2006. године, у двадесет првој години, отпутовао у Бразил са хуманитарном организацијом WaterAid како би постављао водене пумпе за сиромашне заједнице у фавелама Рио де Жанеира. Медији су касније оспорили ову тврдњу, пошто WaterAid није слао волонтере у иностранство. Ардеј је 2012. године носио олимпијску бакљу. Исте године упознао је тенисера Ендија Марија у телевизијској емисији Surprise Surprise.
Високо образовање
Ардеј је 2005. године започео основне студије студија образовања са физичким васпитањем на Универзитету Сент Мери у Твикенхему. Дипломирао је 2008. године, стекавши звање дипломираног студента уметности, које је додељивао Универзитет у Сарију. Потом је на истом универзитету завршио мастер студије образовања и педагогије.
Након тога похађао је Универзитет Џон Мурс у Ливерпулу, где је стекао докторат из области образовања. Тврдио је да је докторске студије завршио за две и по године, као и да је, због губитка памћења након уклањања тумора на мозгу и претрпљеног транзиторног исхемијског напада (мини-можданог удара), неколико недеља пре одбране морао поново да научи садржај своје дисертације.
Ардеј је докторску дисертацију под насловом An Exploration of Peer-Mentoring among Student Teachers' to Inform Reflective Practice within the Context of Action Research (Истраживање вршњачког менторства међу студентима наставничких студија у циљу унапређивања рефлексивне праксе у контексту акционог истраживања) завршио 2015. године, под менторством Фила Викермана, који га је потом запослио као предавача на Универзитету Џон Мурс у Ливерпулу. Према Ардејевим мемоарима, један од испитивача је о његовој дисертацији приметио: „Тешко ми је да уочим било какав оригинални допринос овог рада”.
Академска каријера
Рана каријера
Ардеј је 2010. године радио као предавач спорта на колеџу Ричмонд. Извештавано је да је за 35 дана истрчао 30 маратона, прикупивши 6.000 фунти за дечји хоспис „Шутинг стар” и добротворну организацију „Шелтер”, која помаже бескућницима. Такође је објављено да је, упркос напрснућу кости ноге, од почетка бављења хуманитарним прикупљањем средстава, у седамнаестој години, прикупио 100.000 фунти за добротворне сврхе.
Ардеј је добио академско радно место на Универзитету у Лидсу Бекет. Према његовим мемоарима, на том универзитету запослио се 2014. године као стручњак за физичко васпитање, док је још радио на докторској дисертацији. Ардеј је написао да, упркос томе што није имао образовање ни квалификације из социологије, поседује „стручност проистеклу из животног искуства” и да се, док је радио у области спорта, увече самостално образовао за социолога. Године 2013. постао је члан управног одбора организације „Ранимид траст”, лондонске организације која се залаже за расну равноправност, и на тој функцији остао до 2024. године.
Ардеј је тврдио да је 2017. године започео рад на месту шефа катедре за спорт на „једном универзитету у Лондону”, али да је његово радно место укинуто из финансијских разлога већ другог дана. Године 2018. запослио се као виши предавач на Универзитету у Роухемптону. Исте године објављен је његов први научни рад. Такође 2018. године, издавачка кућа „Палгрејв Макмилан” објавила је зборник радова Dismantling Race in Higher Education: Racism, Whiteness and Decolonising the Academy (Уклањање расних подела у високом образовању: расизам, белина и деколонизација академске заједнице), чији је Ардеј био један од уредника, заједно са Хајди Сафијом Мирзом. Израз „белина” (енгл. whiteness) у наслову односи се на друштвене и институционалне структуре повезане са белим расним идентитетом.
У приказу зборника објављеном у часопису Multicultural Education Review, Израм Чаудри описао га је као „протест против третмана црних, азијских и припадника других етничких мањина, запослених и студената у британској академској заједници”, који окупља прилоге „најугледнијих академика који се боре против расизма”. Две године касније, један рецензент описао је Ардеја као „научника који се бави расом, социјалном правдом, студијама културе и образовањем”. Ардеј је навео да је потом добио предавачко место на „једном од најугледнијих универзитета у Уједињеном Краљевству”, али да је убрзо поднео оставку јер су му додељене додатне обавезе у вези са регрутовањем црних студената, које није желео да преузме.
Године 2019. Ардеј је постао виши сарадник у настави у Центру за студије образовања на Универзитету у Ворику. Потом је постао ванредни професор социологије на Универзитету у Дараму. На том универзитету осмислио је и развио пројекат Pro:NE, чији је циљ био организовање догађаја, обука и радионица ради подстицања припадника расних мањина да се баве академским радом на североистоку Енглеске. Пројекат је спровођен у сарадњи са још пет универзитета у региону и обезбедио је финансирање у износу од 2,5 милиона фунти.
Године 2020. дао је интервју за чланак BBC News-а о несразмерно малој заступљености црних, азијских и припадника других етничких мањина међу докторандима. Исте године написао је извештај за организацију The Black Curriculum, у којем је наведено да наставни план и програм школа у Уједињеном Краљевству „систематски изоставља допринос црначке британске историје у корист доминантног белог, евроцентричног наставног програма”.
Издавачка кућа Routledge објавила је 2020. године Ардејеву монографију Cool Britannia and Multi-Ethnic Britain: Uncorking the Champagne Supernova, чији наслов упућује на феномен популарне културе „Кул Британија” из деведесетих година 20. века. Књига се бави Британијом и њеном музиком током те деценије, посматраним кроз Ардејев аутоетнографски приступ, са посебним освртом на расна питања, као што су убиство Стивена Лоренса и потоња Макферсонова истрага. Ардеј је навео да је за потребе истраживања обавио интервјуе са нешто више од 80 људи. Године 2026. Ијан Пејс, професор музике, културе и друштва, приказао је монографију у часопису The Critic, описавши је као „интелектуално оскудну, методолошки неодбрањиву и текстуално компромитовану” и тврдећи да није испунила свој циљ пружања социолошке анализе британске културе деведесетих година.
Од јануара 2022. до марта 2023. године Ардеј је био професор социологије образовања на Универзитету у Глазгову. Године 2022. написао је извештај о расној равноправности на Ливерпулској школи за тропску медицину, у којем је утврђено да су запослени из етничких мањина били изложени дискриминацији, да је међу руководиоцима било мало припадника етничких мањина и да је у њиховим истраживањима преовлађивао „евроцентрични приступ”. У интервјуу за лист The Guardian 2023. године, Ардеј је изјавио да је претходних 15 година „једва спавао” због несигурности свог радног положаја.
Универзитет у Кембриџу У фебруару 2023. године Универзитет у Кембриџу објавио је да је Ардеј именован за професора социологије образовања на Педагошком факултету. Тиме је постао шести професор црног порекла на Кембриџу у том тренутку, као и најмлађи професор афричког порекла икада именован на том универзитету. Комисијом за именовање председавала је Сали Морган, бароница Морган од Хајтона. У поступку запошљавања узете су у обзир препоруке универзитетске радне групе за равноправност и инклузију. Ардеј је постао члан Исусовог колеџа.