мини|300п|Ветрењача на кунхалому код Кенђела мини|250п|Салка−халом у националном парку Хортобађ мини|250п|Шап−халом се налази на граници Сентеша и Сегвара, на месту некадашњег села Шап Кунхалом () је назив за вештачки створене, карактеристичне земљане тумулусе у низијском делу Карпатског басена, које потичу из историјске прошлости, већином пре доласка Мађара.Sír a halom alatt. MMO A Pulszky Társaság - Magyar Múzeumi Egyesület Online Magazinja. 2013-09-03. Тумулус је „конусна или полулоптаста творевина висине 5-10 m и пречника 20-50 m, која се углавном налазила поред воде, али на безводном месту, а у великом проценту је било гробно место, гробни тумулус, стражарски или гранични тумулус. (етнограф Иштван Ђерфи)Kunhalmok. Szerk.: Tóth Albert. Alföldkutatásért Alapítvány. Kisújszállás, 1999.
Порекло речи Не само археолошка литература, већ и народни језик прави разлику између природних и вештачких узвишења. У Нађкуншагу и Јасшагу формације које се издвајају из пејзажа зову се тумулуси, хумке (гомила — halom), у Кишкуншагу се зову брда, а првенствено означавају брдо где се узгаја грожђе. (У Нађкуншагу, виноград са шиљастим крајем назива се планина.)Заштита природе — заштита кухалома
Назив кунхалом први је у литератури употребио Иштван Хорват почетком 19. века, пошто је ове формације приписао делу досељених Кумана. С друге стране, Арнолд из Ипоја помиње хунхалме. Према палеонтологу Јаношу Јернеју, назив кунхалом је првобитно био непознат у народу и раширен из литературе.
Њихово порекло Порекло древних 40.000 низијских кунхумки може се пратити уназад до различитих доба. Према првим налазима, неки од телука (стамбене хумке) били су насељени већ у неолитском периоду. Хумке су изумрле у бакарном добу, али су поново насељене у бронзаном добу. У то време су се појавиле хумке, касније су већ постојеће хумке наставили да користе коњанички номадски народи (Скити, Сармати) који су се овде населили. Њихова улога се временом мењала и више нису коришћени као место становања или сахрањивања, већ као стражарско место и гранична ознака.Кунхалме између река Дунав и Тиса
Највећи број хумки у Мађарској налази се у Хортобађу, Нађкуншагу, Чонград-Чанадској жупанији, у областима Тисантула, Јасшага, северним деловима жупаније Бекеш и микрорегији Хајдухат, али се и данас могу наћи у жупанијама Хајду-Бихар, Јас-Нађкун-Солнок, Бекеш, Боршод-Абауј-Земплен, Бач-Кишкун. Такође у жупанијама Саболч-Сатмар-Берег, Пешта и Фејер. У Румунији се јављају првенствено у Арадској и Тимишкој жупанији, а у Србији у Банату и Бачкој.
Истовремено, хумке сличног порекла јављају се у северним областима средње Европе, у Пољској и Немачкој, па чак и у западној Европи, у земљама попут Холандије. Занимљиво је да их понегде зову „хунске хумке“. Вештачка брда слична хумкама такође се могу наћи у великом броју широм евроазијске степске области, на некадашњој територији Скита и Хуна. То су такозвани кургани. Има их много у Украјини и јужној Русији.
Њихови типови Кунхаломи се такође групишу према њиховој величини или облику, али је најчешћа класификација према њиховој примарној функцији.
Телл (брдо за становање): брдо на коме су некада биле настамбе. На парцелама су се наслагали различити културни слојеви периода од неолита преко бакарног до бронзаног доба. Њихов облик је обично неправилан, велики су, а висина може достићи 6-8 метара. Њихово стварање резултат је спорог процеса који се протеже хиљадама година. Насеобинске хумке из бронзаног доба су већина у Мађарској. Тумулус (курган): преци данашњих Мађара су користили хумке као гробља од бакарног доба до ере Арпада. Они су мањег пречника од стамбених хумки, конусног облика, различите висине и достижу до 10 метара. Чуварска хумка: у равничарским пределима Велике равнице, ниске хумке су се често подизале између каса у сврху посматрања. Ове хумке су чиниле ланац и вероватно је било могуће сигнализирати ватром ноћу и димом током дана. Због своје мале величине, лако се могу орати, па је значајан део рано доведен у пољопривредну обраду. Гранична хумка: коришћени су за обележавање граница (каштелских) жупанија и насеља у средњем и модерном веку, па су тако најмлађи међу шиповима. Троструки шипови стајали су на заједничкој граници три насеља. Према савременим записима, да би до краја живота запамтио имена суседних насеља и време изградње, и тако могао да сведочи, један дечак је темељно бачен на врх новоподигнуте хумке.
Вредности кунхалома Кунхаломи, који разбијају монотонију равничарског пејзажа, издвајају се из окружења својом археолошком вредношћу, као и посебношћу фауне и флоре, поред пејзажне вредности. У Мађарској су кунхаломи под заштитом природе.1996. ÉVI LIII. törvény a természet védelméről; Környezetvédelmi és Vízügyi Minisztérium
Галерија
Литература
Tóth Albert: Az Alföld piramisai, Alföldkutatásért Alapítvány. Kisújszállás, 2002 A kunhalmokról – más szemmel. Szerk.: Tóth Albert. Kisújszállás-Debrecen, 2004 Nagy György: Kunhalmok; Kollégiumi Faluszeminárium, Debrecen, 1936 Kunhalmok. "Ti vagytok a mi katedrálisaink"; szerk. Tóth Albert, tan. Csányi Marietta et al.; Alföldkutatásért Alapítvány, Kisújszállás, 1999 Balázs Réka–Kustár Rozália: Halmok az évszázadok sodrában. Halmok, hegyek, várak a Duna-Tisza közén; Kiskunsági Nemzeti Park Alapítvány, Kecskemét, 2012 Barczi Attila: Kunhalmok eltemetett talajainak vizsgálata; SZIE, Gödöllő, 2016 Bede Ádám: Kurgánok a Körös-Maros vidékén... Kunhalmok tájrégészeti és tájökológiai vizsgálata a Tiszántúl középső részén; Magyar Természettudományi Társulat, Bp., 2016 Rákóczi Attila: Kunhalmok és emberek az évezredek sodrában. A közös agrárpolitika tájvédelmi előírásainak hatásai a Békés megyei kunhalmok állapotára; Magyar Természettudományi Társulat, Bp., 2016 Deák Balázs: Természet és történelem. A kurgánok szerepe a sztyeppi vegetáció megőrzésében; ÖMKI, Bp., 2018 Legújabb eredmények a kunhalmok védelmében. A "Kunhalmok védelmében" című konferencia 25 év távlatából; szerk. Rákóczi Attila; Lökösháza Turizmusáért Vidékfejlesztő és Hagyományőrző Alapítvány, Lökösháza, 2020
Референце
Спољашње везе Чаба Киш: Могућности заштите кунхалома и њиховог спасавања Kurgán-hipotézis (az angol Wikipédia szócikke) Кунхалом, опис и упознавање Ендре Тарицки: Опис хунских земљаних пирамидалних хумки у региону Тисе. Егер, 1906
Категорија:Археологија Категорија:Тумулуси у Мађарској Категорија:Праисторија Категорија:Праисторијска уметност Категорија:Мегалитски споменици Категорија:Геоморфологија