Кунчорба () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Терексентмиклош јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]

Географија мини|лево|200п|Главна улица мини|лево|200п|Роде у Кунчорби Кенђел се налази у Великој равници, у југоисточном делу жупаније Јас-Нађкун-Солнок, источно од реке Тисе, и око 35 километара од седишта жупаније Солнока.Топографске информације

Њена суседна насеља су Ермењеш на северу, Кишујсалашу на североистоку, Туркеве на истоку, Мезетур на југу, Кетпо на југозападу и Терексентмиклош на западу.Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.

Етимологија Име Кунчорба састоји се од два дела. Префикс Kun- односи се на Кумане које је на ово подручје населио Бела IV 1240. године, док се суфикс -csorba односи на Јаноша Чорбу, који се у документу из 1395. године помиње као власник земљишта. Салаш Јаноша Чорбе је касније названо Чорбасалаш.Микрорегија Терек − Кунчорба

Историја Историјски гледано, подручје око Кунчорбе крије доказе о древним насељима, укључујући археолошке налазе из доба династије Арпад забележене у документима регионалних музеја, што потврђује значај овог места у оквиру дуге традиције пољопривредних заједница у мађарској области Јасшаг (Jászság).Музеј Андраша Јоше у Њиређхази

Рано насељавање овог подручја повезано је са широм колонизацијом Кумана на простору Алфелда (Велике мађарске равнице), где је краљ Бела IV, почевши од око 1246. године, додељивао територије куманским групама, интегришући их у мађарско друштво путем доделе земље и процеса кристијанизације. Први писани помен насеља јавља се у повељи из 1395. године, у којој се оно наводи као Csorba János szállása (салаш Јаноша Чорбе), што указује на то да је реч о насеоби куманског типа, полуномадском логору или пољопривредном имању карактеристичном за тадашњу сточарску привреду.

Током османске окупације (16–17. век), регион је претрпео значајно смањење броја становника услед ратних сукоба и пљачкашких упада, те се Кунчорба претворила у углавном напуштену пусту (puszta – ненасељени простор или велико пољопривредно имање). Власништво се мењало током тих превирања, тако је 1702. године Тевтонски ред (Német Lovagrend) преузео ово имање у оквиру својих поседа у Мађарској. Године 1718. посед је дат у закуп оближњем селу Кунсентмартон и функционисао је под њиховом управом као Kuncsorbai puszta, што је омогућило постепено поновно насељавање кроз обнову пољопривреде у периоду након одласка Османлија.Кратка историја насеља Кунчорба се 1897. године издвојила из околних подручја и постала самостална општина, припојена јарашу на средњем току реке Тисе. Ове промене илуструју трансформацију подручја од куманских сточарских корена ка феудалним поседима из хабзбуршког доба, при чему су миграције Јаса (Jász) у ширем региону Јас-Нађкун-Солнок допринеле етничком мешању становништва до 18. века.

Попут многих малих мађарских села, Кунчорба је претрпела велике губитке током Великог рата, изгубивши 56 својих војника. У знак сећања на погинуле, мештани су ангажовали чувеног мађарског вајара Јожефа Дамкоа да изради споменик посвећен Првом светском рату. Споменик, који приказује традиционалног мађарског хусара како чврсто држи сабљу, свечано је откривен 31. маја 1925. године и налази се испред локалне Реформисане цркве.рата у Мађарској

Током Другог светског рата инфраструктура и административне архиве села претрпеле су озбиљна оштећења или су уништене када су се војне операције на линији фронта одвијале директно преко територије жупаније Јас-Нађкун-Солнок између 1944. и 1945. године.Управа жупаније Јаш-Нађкун-Солнок после Другог светског рата

Демографија Године 2001. готово 100% становништва насеља изјаснило се као Мађари. Према подацима са пописа из 2001. године, 41,7% становништва припада Реформисаној цркви, а 33,2% Римокатоличкој цркви. Њих 22,4% не припада ниједној цркви нити верској заједници, док 2,7% има непознату верску припадност или није дало одговор.Скуп података о националности пописа из 2001. године

Према попису из 2011. године, 90,2% становника изјаснило се као Мађари, 0,3% као Роми, а 0,2% као Немци (9,8% се није изјаснило о националној припадности; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Верска структура била је следећа: римокатолици 24,3%, реформисани 34,1%, гркокатолици 0,2% и лица без верске припадности 27,2% (14,1% се није изјаснило).

Године 2022. 91,2% становништва се изјаснило као Мађари, 0,4% као Немци, 0,4% као Румуни, 0,2% као Грци, а 1,4% као припадници других етничких група (8,8% се није изјаснило о етничкој припадности; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Што се тиче вероисповести, 19,6% су били реформисти, 12,9% римокатолици, 0,2% лутерани, 0,6% припадници других католичких заједница, а 36,3% се није изјаснило као припадници ниједне верске заједнице (30,4% није дало одговор).

Референце

Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Веб-сајт Кунчорбе Мапа Кунчорбе

Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок