250п|десно|мини|Олимпијска победница Рускиња Јелена Слесаренко на Олимпијским играма у Атина 2004. мини|Прва олимпијска победница у скоку увис Канађанка Етел Кадервуд на Олимпијским играма у Амстердам 1928. Скок увис је стандардна атлетска дисциплина за све добне категорије и оба пола. Састоји се од прескакања водоравно постављене летвице на тачно одређеној висини без икаквих помагала (за помагала види Скок мотком). Налази се на програму свих атлетских такмичења од школских до олимпијских на отвореном и затвореном простору.
Историја У хеленској агонистици скок увис је непознат. Међутим нека племена (пример Ватуси у западној Африци) скачу увис са мало повишеног одразишта (хумка, брежуљак, и сл.). Скокови преко коња, копља и др. предмета познати су из епских песама разних народа, па и нашег. Зато се претпоставља да је скок увис врло давног порекла.
Први резултат такмичења у скоку увис, у спортском смислу, забележен је 1864. у Енглеској, а постигао га је извесни Х. Гук (H. Gook) — 1,75 м.Енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1984 240п|десно
Прва званична правила су настала 1865. године. Технике скакања су се мењале од најстаријег скока маказицама, преко двоструких маказица са окретом, тзв. згрченом техником до данашњега леђног преласка летвице техником фозбeри флоп -{(Fosbury-flop)}- из 1968. године.
Две су основне врсте скока увис: без залета и из залета. Скок увис без залета данас служи као вежба, мада се раније појављивао на програмима многих такмичења. Од Олимпијских игара 1900. до 1912. Скок без залета је била и олимпијска дисциплина. На Олимпијским играма 1900. Реј Јури је из места постигао 1,65 м, освојио златну медаљу и дуго држао најбољи резултат на свету. У скоку из места скакач стоји бочно према летвици, замахује са обе руке и одразом са обе ноге скаче увис, да би у ваздуху маказицама, прескочио летвицу.
Први је 2 метра прескочио скоком из залета Џорџ Хорин 1912. године.. Први југословенски рекорд је поставио 1919. З. Грунд висином од 1,55 м.
Правила такмичења
Одраз у скоку са залетом мора да буде изведен једном ногом. За сваку висину дозвољена су три покушаја. Такмичар сам утврђује на којој ће висини скакати (поједине висине може да пропушта). Ако три пута заредом сруши летвицу испада из такмичења. Висина се мери вертикално од подлоге до најнижег дела горње ивице летвице.
Ако два или више скакача заврше такмичење са истим резултатом, бољи пласман има онај који је последњу висину прескочио из мање покушаја. Ако су у броју покушаја једнаки, онда бољи пласман има онај који има мање неуспелих покушаја. Ако је и то исто, такмичари деле пласман.
Раније је било правило да када скакачи имају исти број неуспелих покушаја, тада добијају четврти покушај да прескоче висини коју претходно нису прескочили. Ако у томе не успеју, летвица се спушта, а ако прескоче летвица се диже. Такмичари скачу само једанпут, све док један такмичар не победи.
Светски рекорди Први светски рекорд у атлетици ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године. Обарање рекорда у скоку увис постало је временом све ређе. Тренутни рекорд код мушкараца је 2,45 метара, а постигао га је Хавијер Сотомајор из Кубе у Саламанци 27. јула 1993. Код жена рекорд држи Јарослава Махучих из Украјине висином од 2,10 метара, а постигнут је на митингу у Паризу, 7. јула 2024.
Светски рекорд за мушкарце у скоку увис у дворани је 2,43 метара а постигао га је Хавијер Сотомајор из Кубе у Будимпешти 4. марта 1989. Код жена рекорд држи Кајса Бергквист из Шведске висином 2,08 у Арнштату, Немачка 4. фебруар 2006.
Занимљивости Рут Беитија је на Летњим олимпијским играма 2016. постала најстарија атлетичарка (37 година), која је освојила златну медаљу у скоку увис, као и прва шпанска атлетичарка која је освојила златну медаљу на олимпијским играма у атлетици. Валериј Брумел је у периоду од две године 1961—1963. шест пута узастопно обарао светски рекорд у скоку увис пре него што је освојио златну медаљу на Летњим олимпијским играма 1964. у Токију. Румунска скакачица увис Јоланда Балаш је освојила 150 узастопних такмичења између 1957. и 1967. и поставила 14 светских рекорда, скачући застарелим стилом прескакања летвице - „маказицама”. Освојила је и две златне олимпијске медаље: 1960. у Риму и 1964. у Токију, због чега је 2012. примљена у ИААФ Кућу славних.
Листе највиших скокова у историји Од 2000, ИААФ Правило 260.18с (раније 260.6.а) је измењено па је светске рекорде на отвореном (насупрот светским рекордима у дворани) дозвољено постићи у објекту "са кровом или без њега“, и на тај начин води се као „апсолутни рекорд“.
Мушкарци Ово је листа 25 највиших скокова свих времена, ажурирана пре .
(Напомена: неки атлетичари су по неколико пута прескакали висине из распона у доњој табели. Приказан је само најбољи резултат сваког атлетичара).
Ранг Резултат Атлетичар Датум рођењаНационалност Место Датум12,45 Хавијер Сотомајор13. октобар 1967. Саламанка, Шпанија27. јул 1993.2. 2,43 Мутаз Еса Баршим24. јун 1991. Брисел, Белгија 5. септембар 2014. 3. 2,42 Патрик Шеберг5. јануар 1965. Стокхолм, Шведска 30. јун 1987.Карло Тренхард 5. јул 1957. Берлин, Немачка 26. фебруар 1988 Богдан Бондаренко30. август 1989. Њујорк, САД 14. јун 2014.6.2,41Игор Паклин15. јуни 1963. Кобе, Јапан 4. септембар 1985. 7.2,40Рудолф Поварницин12. јун 1962. Доњецк, СССР 11. август 1985. Сорин Матеј6. јул 1963. Братислава, Чехословачка 20. јун 1990.Холис Конвеј 8. јануар 1967. Севиља, Шпанија 10. март 1991.Чарлс Остин19. децембар 1967. Цирих, Швајцарска 7. август 1991Вјачеслав Вороњин 5. април 1974. Лондон, Енглеска 5. август 2000.Стефан Холм 25. мај 1976. Мадрид, Шпанија 6. март 2005.Иван Ухов 29. март 1986. Пиреј, Грчка 25. фебруар 2009.Алексеј Дмитрик 12. април 1984. Арнштат, Немачка 8. фебруар 2014.Дерек Друен6. март 1990. Де Мојн, САД 25. април 2014.Андриј Проценко 20. мај 1988. Лозана, Швајцарска 3. јул 2014.Данил Лисенко 19. мај 1997. Еберштат, Немачка 27. август 2017.18.2,39Џу Ђанхуа29. мај 1963. Еберштат, Немачка 10. јун 1984.Дитмар Мегенбург 15. август 1961. Келн, Западна Немачка 24. фебруар 1985. Ралф Сон 17. јануар 1967. Берлин, Немачка 1. март 1991.Ђанмарко Тамбери 1. јун 1992. Монако 15. јул 2016.22.2,38Генадиј Авдјенко 4. новембар 1963. Индијанаполис, САД 7. март 1987.Сергеј Малченко2. новембар 1963. Банска Бистрица, Чехословачка 4. септембар 1988.Драгутин Топић12. март 1971. Београд, Србија 1. август 1993.Стив Смит 29. март 1973. Вупертал, Немачка 4. фебруар 1994.Волф-Хендрик Бејер 14. фебруар 1972. Вајнхајм, Немачка 18. март 1994.Трој Кемп18. јун 1966. Ница, Француска 12. јул 1995.Артур Партика25. јул 1969. Еберштат, Немачка 18. август 1996.Мет Хемингвеј 24. октобар 1972. Атланта, САД 4. март 2000.Јарослав Рибаков 22. новембар 1980. Стокхолм, Шведска 15. фебруар 2005.Жак Фрајтаг11. јун 1982. Оудтсхорн, ЈАР 5. март 2005.Андриј Соколовски16. јул 1978. Рим, Италија 8. јул 2005.Линус Тернблад 6. март 1985. Гетеборг, Шведска 25. фебруар 2007.Андреј Силнов9. септембар 1984. Лондон, Енглеска 25. јул 2008.Џанг Говеи4. јун 1991. Јуџин, САД 30. мај 2015. ***Напомена: означава да је резултат остварен у затвореном простору (у дворани)
Светски и континентални рекорди на отвореном за мушкарце (ажурирано пре ) Рекорд Резултат Атлетичар Националност Место Датум Старост рекорда Светски рекорд 2,45 Хавијер Сотомајор Саламанка, Шпанија 27. јул 1993. Олимпијски рекорд 2,39 Чарлс Остин Атланта 28. јул 1996. Афрички рекорд 2,38 Жак Фрајтаг Оудшорн, Јужна Африка 5. март 2005. Азијски рекорд 2,43 Мутаз Еса Баршим Брисел, Белгија 5. септембар 2014. Северноамерички рекорд 2,45 Хавијер Сотомајор Саламанка, Шпанија 27. јул 1993. Јужноамерички рекорд 2,33 Гилмар Мајо Перејра, Колумбија 17. октобар 1994. Европски рекорд 2,42 Патрик Шеберг Стокхолм, Шведска 30. јун 1987. Богдан Бондаренко Њујорк, САД 14. јун 2014. Океанијски рекорд 2,36 Тим Форсајт Мелбурн, Аустралија 2. март 1997. Брендон Старк Еберштат, Немачка 26. август 2018. Хамиш Кер Глазгов, УК 3. март 2024. Хамиш Кер Париз, Француска 10. август 2024. Хамиш Кер Токио, Јапан 16. септембар 2025. Национални рекорд Србије 2,38 Драгутин Топић АК Црвена звезда Београд, Србија 1. август 1993.
Светски и континентални рекорди у дворани за мушкарце (ажурирано пре ) Рекорд Резултат АтлетичарНационалностМестоДатумСтарост рекорда СР 2,43 Хавијер Сотомајор Будимпешта, Мађарска 4. март 1989. ЕР 2,42 Карло Тренхард Берлин, Западна Немачка 26. фебруар 1988. САР 2,43 Хавијер Сотомајор Будимпешта, Мађарска 4. март 1989. ЈАР 2,31 Тијаго Моура Београд, Србија 20. март 2022. АФР 2,32 Ентони Идиата Патрас, Грчка 15. фебруар 2000. АЗР 2,41 Мутаз Еса Баршим Атлон, Ирска 18. фебруар 2015. ОКР 2,36 Хамиш Кер Глазгов, Уједињено Краљевство 3. март 2024. РС 2,35 Драгутин Топић АК Црвена звезда Стокхолм, Шведска 10. март 1996.
Листа скокова преко 2,40 у дворани Ово је листа атлетичара који су скакали увис више од 2,40 метара, са стањем на дан 27. септембар 2026. године. (Напомена: неки атлетичари су више пута скочили увис у приказаном распону. Приказан је само најбољи резултат сваког атлетичара.)
Ранг Резултат Атлетичар Датум рођењаНационалност Место Датум12,43 Хавијер Сотомајор13. октобар 1967. Будимпешта, Мађарска4. март 1989. 2. 2,42Карло Тренхард5. јул 1957. Берлин, ДДР 26. фебруар 1988 3. 2,41 Патрик Шеберг5. јануар 1965. Пиреј, Грчка 1. фебруар 1987. Мутаз Еса Баршим24. јун 1991. Алтон, Ирска 18. фебруар 2015.5. 2,40Холис Конвеј8. јануар 1967. Севиља, Шпанија 10. март 1991.Стефан Холм25. мај 1976. Мадрид, Шпанија 6. март 2001.Алексеј Дмитрик12. април 1984. Арнштат, Немачка 8. фебруар 2014.Иван Ухов 4. април 1986. Пиреј, Грчка 25. фебруар 2009.
Жене Ово је листа 25 највиших скокова свих времена, ажурирана пре .
(Напомена: неке атлетичарке су више пута скочиле увис у приказаном распону. Приказан је само најбољи резултат сваке атлетичарке.) Ранг Резултат Атлетичарка Датум рођењаНационалност Место Датум1.2,10Јарослава Махучих19. септембар 2001.Париз, Француска7. јул 2024.2.2,09Стефка Костадинова25. март 1965.Рим, Италија30. август 1987.3.2,08Кајса Бергквист 12. октобар 1976.Арнштат, Немачка4. фебруар 2006.Бланка Влашић8. новембар 1983.Загреб, Хрватска31. август 2009.5.2,07Људмила Андонова6. мај 1960.Берлин, ДДР20. јул 1984.Хајке Хенкел 5. мај 1964.Карлсруе, Немачка8. фебруар 1992.Ана Чичерова22. јул 1982. Чебоксари, Русија 22. јул 2011.8. 2,06Хестри Клуте26. август 1978.Париз, Француска31. август 2003.Јелена Слесаренко28. фебруар 1982.Атина, Грчка28. август 2004.Аријана Фридрих10. јануар 1984.Берлин, Немачка14. јун 2009. Марија Ласицкене 14. јануар 1993.Лозана, Швајцарска6. јул 2017.12. 2,05Тамара Бикова21. децембар 1958.Кијев, СССР22. јун 1984.Инга Бабакова27. јуни 1967.Токио, Јапан15. септембар 1995.Тија Хелебаут 16. фебруар 1978.Бирмингем, Уједињено Краљевство3. март 2007.Шонте Лоу12. јануар 1984.Де Мојн, САД26. јун 2010.Никола Олислагерс28. децембар 1996.Цирих, Швајцарска27. август 2025.17. 2,04Силвија Коста4. мај 1964.Барселона, Шпанија9. септембар 1989. Алина Астафеи 7. јун 1969.Берлин, Немачка3. март 1995. Венелина Венева-Матејева13. јун 1974.Каламата, Грчка2. јун 2001. Антонијета ди Мартино 1. јун 1978.Банска Бистрица, Словачка9. фебруар 2011. Ирина Гордејева 9. октобар 1986. Еберштат, Немачка 19. август 2012. Бриџита Барет 24. децембар 1990. Де Мојн, САД22. јун 2013. Никола Олислагерс 28. децембар 1996. Цирих, Швајцарска27. август 2025.24. 2,03Улрике Мејфарт4. мај 1956.Лондон, Уједињено Краљевство21. август 1983.Луиз Ритер18. фебруар 1958.Остин, САД8. јул 1988.Татјана Бабашкина23. новембар 1968.Братислава, Словачка30. мај 1995.Ники Бакојани9. јун 1968.Атланта, САД3. август 1996.Моника Јагар Динеску 2. април 1973.Букурешт, Румунија23. јануар 1999.Марина Купцова 22. децембар 1981.Беч, Аустрија2. март 2002. ***Напомена: означава да је резултат остварен у затвореном простору (у дворани) Листа скокова од преко 2,05 у дворани