26. октобар (26.10.) је 299. дан у години по грегоријанском календару (300. у преступној години). До краја године има још 66 дана.

Догађаји

1377 — Босански бан Твртко Котроманић се крунисао са краља. 1596 — Османска војска султана Мехамеда III је поразила аустријске трупе надвојводе Максимилијана у бици код Керестеца. 1861 — У Франкфурту је приказан рад првог уређаја за пренос говора, који је његов конструктор Јохан Филип Реис назвао телефон. Као проналазач првог употребљивог телефона (1876) сматра се Американац Александар Грејам Бел. 1863 — У Лондону је формиран Фудбалски савез Енглеске, најстарији фудбалски савез на свету. У Женеви је почела четвородневна међународна конференција 14 земаља на којој је основан Црвени крст и објављени принципи који су 1864. послужили као основа за усвајање Женевске конвенције о заштити жртава рата. 1881 — Представници закона предвођени Вајатом Ерпом су поразили банду Ајка Клентона у обрачуну код О. К. корала у Тумстоуну. 1896 — Потписан је споразум у Адис Абеби којим је успостављен мир између Италије и Абисиније. 1905 — Шведска је по споразуму у Карлштаду признала независност Норвешке са краљем Хоконом VII. Током Прве руске револуције (1905—07), радници су у Петрограду основали први Совјет (радничку скупштину). 1911 — У Кини је укинута монархија и проглашена република са Сун Јат Сеном као привременим председником. 1917 — Бразил је објавио рат Немачкој у Првом светском рату. 1954 — Одступањем последњег британског управитеља Зоне А, Слободна Територија Трста је службено подељена између Италије и СФР Југославије. 1955 — Генерал Нго Дин Зјем прогласио је Републику Вијетнам у јужном Вијетнаму, а себе председником и завео диктаторски режим. Убијен је у војном удару у новембру 1963. 1955 — Парламент Аустрије прихватио је, дан после одласка последњих савезничких окупационих војника, Државни уговор којим се обавезала на сталну неутралности земље. 1961 — Нобелову награду за књижевност добио је српски књижевник Иво Андрић и постао први Србин добитник те престижне светске награде. 1972 — У кампањи Савеза комуниста Југославије против „анархолиберала“ смењени су највиши функционери Савеза комуниста Србије Марко Никезић и Латинка Перовић. Након тога смењени су и функционери у државном апарату и привредни руководиоци који су се залагали за либерализацију и модернизацију друштва. 1976 — Генерална скупштина УН је једногласно осудила апартхејд и позвала владе земаља чланица да забране све контакте са Транскејом, која је самопрокламовала независност са белом мањином на челу. 1986 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1994 — Израел и Јордан потписали су споразум, којим је после 46 година формално окончано ратно стање двеју суседних земаља. 1998 — Председници Перуа и Еквадора потписали су формалну декларацију којом је решен погранични спор двеју јужноамеричких земаља настао почетком 19. века, због којег су више пута ратовале. 1999 — Савет безбедности УН одобрио је упућивање међународних мировних снага, 11.000 војника и полицајаца, у Источни Тимор. 2000 — На састанку у Букурешту СР Југославија је постала пуноправни члан Пакта стабилности за југоисточну Европу. 2001 — Београдски суд осудио је Добросава Гаврића на 20 година затвора због убиства Жељка Ражнатовића Аркана и још две особе у хотелу „Интерконтинентал“ у Београду 15. јануара 2001. Амерички председник Џорџ Буш млађи је потписао Патриотски закон, чиме је значајно повећана надлежност америчких служби у борби против тероризма. 2002 — У акцији ослобађања око 800 талаца, које су чеченски терористи држали три дана у једном московском позоришту, страдало је 128 особа, а свих 50 терориста је ликвидирано.

Рођења 1431 — Еркол I од Есте, италијански војвода. (прем. 1505) 1684 — Курт Шверин, пруски фелдмаршал. (прем. 1757) 1685 — Ђузепе Доменико Скарлати, италијански композитор. (прем. 1757) 1759 — Жорж Жак Дантон, један од вођа Француске револуције. (прем. 1794) 1800 — Хелмут фон Молтке Старији, немачки фелдмаршал. (прем. 1891) 1802 — Мигел I од Португалије, краљ Португалије. (прем. 1866) 1846 — Борислав Тодоровић, творац првог средњошколског програма хемије у Србији. (прем. 1925) 1849 — Фердинанд Георг Фробенијус, немачки математичар. (прем. 1917) 1854 — Ксавер Шандор Ђалски, хрватски књижевник. (прем. 1935) 1880 — Андреј Бели, руски књижевник. (прем. 1934) 1881 — Луј Бастјен, француски бициклиста и мачевалац. (прем. 1963) 1883 — Пол Пилгрим, амерички спортиста. (прем. 1958) 1884 — Вилијам Хогенсон, амерички атлетичар. (прем. 1965) 1893 — Милош Црњански, српски књижевник. (прем. 1977) 1911 — Махалија Џексон, америчка певачица. (прем. 1972) 1912 — Дон Сигел, амерички режисер и продуцент. (прем. 1991) 1916 — Франсоа Митеран, француски политичар. (прем. 1996) 1919 — Мохамед Реза Пахлави, последњи ирански шах. (прем. 1980) 1934 — Милић од Мачве, сликар и књижевник. (прем. 2000) 1941 — Коста Чавошки, српски правник и професор. 1942 — Боб Хоскинс, британски глумац. (прем. 2014) 1942 — Зденко Руњић, хрватски композитор. (прем. 2004) 1947 — Хилари Клинтон, америчка политичарка и правница. 1949 — Зоран Славнић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. 1952 — Лазар Ристовски, српски глумац, редитељ, продуцент и писац. 1956 — Рита Вилсон, америчка глумица, продуценткиња и музичарка. 1958 — Ксенија Јанковић, српско-руска виолончелисткиња. 1959 — Ево Моралес, боливијски политичар. 1961 — Ухуру Кенијата, кенијски политичар. 1962 — Кери Елвес, енглески глумац продуцент и сценариста. 1964 — Свен Фет, немачки ди-џеј и музички продуцент. 1966 — Златко Далић, хрватски фудбалер и фудбалски тренер. 1968 — Јосип Вранковић, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер. 1968 — Роберт Јарни, хрватски фудбалер и фудбалски тренер. 1971 — Роузмари Девит, америчка глумица. 1973 — Сет Макфарлан, амерички глумац, аниматор, режисер и музичар. 1974 — Драга Мастиловић, српски историчар, универзитетски професор и политичар 1980 — Кристијан Киву, румунски фудбалер. 1980 — Ник Колисон, амерички кошаркаш. 1984 — Саша Коен, америчка клизачица. 1984 — Џеферсон Фарфан, перуански фудбалер. 1985 — Андреа Барњани, италијански кошаркаш. 1985 — Монта Елис, амерички кошаркаш. 1985 — Киран Рид, новозеландски рагбиста. 1986 — Уве Генсхајмер, немачки рукометаш. 1986 — Џејмс Гист, амерички кошаркаш. 1988 — Александра Бурсаћ, српска певачица. 1994 — Владимир Јововић, српски фудбалер. 1996 — Данило Пантић, српски фудбалер.

Смрти 899 — Алфред Велики, енглески краљ. (рођ. 849) 1440 — Жил де Ре, француски витез. (рођ. 1404) 1764 — Вилијам Хогарт, енглески сликар и графичар. (рођ. 1697) 1890 — Карло Колоди, италијански књижевник. (рођ. 1826) 1932 — Маргарет Браун, америчка хуманисткиња и активиста. (рођ. 1867) 1950 — Даница Бандић, српска учитељица, ауторка драма и дечије књижевности. (рођ. 1871) 1952 — Хати Макданијел, америчка глумица. (рођ. 1895) 1957 — Герти Кори, америчка биохемичарка и добитница Нобелове награде за физиологију (рођ. 1896) 1972 — Игор Иванович Сикорски, руски конструктор авиона и хеликоптера. (рођ. 1889) 1973 — Семјон Буђони, совјетски војни командант. (рођ. 1973) 1979 — Парк Чунг Хи, корејски политичар. (рођ. 1917) 1995 — Фати Шкаки, вођа палестинске терористичке исламске организације „Исламски џихад“. (рођ. 1957) 2002 — Никола Чобељић, економиста, професор Економског факултета у Београду (рођ. 1912)

Празници и дани сећања Референце