десно|безоквира|239x239п 1945. је била проста година.
Догађаји
Јануар 1. јануар — Народноослободилачка војска Југославије (НОВЈ) званично преименована у Југословенску армију (ЈА), а Врховни штаб у Генералштаб.
2. јануар — У Москву стигла делегација владе Мађарске у циљу преговора о примирју са владама САД, Велике Британије и СССР-а. (Преговори су завршени 20. јануара потписивањем уговора о примирју.) У Мађарској немачке снаге отпочеле шестодневну противофанзиву у правцу Естергона. 3. јануар — У Атини образована грчка коалициона влада са генералом Николасом Пластирасом на челу. 4. јануар — Председник владе Велике Британије Винстон Черчил упутио краљу Петру II Kарађорђевићу писмени захтев да без одлагања призна Београдски споразум (споразум Тито —Субашић од 2.XИ 1944. год.) 9. јануар — Крвави Божић (1945) 16. јануар — Победом савезничких снага под командом генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија окончана немачка офанзива у Арденима, у Белгији. Убијено или заробљено 220.000 немачких и 77.000 савезничких војника.
17. јануар — Совјетске трупе и пољске снаге су у Другом светском рату ослободиле Варшаву Влада Велике Британије одбацила предлог краља Петра II Карађорђевића: да сву законодавну власт врши избегличка влада у Лондону, као услов признавања споразума Тито — Субашић од 2. новембра 1944. Јединице 1. белоруског фронта Црвене армије ослободиле Варшаву. 18. јануар — Избегличка влада краљевине Југославије решила да на себе преузме краљевску власт уколико краљ не прихвати предложено намесништво. Председник владе Велике Британије Винстон Черчил одржао у Парламенту говор о британској политици према Италији, Југославији и Грчкој.
19. јануар — Црвена армија је ослободила Лођски гето. 20. јануар — Немачка је започела евакуацију најмање 1,8 милиона становника Источне Пруске. 23. јануар — Немачки велики адмирал Карл Дениц је наредио почетак операције Ханибал, која је постала један од највећих евакуација морем у историји, са више од милион људи пребачених током 15 недеља. 27. јануар — Савезничке трупе ослободиле логор Аушвиц. 30. јануар — Немачки брод "Вилхелм Густлоф" потонуо у Балтичком мору - највећа поморска катастрофа у забележеној историји са 7,000-9,000 жртава.
Фебруар 4. фебруар — Черчил, Рузвелт и Стаљин су се састали на Кримској конференцији у Јалти да би се договорили о акцијама за завршетак Другог светског рата и плановима у послератном периоду. 13. фебруар — Јединице Црвене армије, после тешких бојева, ослободиле Будимпешту. Избегличка влада Републике Пољске у Лондону одбила да прихвати одлуке конференције у Јалти које се односе на источне границе са СССР-ом (Kерсонова линија). Стотину британских бомбардера започело бомбардовање Дрездена. Град је током два дана бомбардовања разорен, а рачуна се да је погинуло око 35.000 људи. 16. фебруар — Амерички авиони у Другом светском рату почели бомбардовање Токија. 19. фебруар — Америчке снаге искрцале се у Другом светском рату на пацифичко острво Иво Џима. 23. фебруар — Опкољена немачка посада у Познању (у Пољској), после вишедневних жестоких борби, капитулирала пред јединицама Црвене армије.
Март 1. март — Влада Републике Финске објавила рат Немачкој.
4. март — Совјетска Црвена армија у Другом свјетском рату избила на Балтичко море. Основано је спортско друштво Црвена звезда. 5. март — Америчке трупе у Другом светском рату ушле у Келн. 6. март — Одлуком НКОЈ о привременој забрани враћања колониста на њихова пријашња места живљења, познатој и као Одлука бр. 153, нове комунистичке власти забраниле су свим тзв. колонистима, претежно Србима, повратак на Косово, Метохију, Македонију и друге области из којих су током рата били прогнани. Прва америчка армија заузела град Kелн (у Немачкој). Она је сутрадан заузела неоштећен мост код Итемагена и образовала мостобран на десној обали реке Рајне. 7. март — Потиснувши јапанске снаге у Другом светском рату, британска 14. армија ушла у Мандалеј, други по величини град у Бурми. Трупе САД су током битке за Ремаген у Другом светском рату заузеле стратешки важан Лудендорфов мост преко Рајне, што им је омогућило да успоставе и прошире мостобран на тлу Немачке. После оставке краљевске владе Јосип Броз Тито формирао нову југословенску владу у коју су ушли и шеф Демократске странке Милан Грол, као први потпредседник, и Иван Шубашић, као министар иностраних послова. 9. март — Официри Јапанске царске војске су збацили власти Француске Индокине. Оружане снаге САД су касно увече отпочеле неселективно бомбардовање Токија запаљивим бомбама у коме је током ноћи побијено око 100.000 цивила. 11. март — Јапанци су успоставили марионетско Вијетнамско царство на челу са царем Бао Дајем. У Јалти на Криму завршена је конференција лидера трију великих сила антихитлеровске коалиције који су ускладили војне планове за окончање Другог светског рата и договорили се о оснивању Уједињених нација. 14. март — Британско ратно ваздухопловство на железнички вијадукт у немачком граду Билефелд је први пут избацило најтежу бомбу у Другом светском рату, "Велики Слем", тешку 9 тона. 17—22. март — Масакри на Козари — Масакр углавном српских жртава од стране усташа на Козари,. 22. март — Египат, Ирак, Јордан, Либан и Сирија основали су у Каиру Арапску лигу. 23. март — Почела је битка на Рајни у Другом светском рату. 26. март — После тешких борби, америчке трупе у Другом светском рату освојиле пацифичко острво Иво Џима. 29. март — У Сарајеву је по пресуди "Пријеког ратног суда стожерника Лубурића", стрељано 41 лице српске националности. Тог дана је на Маријин двору обешено још 55 Срба из Сарајева. Број жртава усташког терора Макса Лубурића над грађанима Сарајева од 18. фебруара до 4. априла 1945. износи најмање 783 лица.
Април 3. април — Снаге америчке 3. армије заузеле град Kасел (у Немачкој). Јединице Црвене армије заузеле град Винер Нојштат (у Аустрији). 4. април — У Италији отпочела офанзива савезничких снага ка Болоњи и Ферари. 4. април — Битка на Лијевчу пољу је сукоб који се одиграо од 4. априла до 6. априла између здружених усташко-домобранских снага с једне стране и четника с друге стране, недалеко од Бање Луке у Лијевчу пољу. Снагама НДХ је заповедао генерал Владимир Метикош, а четничким потпуковник Павле Ђуришић. Битка је завршена хрватском победом. 5. април — Совјетски Савез отказао пакт о ненападању са Јапаном. 6. април — Јединице Југословенске армије су ослободиле Сарајево. 7. април — Амерички авиони у Другом светском рату потопили највећи јапански ратни брод „Јамато“. 11. април — Америчке трупе освојиле, у Другом светском рату, немачке градове Есен и Вајмар и ослободиле концентрациони логор Бухенвалд. 12. април — Југословенска армија је пробила Сремски фронт и отпочела борбе за завршно ослобођење Југославије. Хари Труман је положио заклетву као 33. председник САД након смрти Френклина Рузвелта. 13. април — Совјетске трупе под маршалом Фјодором Толбухином у Другом светском рату ослободиле су Беч. 15. април — Совјетска подморница је потопила немачки избеглички брод Гоја са 7000-8000 путника, што је преживело 183 особе. 16. април — Јединице Црвене армије отпочеле офанзиву у правцу Берлина и Дрездена (у Немачкој). 22. април — Из концентрационог логора Јасеновац пробило се 80 логораша, а њих 520 је том приликом убијено. 23. април — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила нацистичке логоре "Захсенхаузен" и "Равензбрик". 24. април — Масакр у Храстини — Масакр усташа над српским цивилима пронађених у скривању. 25. април — Совјетске и америчке трупе среле се, први пут у Другом светском рату, код места Торгау у Немачкој.
26. април — У Сан Франциску (у САД) отпочела са радом Kонференција Уједињених нација. Друга британска армија заузела град Бремен (у Немачкој). Јединице Црвене армије заузеле град Штетин (у Немачкој). 27. април — Ухапшен италијански диктатор Бенито Мусолини. Стрељан наредног дана у месту Донга, на језеру Комо.
29. април — Америчке трупе су у Другом светском рату ослободиле немачки концентрациони логор Дахау. Адолф Хитлер се женио својом дугогодишњом партнерком Евом Браун и одредио адмирала Карла Деница за свог наследника. Снаге Нацистичке Немачке у Другом светском рату капитулирале су у северној Италији, Аустрији, Штајерској и Корушкој. 30. април — Југословенска армија ослободила је у Другом светском рату усташки логор Јасеновац. Адолф Хитлер и његова супруга Ева Браун извршили су самоубиство у подземном бункеру у Берлину док су совјетске трупе касно увече заузеле зграду Рајхстага.
Мај 1. мај — Јозеф Гебелс и његова супруга Магда су отровали цијанидом своје шесторо деце, а затим извршили самоубиство. 2. мај — Генерал Хелмут Вајдлинг, командант немачких трупа у Берлину је предао град совјетским војницима предвођеним маршалом Георгијем Жуковим, чиме је окончана битка за Берлин. 4. мај — Масакр у Сиску — Усташе врше егзекуције Срба неколико сати пре ослобођења града. 5. мај — Трупе САД ослободиле немачки нацистички концентрациони логор "Матхаузен". 7. мај — Немачки генерал Алфред Јодл је у Ремсу име Вермахта потписао документ о немачкој безусловној капитулацији у Другом светском рату. 8. мај — Фелдмаршал Вилхелм Кајтел у Берлину потписао завршни документ о капитулацији Немачке и окончању Другог светског рата у Европи. 10. мај — Совјетске трупе у Другом светском рату заузеле Праг. 13. мај — У области Фоче, Миљевине и Калиновика извршена је ликвидација око 22.000 ненаоружаних српских младића који су током 1944. године били мобилисани у састав Југословенске војске у отаџбини. Починиоци злочна су били припадници СС Ханџар дивизије, а жртве ненаоружани српски младићи из Шумадије. 15. мај — Предајом немачких и колаборационистичких трупа окончан је Други светски рат у Југославији. 15. мај — Уредбом о планској расподели робе (објављен у „Службеном листу ДФЈ” бр. 32/45 15. маја 1945) уведен је систем државне контроле, усмеравања и нормираног снабдевања становништва током периода обнове и развоја. Уведено је надбевања преко тачкица и бонова за грађане. 16. мај — Масакр на Кочевском Рогу. 21. мај — Сирија и Либан прекинули преговоре с Француском и затражили пуну независност.
Јун 5. јун — Представници Совјетског Савеза, САД, Уједињеног Краљевства и Француске потписали су у Берлину Декларацију о преузимању врховне команде над пораженом Немачком у Другом светском рату и њеној подели на четири окупационе зоне. 9. јун — Председништво Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије донело је Закон о конфискацији имовине и о извршењу конфискације, којим се принудно одузима, без накнаде, у корист државе целокупна имовина (потпуна конфискација) или тачно одређени део имовине (делимична конфискација) која је лична својина или лични удео у заједничкој имовини, као и сва имовинска права, свим лицима осуђеним на казну конфискације. 18. јун — Убијен је митрополит црногорско-приморски Јоаникије Липовац, кога су комунисти претходно ухапсили у Словенији, одакле је пребачен Аранђеловац, гдје је мучен и убијен. Гроб му је до данас остао непознат. Његови посмртни остаци нису пронађени. 19. јун — Основана је државна комисија Разграничење Србије и Хрватске. На челу комисије је Милован Ђилас, а чланови су били Вицко Крстуловић (министар унутрашњих послова НР Хрватске), Милентије Поповић (министар унутрашњих послова НР Србије), Јован Веселинов, секретар ЈНОФ Војводине и Јерка Златарић, председник Окружног суда у Сомбору. 21. јун — Јапанске трупе на острву Окинава, које је служило као последња одбрана Јапана у Другом светском рату, предале су се Американцима. 25. јун — Едвард Кардељ упутио поруку Борису Кидричу "Најкасније за три недеље биће распуштени судови националне части. Војни судови ће судити само војним лицима, све остало преузеће редовни судови. Биће проглашена нова амнестија. Значи, немате никаквог разлога да будете спори у "чишћењу" као што сте били до сада".