2003

2003. је била проста година.

Догађаји

Јануар 2. јануар — Министар финансија Божидар Ђелић најавио је да се ове године очекује милијарду долара страних инвестиција. 3. јануар — Зоран Ђиђић предводио југословенску делегацију која је присуствовала инаугурацији председника Бразила. 6. јануар — Платни промет се обавља искључиво преко пословних банака, а Завод за обрачун и плаћање, који је до тада имао ту улогу, више не постоји. 7. јануар — Министарство иностраних послова БИХ оштро је реаговало на изјаву Зорана Ђиђића, дату немачком Шпиглу, да ће "Београд затражити нову дејтонску конференцију ради одређивања нових граница на Балакану ако косовски Албанци наставе да инсистирају на независности покрајине". 20. јануар — Бивши председник Србије, Милан Милутиновић, добровољно се предао Хашком трибуналу где је оптужен за ратне злочине на Косову и Метохији током 1999. године. 27. јануар — Скупштина Србије усвојила предлог Уставне повеље Државне заједнице Србија и Црна Гора и Закон о њеном спровођењу. На овој седници, тадашњи српски премијер, Зоран Ђинђић, одржао је говор када је посланицима ДСС-а рекао „Ако сте уморни, идите па спавајте бре!”. 30. јануар — Скупштина Савезне Републике Југославије ратификовала Споразум о двојном држављанству СРЈ и Босне и Херцеговине.

Фебруар 1. фебруар — У несрећи свемирског шатла Колумбија који се распао изнад Тексаса погинуло је свих седам астронаута. 4. фебруар — Свечано проглашена Државна Заједница Србија и Црна Гора. 7. фебруар — Премијер Зоран Ђинђић обратио се писмом Савету безбедности УН по питању ситуације на Косову и Метохији где је затражио поштовање Резолуције 1244 и повратак српске војске и полиције на Косово. 9. фебруар — Седморици Албанаца ухапшених у акцији снага безбедности у селима Велики Трновац и Kончуљ одређен је једномесечни притвор. Код њих су пронађене велике количине оружја и ратне опреме. 11. фебруар — Почела исплата преварених штедиша Дафимент и Југоскандик банке. 18. фебруар — Ухапшена су тројица припадника расформиране Ослободилачке војске Kосова, које Хашки трибунал терети за ратне злочине на Kосову и пребачени су у Хаг. Оптужени за злочине против хуманости и ратне злочине над албанским и српским становништвом, које су починили у затвору ОВK у селу Лапушник код Глоговца 1998. године. 19. фебруар — Kонгрес САД је одлучио да за Србију у овој години издвоји помоћ вредну 110 милиона долара, за Kосово 85 милиона и за Црну Гору 25 милиона долара, али је посебном клаузулом у Закону о помоћи иностранству за 2003. до 15. јуна практично замрзао помоћ Србији и условио их сарадњом са Хагом. 21. фебруар — На ауто-путу Београд — Загреб, код хале „Лимес“, покушан атентат на премијера Србије Зорана Ђинђића. Камион (којим је управљао Дејан Миленковић-Багзи) покушао да пресече колону возила премијера. 24. фебруар — Војислав Шешељ се добровољно предао Хашком трибуналу.

Март 5. март — Србија је добила првог специјалног тужиоца Србије. На то место изабран је Јован Пријић из Зрењанина, дотадашњи заменик републичког јавног тужиоца. 6. март — У удесу алжирског путничког авиона „Ер Алжир“ одмах по полетању са аеродрома Таманрасет (Алжир), погинуле су 102 особе. 7. март — Светозар Маровић изабран за председника новоформиране СЦГ. 8. март — Премијер Србије Зоран Ђинђић изјавио је да обрачун полиције са Албанцима на југу Србије показује да у нашој земљи нема толеранције према тероризму. " Ми смо спремни да толеришемо све видове демократског изражавања воље, али када дође до експлозива и оружја нема толеранције". 10. март — KФОР је потврдио хапшење Аслана Бајрамија, осумњиченог за умешаност у инцидент код Еминове чесме код Kончуља, где су у петак, у окршају са жандармима убијена два Албанца. 10. март — Покушај убиства српског премијера Зорана Ђинђића у близини Савезне скупштине, после завршеног заседања на којем је проглашена државна заједница Србије и Црне Горе. Звездан Јовановић, Александар Симовић и Владимир Милисављевић осматрали су плато испред Скупштине, из возила марке "пасат" са горњег нивоа монтажног паркинга на раскрсници улица Кнеза Милоша и Булевар Краља Александра. Према плану, Звездан Јовановић требало је да пуца у Ђинђића из снајперске пушке у тренутку његовог изласка из зграде. Од атентата се одустало јер је премијер био заклоњен новинарима. Након ових неуспелих покушаја, чланови групе су се ангажовали на проналажењу нових локација за извршење атентата. 12. март — Премијер Србије Зоран Ђинђић је убијен у атентату испред зграде Владе Републике Србије. Истога дана на предлог Владе Србије в. д. председника Србије Наташа Мићић доноси одлуку о увођењу ванредног стања. 13. март — Одмах након убиства премијера Зорана Ђинђића покренута је акција Сабља која је трајала до 22. априла. Представља једну од највећих полицијских акција у историји српске полиције. За време ове акције, приведено је 11.665 особа повезаних са организованим криминалом. 14. март — У оквиру Акције Сабља, Српска полиција је ухапсила 136 особа везаних за организацију убиства премијера Ђинђића. Од тог броја, 120 остају у притвору 30 дана. Код ухапшених пронађена је велика количина наоружања, неколико украдених аутомобила и велика количина дроге. Влада саопштава да је до тог дана укупно ухапшено 180 лица. 15. март — Уз присуство више стотина хиљада грађана, Зоран Ђинђић сахрањен у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. 17. март — Изабран први Савет министара СЦГ, чији је председник (по Уставној повељи) био председник државе - Светозар Маровић. Министар спољних послова постао Горан Свилановић, а одбране Борис Тадић. 14. март — Акција сабља: приведана је у полицију Светлана - Цеца Ражнатовић, удовица Жељка Ражнатовића Аркана, а потом је задржана у затвору под сумњом да је била у контакту за члановима “земунског клана”, првенствено Милорадом Луковићем Легијом и Душаном Спасојевићем Шиптаром. Припадници Жандармерије и Управе за борбу против организованог криминала приликом претреса куће у улици Љутице Богдана пронашли су арсенал оружја и муниције, али и велику количину војне опреме. 18. март — Скупштина Србије за новог републичког премијера изабрала Зорана Живковића, тадашњег заменика председника ДС. 19. март — Отпочела дуго најављивана инвазија савезничких снага предвођених САД на Ирак, са званичним циљем да се свргне са власти Садам Хусеин. 27. март — Акција сабља: Душан Спасојевић и Миле Луковић Кум лишени су живота у дворишту извесне викендице у зони Барајева. По полицијском видео-снимку и саопштењима, њих двојица су покушали пробој из опкољене куће са оружјем у руци и у ватреном окршају са полицијом настрадали. 28. март — Пронађени су посмртни остаци Ивана Стамболића на Фрушкој гори. 29. март — Карло Урбани, доктор који је идентификовао САРС, умро од те болести.

Април 1. април — Британски суд осудио двојицу Алжираца на 11 година затвора због прикупљања новца за терористичку мрежу „Ал-Каида“ 2. април — Председавајући Председништва БиХ Мирко Шаровић поднео оставку због афере извоза оружја Ваздухопловног завода „Орао“ из Бијељине Ираку, који је био под санкцијама УН. 3. април — У Стразбуру државна заједница Србија и Црна Гора примљена у Савета Европе, као 45. земља чланица те најстарије паневропске организације. 4. април — Америчке војне снаге заузеле багдадски међународни аеродром „Садам“ и преименовале га у „Багдад Интернационал“. 6. април — Притворен Милорад Брацановић, заменик начелника БИА. 7. април — Звездан Јовановић признао убиство Зорана Ђиђића. 8. април — Ухапшени генерал Ацо Томић, бивши начелник службе војне безбедности, и Раде Булатовић, саветник за безбедност бившег председника СР Југославије Војислава Коштунице, због сумње да су се састајали са припадницима "Земунског клана". Потпредседник Владе Србије Небојша Човић оптужио је председника СРС Војислава Шешеља да је на "опроштајном ручку", пред одлазак у Хаг, дао инструкције за "физичку елиминацију" Зорана Ђиђића. 8. април — Бивши председник Председништва Србије, Иван Стамболић (који је киднапован августа 2000. године и чији је леш пронађен две и по године касније на Фрушкој гори) сахрањен на Новом гробљу у Београду. 9. април — Америчке снаге заузимају Багдад.

Мај 1. мај — Амерички председник, Џорџ Буш, прогласио крај америчке инвазије у Ираку.

11. мај — Филип Вујановић изабран за председника Црне Горе, након што је укинут цензус излазности бирача (остаје до 2018). 12. мај — У нападима исламских бомбаша самоубица на страно насеље у Ријаду погинуло 35 људи. 16. мај — У исламским бомбашким нападима у Казабланки погинуло 45 људи. 16. мај — Наредба бр. 2 Коалиционе привремене власти (КПВ) у Ираку: укинута је Баас партија (Пол Бремер је на челу КПВ од 12. 5.). 19. мај — Почиње индонежанска офанзива у Аћеху 2003-04, која ће значајно ослабити тамошње побуњенике. 20. мај — „Отпор“ покреће петицију за смену Драгана Веселинова. 21. мај — Земљотрес на северу Алжира однео је преко 2.200 живота. 23. мај — Отворена је реновирана зграда ЈДП-а, која је изгорела у октобру 1997. године. 24. мај — Николај Велимировић је канонизован за светитеља. Свечана канонизација обављена је у Храму Светог Саве на Врачару, у Београду 24. мај — Такмичење за песму Евровизије у Риги, Летонија: победила је Сертаб Ернер из Турске (Every Way That I Can). 26. мај — Објављен је нацрт Европског устава. 29. мај — Драган Веселинов, српски министар пољопривреде, објављује оставку, након саобраћајне несреће претходног месеца. 30. мај — Скупштина Србије усвојиле је Закон о одговорности за кршење људских права, као механизам „меке лустрације” са циљем да се из јавног живота и државних институција привремено уклоне појединци који су кршили људска права током претходног недемократског режима. 31. мај — Ухапшен је Ерик Рудолф, амерички десничарски екстремиста одговоран за бомбашки напад на Олимпијским играма у Атланти.

Јун

1. јун — Лидер Нове Србије Велимир Илић шутира новинара новосадске ТВ Аполо. 1. јун — Белгија легализује истополне заједнице, друга земља на свету после Холандије. 4. јун — Породица Столић убијена у Обилићу. 2. — 4. јун — Председник САД Џорџ Буш одлази на Блиски исток, где разговара о „Путу за мир“ између Израела и Палестинаца. 4. јун — Америчка ТВ водитељка и предузетница Марта Стјуарт оптужена за илегалну трговину акцијама и ометање правде. 11. јун — Друга интифада: Бомбаш самоубица убио 17 људи у аутобусу на јерусалимском Давидовом тргу. 13. јун — На београдском насељу Церак, ухапшен бивши официр ЈНА и хашки оптуженик Веселин Шљиванчанин. Приликом операције хапшења, дошло до сукоба полиције с једне стране и личног обезбеђења које је покушало да спрече хапшење. 15. јун — Финале Европског првенства у ватерполу у Крању: Србија и Црна Гора победиле Хрватску (Денис Шефик је био најбољи голман, а Александар Шапић најбољи стрелац првенства). 19. јун — Уставни суд Србије је оценио да Уредба о стављању на увид одређених досијеа вођених о грађанима Републике Србије у Служби државне безбедности, није у сагласности са Уставом РС. Том Уредбом било је предвиђено да МУП учини доступним досијее Службе државне безбедности који су вођени о грађанима Републике Србије. 21. јун — Састанак ЕУ-Западни Балкан у Солуну: „Будућност Балкана је у Европској унији“. 26. јун — Врховни суд САД доноси пресуду у случају Лоренс против Тексаса, проглашавајући претходне законе који забрањују содомију неуставним. 30. јун — Хашим Тачи је ухапшен у Мађарској по потерници СРЈ, али је убрзо пуштен на инсистирање шефа УНМИК-а. 30. јун — Други конгоански рат се завршава формирањем прелазне владе Демократске Републике Конго.

Јул

5. јул — Светска здравствена организација изјављује да глобална претња САРС-а више није присутна. 5. јул — Двоструки самоубилачки бомбашки напад убија 15 људи на рок концерту у Москви. 7. јул — Високи представник у Босни и Херцеговини Пади Ешдаун замрзава средства 14 људи који помажу хашким оптуженицима.