Милош Ердељан (Дева, 1907 — Београд, 1976) био је српски теолог.
Биографија Рођен је у у средишњој Румунији од оца Милана и мајке Ане, рођене Кањижа. Породица Ердељан дала је бројне свештенике Српске православне цркве међу којим је и свешетномученик Александар Ердељан (1909-1942), један од браће др Милоша Ердељана, ђакон при Саборном храму у Новом Саду, Бачки мученик убројан у Диптих Светих Српске православне цркве, убијен у Новом Саду јануара 1942. године. Боривој Ердељан, син др Милоша Ердељана и Mr. Ph. Ангелине Радонић удате Ердељан, родом из Вуковара, доајен је српског новинарства, вишегодишњи стални дописник дневног листа Политика из Каира, Јерусалима и Атине и специјални извештач са Блиског истока и Медитерана. Др Јелена Ердељан, унука др Милоша Ердељана, ћерка Боривоја Ердељана и Радмиле Несторовић удате Ердељан из Београда,редовни је професор Универзитета у Београду - Филозофског факулета на ком је у два мандата обављала дужност продекана за науку и међународну сарадњу. Оснивач је и управник Центра за студије јеврејске уметности и културе на Универзитету у Београду - Филозофском факултету.
Основно школовање Милош Ердељан завршио је у Сентандреји (Мађарска), средње у Југославији (Богословија у Сремским Карловцима), а дипломирао је 1931. на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. БОГОСЛОВЉЕ, Свеска 1,2, Београд 1976
У јесен 1936. Милош Ердељан постављен је за указног асистента на катедри за Св. Писмо Старог завета Православног Богословског факултета. На овом факултету је 1940. одбранио докторску дисертацију на тему „Одељци о слузи Госпоподњем у Ис. 45-55". Услед избијања рата, др. Ердељан био је постављен за доцента тек 1947, а за ванредног професора 1957. Поред Светог писма Старог завета са библијском историјом и археологијом, предавао је и старојеврејски језик, а као велики познавалац духовне музике једно време је предавао и Црквено појање са правилом.
Након издвајања Богословског Факултета из Универзитета, декретом власти, нуђене су му разне погодности уколико би напустио БФ, али он њима није подлегао. У више мандата проф. др Милош Ердељан обављао је дужност декана и продекана Православног богословског факултета. Године 1955. рукоположен је у чин ђакона, а нешто касније и протођакона.
Владао је многим страним језицима: руским, енглеским, немачким, мађарским, бугарским а био је и одличан познавалац старих језика: старојеврејског, грчког и латинског.
Проф.др Ердељан редовно је објављивао своје научне текстове у Зборнику Православног богословског факултета. Посебно се истиче студија: „Новопронађени свитци старозаветних и других књига у близини Јерихона" из 1950, у којој први пут представља Кумранске свитке као рукописе од капиталног значаја за цивилизацију.
Залагањем благопочившег Митрополита дабробосанског Николаја (Мрђе), постхумно су објављени рукописи које је проф. Ердељан предано писао и допуњавао током свог педагошког рада: Др Милош Ердељан, „Општи увод у Свето писмо Старога завета", (у редакцији протођакона Радомира Ракића), Београд-Србиње, 2000. и Др Милош Ердељан, „Увод у Свето писмо Старога завета", Посебан увод, (у редакцији др Илије Томића), Београд-Фоча, 2008.EL MUNDO SEFARD Goran Radenković, Kroz Lavirinte Biblije Dr Milos Erdeljan
Библиста Милош Ердељaн био је члан комисије Светог Архијерејског синода Српске православне цркве, именоване 1968. године, за превод Новог завета. Професор Ердељан одређен за рецензента, непрекидно је учествовао у раду на преводу. То се показало веома значајним, јер је он био изузетан познавалац библијске науке, старозаветне проблематике, јеврејских језичких идиома и грчког језика.
Референце
Категорија:Рођени 1907. Категорија:Умрли 1976. Категорија:Српски теолози Категорија:Православни теолози Категорија:Доктори теологије