Борилачки клуб () је амерички сатирични психолошки трилер филм из 1999. године у режији Дејвида Финчера, заснован на истоименом роману Чака Поланика из 1996. године.
Радња филма прати неименованог приповедача (Едвард Нортон) који након неуспелог покушаја лечења несанице, упознаје Марлу Сингер (Хелена Бонам Картер) којом бива опседнут и Тајлера Дардена (Бред Пит) са којим оснива „Борилачки клуб”. Глумачку поставу такође чине Мит Лоуф, Зак Гренијер и Џеред Лето. Филм је премијерно приказан на педесет и шестом међународном филмском фестивалу у Венецији 10. септембра 1999. године, а затим 6. октобра у Вествуду у савезној држави Калифорнији.
Борилачки клуб је поделио критичаре након свог премијерног приказивања и био је комерцијални неуспех. Филм је пронашао већи успех када је издат у ДВД формату, након чега је доживео статус култног филма.
Радња Приповедач (Едвард Нортон) је анонимни запосленик аутомобилске компаније који одлази на места несрећа како би проценио штету. Доктор одбија да му препише лек за несаницу и уместо тога му предлаже да посети терапијску групу оболелих од рака тестиса како би почео да цени праву бол. Посећујући групу, приповедач почиње да се осећа важним и да неко мари за њега, након чега почиње нормално да спава. Међутим, почиње да глуми да има још неколико болести како би могао да посећује и друге терапијске групе. Рутина му се прекида након што на групама које он похађа примети другу варалицу, Марлу Сингер (Хелена Бонам Картер), и опет почиње да пати од несанице.
Током лета пословном класом, приповедач упознаје Тајлера Дардена (Бред Пит), продавца сапуна. Приповедач стиже кући и открива како му је стан уништен у експлозији. Позива Тајлера и састаје се са њим у бару. Тајлер пристаје да га пусти га у свој дом под условом да га приповедач удари. Овај му удовољи и двојица почињу да уживају у међусобним ударцима испред бара. Приповедач се усељава у Тајлерову кућу, а њих двојица се враћају у бар, где се опет потуку на паркиралишту. Након што су привукли гомилу људи, успостављају „Борилачки клуб” у подруму бара. Убрзо уз Тајлерову помоћ, делом земље почињу да ничу други слични клубови.
Након што се Марла предозира пилулама, спашава је Тајлер, и њих двоје се упуштају у сексуалну везу. Тајлер говори приповедачу да га не пита за Марлу. Под Тајлеровим вођством, Борилачки клуб организује „Пројекат Хаос” (), који почиње да извршава све деструктивније антикапиталистичке вандализме у граду. Борилачки клубови постају мрежа за Пројекат Хаос којег води сам Тајлер, без приповедачевог уплитања. Након свађе, Тајлер нестаје из приповедачевог живота, а након што члан Пројекта Мејхем погине на мисији, приповедач покушава да угаси пројект. Пратећи Тајлерове кораке, приповедач почиње да путује по земљи и открива да су борилачки клубови основани у већини градова, где га један од учесника ословљава као Тајлера Дардена. Марлин телефонски позив потврђује његов идентитет, а он схвата да је Тајлер заправо алтер его његове подељене личности. Тајлер се појављује пред њим и објашњава му да контролише приповедачево тело кад год овај спава.
Приповедач се сруши. Након што се пробудио, схвата да је Тајлер обавио неколико телефонских позива током његове несвести. Почиње да следи трагове његових планова до седишта неколико великих компанија које послују са кредитним картицама у центру града које Тајлер намерава да уништи како би онеспособио финансијски систем. Након што није успео да добије помоћ од полиције, од којих су многи припадници Пројекта Мејхем, приповедач покушава да деактивира експлозиве у подруму једне од зграда. Сукобљава се са Тајлером, који га онесвешћује и одводи на горњи спрат друге зграде како би сведочио предстојећем уништењу. Приповедач, којег Тајлер држи на нишану, схвата да заправо он држи пиштољ. Пуца себи у уста, пропуцавши сопствени образ, али не убивши се. Илузија Тајлера нестаје заједно са излазном раном на задњој страни његове главе. Убрзо након тога, чланови Пројекта Хаос доводе приповедачу отету Марлу и остављају их саме. Бомбе експлодирају, а двоје, држећи се за руке, кроз прозоре гледају уништење градске четврти.
Улоге
Главне улоге Едвард Нортон — Приповедач („Џек”, „Семјуел”) Бред Пит — Тајлер Дерден Хелена Бонам Картер — Марла Сингер
Споредне улоге Зак Гренијер — Ричард Чеслер Мит Лоуф — Роберт „Боб” Полсон Рејчел Сингер — Клои Холт Макалани — Механичар Ијон Бејли — Рики Питер Јаканџело — Лу Џаред Лето — Анђеоско Лице
Реакције и тема Борилачки клуб је издат у САД 15. октобра 1999. са помешаним оценама. Док су неки критичари били одушевљени, многи познати критичари су филм лоше оценили. Џенет Меслин из Њујорк Тајмса упоредио је његову повољност са Америчком лепотом, док га је Роџер Иберт назвао „мушком порнографијом”. Можда најјачу негативну реакцију добио је од Рекса Рида, који га је назвао „филм без иједног надокнадивог квалитета, који може наћи публику у паклу”. Оптичко насиље борби изгледа је узнемирило већину критичара, мада су само две сцене смрти у ствари догађају у филму, ниједна од њих није повезана са питањем борби. Једна од најконтроверзнијих критичких потеза десио се у Згоди Рози О`Донел када је Рози О`Донел открила обрт на крају филма пре него што је филм био широко издат као протест за видљиву насилну поруку. Филм је такође критикован због објављивања у биоскопима док су социјалне и културне последице масакра у Колумбајну биле спорне.
Филм је на отварању зарадио 11 милиона долара, и прво место на уској трци тог викенда на биоскопским благајнама. Ипак, пао је веома брзо следећег викенда, завршивши са зарадом од само 37 милиона долара у САД. Сматран је као неуспех с обзиром да је буџет био 63 милиона, не укључујући рекламе које би биле додатних 20-30 милиона. Иако су 63 милиона касније зарађена у иностранству, извршна тела у предузећу 20th Century Fox су ипак осетили филм као јако разочарење, толико да је руководилац сектора забаве Бил Механик отпуштен. Према Механику, он се лично сукобио са власником предузећа, Рупертом Мардоком, о Борилачком клубу и то га је коштало посла, једва годину дана након што је филм истог предузећа Титаник постао филм са највећом зарадом икада.
Спасење Борилачког клуба је испало тржиште ДВД-а које је имало велики раст у то време. Паковање од два диска уобличено са тонским коментарима и сатима додатног материјала, нудећи дубоку анализу филма. Борилачки клуб је чак постао профитабилан захваљујући продаји ДВД-а. Entertainment Weekly, који је филму прво дао негативну оцену Д, касније је ставио ДВД на прво место на листи „50 ДВД-а које морате да имате”.
Борилачки клуб је постављен на 10. место листе Мој омиљени филм аустралијског медијског сервиса. Филм је био једини међу првих 10 који поделио представљачку таблу на линије жанра, са три мушка представљача који су бранили филм и три женска представљача који су износили негативне реакције.
Висок критички поглед потрошње и модерног живота филма, изазвао је узнемирење међу неким критичарима. Критичари као Еберт запазили су како су објаснили fascist тему кроз филм, док су други коментарисали анархију, нихилизам и будистичке идеале. Оба су представљена у промени борилачког клуба, антиматеријалистичке организације у „Пројекат Хаос”, организованију анархију, вођена једино ауторитетом Тајлера Дардена. Безоблична природа у који су ова наизглед супротна филозофска система стављена заједно је узрок за много неслагања са филозофским језгром филма.
Паралеле су такође постављене између визије света после револуције Тајлера Дардена, и погледа Теодора Качинског, такође познатог као Унабомбер. Ово се може видети у једној сцени где Тајлер прича о abseiling down the sears tower у одећи која will last you the rest of your life and hunting elk on abandoned freeways.
Неки елементи из филма су нашли свој пут у свакодневницу, као што је прво правило „Борилачког клуба” – „Немој говорити о борилачком клубу” или име „Тајлер Дарден”.
Ниче Има доста паралела између Ничеове филозофије и Борилачког клуба. То укључује теме као што су смрт Бога, проналажење смисла живота кроз уништавање старих вредности и стварање нових, морал господара наспрам морала роба, натчовек, и, наравно, вољом за моћ.
Процес борбе са самим собом и борбе са другим повезан је са вољом за моћи – који, по теорији свега, укључује колизију снага и успех јачег. Мушкарци у филму налазе да је борилачки клуб молећив за њих, то је лек за усамљеност присутну у потрошачком друштву. Борилачки клуб нуди радницима у белим оковратницима у канцеларијама нешто што њихови уобичајени послови не могу. Побеђивање и губљење борбе није важно због екстремног задовољства или бол прави мушке борце да се осећају јако и живо. Чак и пораз једног изазива повећавање другог.
Приповедач представља морал роба док Тајлер представља морал господара. Приповедач преузима контролу над собом – извршава самоубиство да би створио новог себе и коначно се одбрањује од Тајлера – представља покрет ка натчовеку.
Тајлер објашњава Ничеову концепцију смрти Бога приповедачу: питање постојања Бога (било да је тачно или нетачно) је безначајно питање. Питање постојања Бога је неважно.
Решења о Дарденовом идентитету До краја филма, постоји неколико решења о стварном идентитету Тајлера Дардена пре открића на крају филма. мини|десно|200п|Ако се пробудиш у различито време на различитом месту, можеш ли се пробудити као различита особа? На почетку филма, приповедач упућује на детаље контролисаног уништења, „Ја знам ово, јер Тајлер зна ово”. Постоји неколико слика Тајлера у сценама где он не припада. То су: У поглављу о несаници, Дарден је видљив где фотокопир апарат светли. У лекарској ординацији, Тајлер се појављује са рукама око лекара. У „И даље мушкарци, заједно”, Тајлер је приказан са рукама око вође групе. После Марлиног првог појављивања у филму, Тајлер се појављује у пролазу док она одлази. У хотелској соби, после сцене на аеродрому, постоји видео добродошлице са неколико радника који једногласно изговарају добродошлицу. Тајлер је најдаљи са десне стране. Када је приповедач на аеродрому, он изговара „Ако се пробудиш у различито време на различитом месту, можеш ли се пробудити као различита особа?”. Камера приказује Тајлера како се пење на покретним степеницама. Тајлер није у сцени све док се не помери од иза приповедача. То је занимљиво, с обзиром да се покретна трака креће сталном брзином и Тајлер је требало да буде видљив десно од приповедача пре него што је прошао иза њега. У авиону, приповедач седи поред жене која је с његове леве стране. После сна о судару у ваздуху, Тајлер тада седи на истом седишту. И Тајлер и приповедач имају идентичне торбе такође. После првог сексуалног односа са Марлом, приповедач каже „Не можеш да замислиш шта сам сањао прошлу ноћ”. Марла му одговара да она не може да верује такође то, гледајући га због њиховог подељеног искуства. Њени потези показују неверицу и шок када је приповедач истера из куће откривајући да они нису на истој страни. Када Тајлер уђе да прича о томе, приповедач каже да већ зна причу. Када приповедач почне да удара себе да би изнудио од свог руководиоца, он каже да га то подсећа на његову прву тучу са Тајлером (прву тучу са самим собом). Када су Тајлер и приповедач заједно у купатилу, размењујући животна искуства, они имају особито сличне прошлости. Када је приповедач закрпљен после операције, он каже: „Понекад Тајлер говори за мене”. Он понавља шта је Тајлер рекао, иако је у истој просторији са Тајлером и ово би можда изгледало чудно за медицинску сестру. У кухињи, када Марла испитује приповедачеву опекотину, Тајлер му из подрума дошаптава шта да јој каже. Приповедач улази када Тајлер има сексуални однос са Марлом (то је сцена где Тајлер носи жуту рукавицу). Док разговарају Марла га пита с ким разговара. Пре сцене удеса, приповедач седи десно, на сувозачевом месту. Када се аутомобил преврне, Тајлер гура приповедача са возачевог места.