1895. је била проста година.
Догађаји
Јануар
5. јануар — Драјфусова афера: Алфред Драјфус ражалован и осуђен на доживотну робију на Ђавољем острву. 13. јануар — Први италијанско-абесински рат почиње Битком код Коатита: Италијани на челу са Баратиеријем поразили тигрејске снаге Рас Менгеша Јоханеса. 14. јануар — Почела с радом Београдска берза (основана претходног новембра). 14. јануар — Дезо Банфy је нови председник угарске владе (до 1899), након што је Сандор Векерле одступио због питања грађанског брака. 17. јануар — Феликс Фауре изабран за француског председника након оставке Цасимир-Периера (до смрти 1899). 20. јануар — Први кинеско-јапански рат — Битка код Веихаивеиа: Јапанци заузели поморску базу у Веихаиу на полуострву Шантунг, Кина више нема морнарицу. 22/23. јануар — У Колумбији спречен либерални покушај пуча против председника Кара - долази до кратког грађанског рата. 24. јануар — Карстен Борчгревинк и дружина ступили на чврсто тло Антарктика. 27. јануар — Обновљена продукција балета Лабудово језеро. 28. јануар — Први телефонски концерт у Београду, у част Николе Тесле, у организацији Поштанско-телеграфске задруге. 29. јануар — Краљ Александар Обреновић стигао у Париз, у посету председнику Фору; затим код мајке у Бијариц (5. фебруара), где ће срести Драгу Машин. 29. јануар — Руски цар Николај II на сусрету са представницима земстава отписује "безумне снове" о учешћу њихових представника у управи и изјављује да ће чувати принцип аутократије.
Фебруар
5. фебруар — Амерички председник Гровер Кливленд пресудио у корист Бразила у спору са Аргентином око територије Мисионес. 9. фебруар — Вилијам Г. Морган осмислио одбојку (он је назвао Минтонете). 20. фебруар — Венецуеланска криза: резолуција Представничког дома САД препоручује арбитрацију у територијалном спору између Венецуеле и Велике Британије (Венецуела потражује већи део Британске Гвајане). 24. фебруар — Почиње Кубански рат за независност од Шпаније (до '98).
Март
4. март — Први кинеско-јапански рат: Јапанци заузимају Јингкоу у прованси Лиаонинг на североистоку. 5. март — У Турн Северину штампан први број листа "Славенска слога", гласила свих Словена у Румунији, уредник Таса Ивковић. 11. март — Велика игра: размена нота између Русије и Велике Британије дефинира сфере утицаја источно од језера Сарикул, северну границу Ваханског коридора. 13. март — Изгорела Теслина лабораторија у Њујорку, у Јужној Петој авенији. 15. март — Бриџет Клеарy у Ирској брутално убио њен муж, јер је веровао да је вилинска замена - случај добија и политичку димензију. 15. март — Грађански рат у Колумбији окончан поразом либерала. 17. март — Грађански рат у Перуу: снаге Николаса де Пиероле ушле у Лиму. 22. март — Пионири филма браћа Огист и Луј Лимијер демонстрирали су у Паризу први пут покретне слике, употребивши целулоидну траку. 25. март — Манифест из Монтекристија: песник Хосе Марти и генерал Максимо Гомез написали у Доминиканској Републици документ који објашњава Кубанску револуцију. 26. март — Јапанци заузимају Пескадорска острва (Пенгху), западно од Тајвана.
Април
3. април — У Загребу основана Српска банка, оснивачки капитал 3 милиона круна. 14. април — Љубљански потрес 1895. април — У Софији основан Македонски комитет (тј. Врховни македонско-одрински комитет, касније названи "врховисти") - активност у Македонији и Тракији за аутономију одн. прикључење Бугарској (распуштен 1905). 17. април — Споразумом у Шимоносекију завршен је Први кинеско-јапански рат, по ком је Кина је признала независност Кореје, а острво Формозу (Тајван) предала Јапану. 19. април — Избори у Србији: без радикала и уз полицијску помоћ напредњаци добијају већину у скупштини. 22. април — У опозицији Уговору из Шимоносекија настаје покрет Гонгцхе Схангсху, први модерни политички покрет у Кини. 27. април — Пукла брана на језеру Боузеy на истоку Француске, најмање 87 мртвих. 30. април — Отворен први Венецијански бијенале. 30. април — Немачи писац Оскар Паниза осуђен на годину затвора за богохуљење због трагикомедије "Љубавни концил".
Мај
4. мај — Српски министар финансија Вукашин Петровић дао оставку јер скупштина није желела прихватити његов споразум о конверзији дугова, закључен у децембру. 4. мај — Петар Кочић избачен из сарајевске гимназије, одлази у Београд. 5. мај — Бивши краљ Милан поново одлази из Србије (с апанажом од 360.000 динара у злату). 7. мај — Александар Степанович Попов представио врсту радио-пријемника - у Русији је то Дан радија. 9. мај — Основано Друштво за подизање Храма Светог Саве на београдском Врачару, освећена привремена црквица; за првог председника изабран митрополит Михаило. 10. мај — Краљица Наталија свечано дочекана у Београду. 11. мај — Јерменско питање: Британија, Француска и Русија предлажу реформе. мај — Друга мадагаскарска експедиција: главнина француских снага се искрцава на острву, избијају местимичне побуне против краљице Ранавалоне. Французи више трпе од кишне сезоне него од борби, 1/3 умире од болести. 16. мај — Густав Калнокy, министар иностраних послова Аустроугарске, принуђен на оставку због сукоба са угарским премијером Банфyјем - спорне су балканска политика и афера са мешањем папског нунција Аглиардија у државну политику. 19. мај — Битка код Дос Риоса је прва чарка Кубанског рата, погинуо Хосе Марти. 23. мај — Противно Јапанцима проглашена Република Формоза (тј. Демократска Држава Тајван, угушена у октобру). 25. мај — Оскар Вајлд осуђен на две године затвора за содомију. 27. мај — Ин ре Дебс: Врховни суд САД пресудио да савезна влада има право регулисати међудржавни промет робе, чиме је легализовано војно гушење Пулмановог штрајка. 29. мај — Почиње Јапанска инвазија на Тајван.
Јун
3. јун — Откривена Родинова скулптура Грађани Калеа. 5. јун — Либерална револуција у Еквадору, Елоy Алфаро председник 1895-1901 и 1906-11. 11. јун — Британци анектирали Тонгаланд на крајњем истоку Јужне Африке (данас Мапуталанд). 11. јун — Аутомобилска трка Париз–Бордо–Париз, незванични победник Емил Левасор у двоседу Панхард & Левассор а званични Паул Коецхлин у Пежоовом четвороседу. јун — Пад аустријске коалиционе владе услед одлуке о словенским разредима у цељској гимназији, одлази кнез Виндисшграц, долази гроф Киелмансег - крај покушаја да се у Аустрији влада уставним путем. 19. јун — Седиште реда Санусија (лидер Мухаммад ал-Махди ас-Сенусси) се пресељава из Јагхбуба дубље у Сахару, у оазу Куфра. 20. јун — Отворен Килски канал у Немачкој између Северног и Балтичког мора (проширен 1914). 20. јун — Уговором из Амапале основана Централноамеричка Република, унија Хондураса, Никарагве и Салвадора - траје до 1898. 25. јун — Конзервативац и униониста Роберт Гасцоyне-Цецил, маркиз од Салисбурyја поново премијер УК (до 1902). Државни секретар за колоније Јосеф Чембрлен (до 1903).
Јул
1. јул — Британска влада уводи протекторат над Источном Африком - од 1920. Колонија Кенија, независна од 1963. 7. јул — Никола Христић дао оставку, нова српска влада напредњака Стојана Новаковића (прекид напредњака са аустрофилском политиком). 10/11. јул — Духобори спаљују своје оружје у руској Транскавказији, следи репресија од стране владиних козака. 15. јул — Стефан Стамболов, бивши бугарски премијер, рањен у атентату у Софији, умире три дана касније. 18. јул — У Сремским Карловцима објављен први број часописа "Бранково коло" (излазио до 12. јула 1914). 20. јул — Нови Закон о конверсији државних дугова Србије (Поповићев или "Карлсбадски аранжман") од номиналних 355,3 милиона динара - избегнуто банкротство по цену стављања финансија (Српске монополске управе) под страни надзор. 24. јул — У Србији донет закон за искорењивање хајдучије. 26. јул — Венчали се Пјер Кири и Мариа Склодовска, убудуће Марија Кири. Пјер докторирао на тему утицаја температуре на магнетизацију, Киријев закон, Киријева температура. 31. јул — Основана Баскијска националистичка странка. јул — Гуљелмо Маркони експериментише са радио-таласима на отвореном, успева да пренесе сигнале преко 3 км.
Август
7. август — Завршени избори у Уједињеном Краљевству, велики успех конзервативаца и либералних униониста. 10. август — Конгрес народности у Будимпешти (Срби, Словаци, Румуни). 10. август — Почетак традиције сезоне променадних концерата у Лондону. 26. август — Прорадила Адамсова електроцентрала на Нијагариним водопадима снаге 3,7 МW - прва већа електрана која користи Теслину полифазну наизменичну струју. 28. август — Прорадила ХЕ Крка (Хидроелектрана Јаруга) код Шибеника, снаге 0,6 МW. 29. август — Зачетак Мат Салехове побуне против британске власти на северном Борнеу - представници британске компаније покушали ухапсити Мата Салеха, након што се овај у граду Сандакану успротивио порезима и наметима.
Септембар
5. септембар — У Београду почела с радом Српска цртачка и сликарска школа. 8. септембар — Ницолас де Пиерола поново председник Перуа (до 1899), сматра се да овим почиње период "аристократске републике", обележен реформама. 10. септембар — На изборима за Далматински сабор у Дубровнику изабран кандидат Влахо ДеГиулли, јер су га подржали аутономаши, раније савезници српске странке. 10. септембар — Потписани протоколи Памирске граничне комисије чиме је дефинисана граница између Руског Царства и Авганистана. септембар — Умро митрополит рашко-призренски Мелентије (Грк), за администратора постављен Грк Висарион, али га Срби убрзо приморали на одлазак. 17. септембар — Етиопски цар Менелик II позива на мобилизацију, биће окупљена војска од 196.000. 18. септембар — Букер Т. Вашингтон одржао говор у Атланти који је постао основа Компромиса из Атланте: црнци ће бити политички покорни у замену за основно образовање и правично суђење. 18. септембар — Даниел Давид Палмер први пут применио контроверзну хиропрактику. 28. септембар — На конгресу у Лиможу основан француски синдикат Конфедератион женерал ду траваил (ЦГТ). 30. септембар — Гроф Касимир Фелиx Бадени председник владе аустријских земаља (до 1897). 30. септембар — Јермени демонстрирају у Цариграду за реформе у источним провинцијама, долази до пуцњаве са снагама реда и крвопролића у који се укључују и Турци пролазници.
Октобар
1. октобар — Французи заузели Антананариво на Мадагаскару (француска колонија 1897-1958, независност 1960). 8. октобар — Корејска царица Мyеонгсеонг убијена у палати - претпоставља се да је то наредио јапански амбасадор. 8. октобар — Масакр у Трабзону - Хамидови масакри Јермена у Османском царству. Држање Британије поводом овога скоро претеће. 17. октобар — Под притиском Сила, султан пристаје на реформе и обећава аутономију Западне Јерменије, али током јесени и зиме настављају се Хамидови масакри. У ово време избија Зејтунска побуна, отпор Јермена у Алепском вилајету. 21. октобар — Заузећем Таинана окончан је тајвански отпор јапанској инвазији, чија власт траје до 1945. 22. октобар — Исклизнуће на станици Монтпарнасе: воз излетео из ове париске станице на трг испод. 26. октобар — Сун Јат-сеново Друштво обнове Кине започиње устанак у Кантону, али власти знају за планове и подухват пропада. 27. октобар — Основана Француска Западна Африка. 31. октобар — Јак земљотрес у сеизмичкој зони код Њу Мадрид, Мисури.
Новембар
1. новембар — У Сарајеву отворена Градска тржница Маркале. 8. новембар — Вилхелм Конрад Рендген открио нову врсту зрачења коју је назвао X-зраке, познатије као рендгенске зраке. Први рад о њима је објавио 28. децембра. Омогућена је радиологија. 8. новембар — Под притиском Русије, Француске и Немачке, Јапан се одриче претензија на полуострво Лиаодонг у замену за повећану одштету (Русија догодине улази у североисточну Кину према Ли-Лобановљевом уговору). 12. новембар — Мустафа Фахми Паша је нови председник владе Египта након Нубар Паше (до 1908). новембар — Антисемита Карл Луегер изабран за градоначелника Беча, али цар то не потврђује до 1897. Могуће да је Луегеров успех утицао на погледе Тхеодора Херзла о потреби јеврејске државе.