Стил ( — писаљка, инструмент за писање), у књижевности и уметности је начин изражавања, односно израз који карактеришу све особине по којима се разликује од других. У уметности означава целокупну карактеристику једног уметника, уметничке школе, правца или периода.
Порекло појма
Појам „стил” води порекло од латинске речи stilus, која је изворно означавала дрвену или металну писаљку којом се писало на дрвеним плочицама. У енглеском и француском језику графија „style” настала је погрешним етимолошким повезивањем латинске речи stilus с грчком stŷlos — „стуб”. Овај првобитни назив за инструмент писања донедавно се употребљавао за начин како је неко писао, за рукопис. Ако је писар руковао писаљком вешто и брзо, стил му је био извежбан (exercitatus), а за оног невештог рекло би се да му је стил спор и збркан (tardus et confusis). Касније се употреба појма stilus проширила и на садржај, односно вредност писања. У том смислу се и данас за човека који пише јасно, складно, елегантно, каже да „има стила”. У уметности реч стил почиње да се употребљава у 19. веку, појавом модерне историографије уметности. У новије време, поред свог значења у књижевности и уметности, појам се проширио и на друге човекове делатности, те се говори о стилу у раду, политици, спорту, моди, понашању, па и о стилу живота који неко води.
Стил у уметности
мини| 250 px |desno |Рукопис уметника (Ван Гог) Стил може да карактерише уметност одређеног доба (готски, барокни стил или правац), одређене средине (рустикални стил), одређеног уметника (његов рукопис) или неког другог човека (каже се да то није у његовом стилу). Стручњак по стилу може да разазнаје из којега доба и из које средине или још и од којег аутора потиче неко уметничко дело и ако то дело никада пре тога није видео или није чуо.
У још ширем смислу речи стил може да значи врсту изведбе у на пример игри, одређену врету спорта („слободни стил“) и слично.
Одатле такође „стилски“ (стилски намештај, стилска рестаурација) који одговара одређеној средини и стилу.
Тога истог порекла су и речи: Стилизација и стилизовати у ликовној уметности одређује редуковање предмета на његове карактеристичне црте. Стилистика у лингвистици о литературном изражавању.
Стил у књижевности
mini|295px|Разлике у стиловима илустрира и дијаграм који показује да се у књижевности стилски највише води рачуна да се избегава претерано понављања најчешће релативне заменице (који) и да се као стилска замена на том месту чешће посеже за везничком речју што
Стил појединога писца чини и карактеристичан одабир и начин употребе стваралачких поступака и стилских изражајних средстава у обликовању књижевнога текста. Сваки стандардни језик има пет функционалних стилова за употребу у различитим подручјима људске комуникације: књижевни новинарски научни административно-правни разговорни
Види још Списак уметничких покрета
Референце
Литература
Категорија:Књижевност Категорија:Уметност Категорија:Стране речи