Тенор ( — држати) је највиши мушки глас у модалном регистру, тј. вокални регистар најчешће коришћен у певању и говорењу. Налази се изнад баритона.
Типични тенор глас има распон од Ц-а једну октаву испод средњег Ц-а (261,6 -{Hz}-) до Ц-а једну октаву изнад средњег Ц-а (523,2 -{Hz}-). У хорској музици, тенор је други најнижи глас, изнад баса и испод алта и сопрана. С обзиром да је прави тенорски глас редак, понекад виши баритони или ниже алте певају тенорску улогу.
У опери
Има више врста тенора. У класичној музици, тенорски глас одређен је по вокалном распону, вокалној боји, вокалној тежини, теситури, тј. распону где је глас најприроднији и најлакше га је произвести, вокалној резонанци, и местима измене у гласу (-{passaggio}-). Наведене гласовне особине употребљавају се у оцењивању врсте сваког вокалног распона, не само тенора.
Врсте тенора Лирски Драмски Колоратурни Спинто Контра Баритонални
Најпознатије тенорске улоге Отело „ Отело Војвода од Мантове „ Риголето Канио „ Пајаци Лорис „ Федора Габриел (оперета) „ Слепи миш''
Категорија:Врсте гласа