Општина Берковићи је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине је у насељу Берковићи. На попису становништва 2013. године општина Берковићи је имала 2.041 становника према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске, а према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине 2.114.
Општина Према Закону о територијалној организацији и локалној самоуправи Републике Српске из 1994. године, једна од општина у Републици Српској је била и општина Српски Столац, са дијелом насељених мјеста бивше југословенске општине Столац. На дијелу бивше општине Столац, а под називом Српски Столац, након потписивања Дејтонског споразума наставила је да егзистира данашња општина Берковићи.
Географија Берковићи се налазе у јужном дијелу Републике Српске. Општина се налази у Дабарском пољу, у Источној Херцеговини. Површина општине Берковићи је 256 км2. Дабарско поље, једно од већих крашких поља у Источној Херцеговини, има површину од око 50 км2, a налази се на надморској висини између 470 и 550 м. Знатно мању површину има Трусинско поље, али је за разлику од Дабарског знатно плодније. Кроз општину протиче ријека Опачица, и извире ријека Брегава, која извире на самој граници са општином Столац, у Долу, из ломљеног кречњака. Надморска висина врела Брегаве износи 120 м. На територији општине се налази планина Хргуд, и пећине Ратковача и Сунићка печина. У Пећини Ратковача није било стручних истраживања, али су локални мјештани посјећивали пећину и тако донекле истражили овај локалитет. Испитани дио, чија дужина је око два километра, је испреплетан подземним ходницима, дворанама, пећинским језерима који су богато украшени пећинским накитом. Постоје индиције да је пећина била насељена у прошлости или је служила као склониште. Непосредно поред пећине се налази водопад ријеке Опачице висине преко 150 м, с обзиром да је ток Опачице периодичан, ни љепота овог водопада није стална.
Према Просторном плану Републике Српске општина Берковићи је смјештена у регији Требиње. Најближе веће насељено мјесто, уједно и центар ове регије је Требиње.
Насељена мјеста Административно подручје општине Берковићи обухвата 28 званичних насељених мјеста унутар својих општинских граница, утврђених просторним планом и званичним статистичким књигама.
Након потписивања Дејтонског мировног споразума, ова насеља су ушла у састав Републике Српске, након што је предратна општина Столац подељена међуентитетском линијом разграничења. мини|десно|Територија Општине Берковићи Списак насељених мјеста у општини Берковићи: Баране Берковићи (сједиште општине) Битуња Блаца Брштаник Бурмази Дабрица До Жегуља Ходово Горње Хргуд Хатељи Клечак Коритник Кубаш (административно припојен Сузини) Љубљеница Љути До Меча Потком(административно припојен Љутом Долу) Пољице(административно припојен Жегуљи) Поплат Предоље Струпићи Сузина Трусина Доња Шћепан Крст
Природна добра На територији општине Берковићи се налазе природна добра Републике Српске за које је израда стручних основа у току. То су подручје управљања стаништем Дабарско поље и подручје управљања стаништем Брегава, који спадају природна добра IV категорије.
Непокретна културна добра На територији општине Берковићи се налазе непокретна природна добра Републике Српске, која се налазе на националној листи споменика БиХ и добара која имају валоризациону основу у складу са Законом о културним добрима Републике Српске. На списку Непокретних културних добара на територији Општине Берковићи налазе се: Некропола са стећцима на локалитету Локве (Бријег, Бунареви) у засеоку Забрђе, Некропола са стећцима на локалитету Православног гробља у селу Љубљеници, Некропола са стећцима Поткук, Битуња, Некропола стећака Некук, Поплат, Остаци цркве и некропола са стећцима Закук, Битуња, Праисторијска градина Стражевица, Драгаљево, Праисторијски тумули и некропола са стећцима Баба, Горња Битуња, Стари град Коштун (Коштур), Дабрица, Џамија Сефер-аге Беговића, Дабрица.
Историја мини|десно|200п|Градина Стражевица на Драгаљеву код Берковића Берковићи са својом околином обилују низом значајних културно-историјских споменика. Иако богате историје, подручје општине је археолошки слабо истражено. На територији општине Берковићи налази се велики број археолошких локалитета, који су у великој мјери неистражени, а од којих је највећи број цркава из времена прије доласка Турака. На врху Стражевица који уздиже се изнад Дабарског поља, једна од три сестре по имену Стражевица изградила је себи цркву о којој се до данас испредају загонетне приче. Према народном предању на том мјесту данас се налазе остаци темеља у којима је затрпано злато. У мјесту Потком налазе се остаци цркве Светог пророка Илије који потичу из 14. или 15. вијека. Ктитори ове цркве су били племићка породица Пићевићи. Црква је срушена након окупације простора Херцеговине, од стране Османског царства у периоду од 1480. до 1490. године. О постојању ове цркве свједоче темељни зидови који су висине 55 центиметара. И црква свете Тројице на Горици представља својеврстан културно-историјски споменик. Постоје још цркве на Трусини и у Љутом Долу.
Стари град Коштун, датира из раног средњег вијека, чиме се убраја у наше најстарије градове. Грађен је најкасније у 10. вијеку. Град је имао 6 кула и около окомити зид који је још уочљив. На територији општине налази се и велики број стећака. Неке од већих некропола се налазе у Дабрици (Црквине), Хатељима, Предољу, Поткому, Љубљаници, Поплату (Некук), Долу, Коритнику, Брачићима, Блацима, Љутом Долу, Сузини. На овим теренима нису изостала ни спомен-обиљежја из периода Другог свјетског рата. У самом центру Берковића налази се споменик палим борцима и спомен-бисте народних хероја Саве Беловића и Данила Солдатића.
Општина је формирана 31. октобра 1992. године као Српска општина Столац са сједиштем у Берковићима. Назив Српски Столац је одлуком Уставног суда БиХ проглашен неуставним и дискриминаторским према Бошњацима, Хрватима и осталим грађанима који нису српске националности, па је општини одлуком Народне скупштине Републике Српске промењено име у Берковиће.
Политичко уређење
Општинска администрација Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Берковићима. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Берковићи је насеље Берковићи, гдје су смјештени сви општински органи.
Начелник општине Берковићи је Бојан Самарџић испред Српске демократске странке, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2024. године. Састав скупштине општине Берковићи је приказан у табели.
Јавне установе Примарну здравствену заштиту, становници општине остварују у Дому здравља Берковићи. У Берковићима постоје и канцеларија Пошта Српске, банка, као и општинско Јавно предузеће Водовод, које је задужено за рјешавање комуналних питања на територији општине.
Култура Централна установа културе за територију Општине Берковићи је Народна библиотека Берковићи, у којој се у складу са могућностима организују књижевне вечери, промоције романа, разне радионице за дјецу и ученике, као и низ других културних манифестација. У Берковићима дјелује и Српско културно и просвјетно друштво "Просвјета", које је покретач великог броја културних догађаја.
Образовање Према Одлуци о привременом броју и просторном распореду основних школа у Републици Српској из 1994. којом се утврђује број и просторни распоред основних школа као и број издвојених одјељења основних школа у Републици Српској, на територији Српске Општине Столац, егзистирала је Основна школа „Његош” са сједиштем у Берковићима и издвојеним одјељењима у Хргуду, Хатељима, Струпићима, Блацама, Љутом Долу, Трусини, Поплату и Дабрици .
У Берковићима данас егзистира Основна школа "Његош", са подручним одјељењима у Струпићима, Дабрици, Блацама и Љутом Долу. Поред основног образовања, ученици у општини Берковићи могу да наставе и средње образовање, у Средњој школи, која је почела је са радом 1. септембра 2001. године као истурено одјељење "Центра средњих школа Требиње", а у склопу којег је дјеловала до 1. септембра 2007. године, након чега дјелује као засебна средњошколска установа.
Спорт Најодликованији спортски клуб у општини Берковићи је Џудо клуб Берковићи, који је основан 2004. године. Овај клуб у својој не тако дугој историји има седам државних првака Босне и Херцеговине. Џудо клуб Берковићи тренира у Спортској дворани Берковићи, гдје се повремено одржавају и друга спортска такмичења. Поред Џудо клуба, такође постоје и клуб кошарке као и млађе категорије Футсал клуба "Академац" из Требиња.
Религија На територији општине Берковићи, највећи број становништва је православне вјероисповијести, и припадају српској православној цркви. Поред православних вјерских објеката, на територији општине налазе се и вјерски објекти исламске заједнице. мини|лево|Црква у Љутом долу. Вјерски објекти На територији општине Берковићи налази се више значајних православних и исламских вјерских објеката, који свједоче о богатом историјском и духовном континуитету овог дијела Источне Херцеговине. Православни храмови и црквишта Саборни храм Светог Кнеза Лазара и новомученика српских у Берковићима – Главни и највећи православни храм у општини, изграђен на мјесту гдје су на Видовдан 1941. године страдале невине жртве у усташком терору, укључујући и тадашњег локалног свештеника Воју Медана. Храм припада Митрополији дабробосанској. Храм Вазнесења Господњег у Љутом Долу – Овај историјски храм подигнут је 1906. године. Главни пројектант и протомајстор био је Никола Стајчић, а црква је током Аустроугарске окупације изгубила своја два изворна звона, која су претопљена за потребе војних топова. Црква Свете Тројице на Горици (Хатељи) – Смјештена је на узвишењу изнад Хатеља, поред православног гробља. Према народном предању, звоно са старог храма, којег су Османлије срушиле, бачено је у мочварни дио поља у подножју брда Горица и до данас није пронађено. Остаци Цркве Светог Илије у Поткому – Значајно археолошко црквиште које датира из 14. или 15. вијека, а чији су ктитори били чланови племићке породице Пићевићи. Црква је порушена у периоду између 1480. и 1490. године, непосредно након доласка Османлија. Њени темељи (висине до 55 cm) поново су откривени и откопани 1969. године за вријеме службовања оца Симеона Биберджића. Храм Светог Архангела Михаила на Поплату – Велелепни православни храм саграђен изворно 1867. године за вријеме пароха јеромонаха Софронија Вуковића, који је уједно руководио и изградњом прве српске школе и читаонице са становима за учитеље у самој црквеној порти. Звоник цркве је дозидан 1902. године, али је читав комплекс спаљен од стране усташа 1941. године. Јеромонах Симеон Биберджић са вјерним народом покреће велику обнову 1957. године, која је успешно завршена 1967. године, када је епископ херцеговачки Владислав извршио велико освећење. Црквиште на Хргуду – Освећено мјесто и збориште посвећено Светом Пророку Илији. Првобитни темељи на овом локалитету зачетни су и освећени још 1992. године, непосредно прије избијања ратних сукоба, када је градња обустављена. Године 2007. године, заједно са надлежним парохом дабарским, обновљен је грађевински одбор за изградњу овог храма на раније освећеним темељима. На овом локалитету се традиционално служи света Литургија на Илиндан (2. август), а у други понедјељак Васкршњег поста причешћује се вјерни народ овог планинског краја који данас броји нешто преко 40 домаћинстава.