Сава (световно Светозар Вуковић; Сента, 13. април 1930 — Београд, 16. јун 2001) био је епископ шумадијски и дописни члан САНУ.

Биографија Његово световно име било је Светозар. Основну школу и нижу реалну гимназију завршио је у Сенти, затим Богословију Светог Саве у манастиру Раковици 1950, а Богословски факултет у Београду 1954. године. Постављен је за суплента Богословије Светог Саве у Београду 1958. године. Године 1957. и 1958. провео је на постдипломским студијама на старокатоличком богословском факултету Универзитета у Берну (Швајцарска) радећи истовремено на докторској дисертацији Типик архиепископа Никодима. Докторирао је 15. маја 1961. године на Богословском факултету у Београду.

Замонашен је у манастиру Ваведење 1959. године, а за викарног епископа моравичког је хиротонисан 1961. године у Саборној цркви у Београду од стране патријарха српског Германа, епископа бачког Никанора и епископа банатског Висариона.

На Богословском факултету у Београду предавао је литургику са историјом уметности од 1961. до 1967. године када је изабран за епископа источноамеричког и канадског где је остао до 1977. године када је постао епископ шумадијски. Представљао је Српску православну цркву у комисији за припрему Светог и Великог сабора православне цркве у Женеви (1979—1991) и у Дијалогу са Римокатоличком црквом (1980—1991).

Администрирао је следећим епархијама: Источноамеричком и канадском, Жичком, Банатском, Темишварском, Средњозападноамеричком, Западноамеричком и Бачком. Започео је градњу више од стотину нових храмова у Шумадији а преко педесет је освештао. Подигао је Цркву Светог Георгија у Вишевцу, родном месту вожда Карађорђа као личну задужбину и обновио мноштво манастира широм Шумадијске епархије. Основао је више епархијских фондова за финансирање грађевинске делатности, стипендирање свештеничких кандидата, за бригу о пензионисаним свештеницима, Дом за децу „Свети Јован Крститељ” (Топола, Дивостин), амбуланте у селима Клока и Цветојевац, Добротворни фонд „Човекољубље”, Богословију „Светог Јована Златоустог” у Грошници. За време службе у Америци основао је четрнаест нових парохија и један манастир.

Током администрирања Темишварском епархијом (16 година), основао је више православних црквених општина и старао се о очувању и обнови чувених српских манастира Базјаш, Бездин, Златица, Кусић, Св. Ђурђе на Брзави и обезбедио је богословско школовање и стипендирање за више од педесет српских младића из румунског дела Баната.

Преминуо је 16. јуна 2001. године.Умро епископ шумадијски Сава Сахрањен је 19. јуна у Саборној цркви у Крагујевцу.

Поводом 20 година од његове смрти 2021. године објављена је споменица.

Радови Бавио се научним радом а радове из историје и литургике објављивао је у нашим и страним часописима и листовима.

Написао је следећа дела „Историја Српске православне цркве у Америци и Канади 1891-1941.” затим књигу „Српски јерарси”, „Гробна места српских архијереја”. Као епископ моравички био је покретач излажења часописа „Српска православна црква - њена прошлост и садашњост / -{Serbian Orthodox Church - Its Past and Present}-” на српском и енглеском језику, као и новина Српске патријаршије „Православље”, чији је одговорни уредник био од првог до седмог броја, до одласка на нову дужност у САД. Глави уредник „Гласника, службеног листа Српске православне цркве“ био је од јуна 1966. до јула 1967. године. Покренуо је часопис Источноамеричке и канадске епархије „Стаза православља”, који је касније постао званични лист Српске православне цркве у САД и Канади. Уредио је споменицу под насловом „Седам и по столећа Српске цркве”, на српском и енглеском језику и „Календар Српске православне цркве у Америци и Канади за 1971. годину”. Покренуо је „Каленић”, лист Шумадијске епархије. Као администратор епархија банатске (1980—1985) и бачке (1988—1990) обновио је некадашње часописе ових епархија: „Банатски весник” (1981) у Вршцу и „Беседа“ (1989) у Новом Саду. Администрирао је и темишварском епархијом 1980-1996. Уређивао је „Цркву, календар Српске патријаршије“ за 1981, 1982. и период од 1996. до 2001. године.

Аутор је прилога у књизи „Сто најзнаменитијих Срба”. За дописног члана Српске академије наука и уметности је изабран 1997. године. Матица српска га је изабрала за члана сарадника 1991. године, а стални члан постао је 1995. године.

Одликовања Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на редовном заседању 2001. године одликовао је епископа др Саву Орденом Светог Саве I степена поводом четрдесетогодишњице архијерејске службе у знак признања за четрдесетогодишње самопрегорно и успешно архијерејско служење цркви, као и за научни рад у духу православља којем је даноноћно посвећивао све Богом дате му таленте.

Указом председника СР Југославије Војислава Коштунице, постхумно је одликован Медаљом Белог анђела за изузетно лично остварење и допринос у области црквене историје и хуманистичких наука.

Галерија

Референце

Литература

Спољашње везе Биографија на сајту САНУ Епископ Сава Вуковић, биографија на сајту шумадијске епархије Десет година од упокојења Епископа шумадијског Саве (СПЦ, 11. јун 2011)

Категорија:Рођени 1930. Категорија:Умрли 2001. Категорија:Сенћани Категорија:Срби у Сједињеним Америчким Државама Категорија:Епископи шумадијски Категорија:Епископи источноамерички Категорија:Викарни епископи моравички Категорија:Српски историчари Категорија:Српски теолози Категорија:Православни теолози Категорија:Доктори теологије Категорија:Дописни чланови САНУ Категорија:Чланови Матице српске Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве Категорија:Срби на Старокатоличком факултету у Берну Категорија:Студенти Православног богословског факултета у Београду Категорија:Натурализовани држављани Сједињених Америчких Држава Категорија:Сахрањени у српским црквама или манастирима Категорија:Сахрањени у Крагујевцу