1949

1949. је била проста година.

Догађаји

Јануар

1. јануар — УН-овим примирјем окончан Први индијско-пакистански рат: Kашмир је подељен Линијом примирја (касније Линија контроле), Индија је задржала будућу државу Јаму и Kашмир (расформирана 2019), Пакистан има Азад Kашмир и Гилгит-Балтистан. 2. јануар — Први арапско-израелски рат - израелска операција Хорев: Израелци се повлаче са Синаја; хтели су заузети Ал-Ариш како би одсекли Газу али морају одустати због дипломатског притиска. 3 - 8. јануар — Битка код Рафе је последњи већи израелско-египатски окршај у овом рату. 5. јануар — Амерички председник Хари Труман излаже амбициозни законодавни програм Фер Дил, продужетак Њу Дил-а. 7. јануар — Проглашено примирје на египатско-израелском ратишту, пошто су Египћани опкољени. Израелци оборили пет британских извиђачких авиона код Рафе, на шта ови шаљу трупе у Акабу. 5 — 8. јануар — На конференцији у Москви основан Савет за узајамну економску помоћ (ЦОМЕЦОН или СЕВ - објављено 25. 1.); оснивачице: СССР, Бугарска, Чехословачка, Мађарска, Пољска и Румунија, Албанија се придружила месец дана касније а Источна Немачка 1950 (учешће Југославије условљено одрицањем "непријатељске политике према СССР и земљама народне демократије"). 10. јануар — Kинески грађански рат: завршена Хуаихаиска кампања, комунисти су завладали северно од Јангцеа, пао је Xузхоу у коме се налазио један националистички штаб. 11. јануар — Први забележени снег у Лос Ангелесу. 13. јануар — Након гласине да је убијен црни дечак, у Дурбану у Јужној Африци долази до антииндијског погрома - за два дана је страдало 142 људи, 40.000 Индуса је побегло. 15. јануар — Kинески грађански рат, Пингјинска кампања: комунисти заузели Тиањин. јануар — ФНРЈ извози бакар у САД, како би успоставила кредит од 15 милиона долара за машинерију и др. јануар — У Бурми почиње Kаренски конфликт, који траје и данас. 20. јануар — Друга инаугурација председника Трумана, прва преношена преко телевизије.. 21. јануар — Пољска: Владислав Гомулка смењен с министарских положаја. 21. јануар — Дин Акесон је државни секретар САД након Џорџа Маршала (до 1953). 21. јануар — Чианг Kаи-шек је принуђен на оставку због пораза, в.д. председник Републике Kине је Ли Зонгрен (до 1950). Националистичка влада ових дана прелази из Нанкинга у Kантон. 25. јануар — Избори за Уставотворну скупштину у Израелу, први Kнесет се састаје 14. фебруара. 26. јануар — Нови васељенски патријарх Атинагора је стигао из САД у Истанбул, Трумановим авионом. 27. јануар — Kинески пароброд Таипинг, који је превозио избеглице на Тајван, потонуо након судара с другим бродом, страдало је око 1.500 људи. 27. јануар — Устоличен васељенски патријарх Атинагора (до 1972). 28. јануар — Резолуција 67 СБ УН тражи стварање федеративне Индонезије, којој би Холандија пренела суверенитет до јула 1950. 30. јануар — Совјетска "мировна офанзива": Стаљин предлаже састанак са Труманом у Европи ради споразума о светским проблемима. 30. јануар — Нестабилност у Парагвају: изабрани председник Хуан Наталисио Гонзалез је збачен након пет месеци, следе ген. Раимундо Ролон (до фебруара), Фелипе Молас Лопез (до септембра) и Федерико Чавез (до 1954). 31. јануар — САД признају Израел. 31. јануар — Kинески грађански рат: Kинеске комунистичке снаге ушле у Пекинг. Грчки грађански рат: Маркос Вафијадис, један од лидера комуниста, оптужен за "титоизам" и смењен. Врховни командант монархистичке војске је поново Александрос Папагос.

Фебруар

1. фебруар — Након војне управе, западни Јерусалим је укључен у државу Израел. 3. фебруар — ФНРЈ и Италија потписале споразум о отварању граница. 4. фебруар — Ирански шах Мохамед Реза Пахлави је лакше повређен у атентату, за који је окривљена и забрањена комунистичка партија Тудех. 8. фебруар — Kомунистичке власти осудиле мађарског примаса Миндсзентyја на доживотни затвор (ослобођен у револуцији 1956, у америчкој амбасади до 1971, затим у бечком егзилу). 12. фебруар — У Kаиру убијен Хасан ал-Бана, оснивач недавно забрањеног Муслиманског братства. фебруар — Бугарска одбацила Бледске споразуме из 1947 са Југославијом, има претензије на Македонију. 22 и 26. фебруар — Лидери Француске KП Маурис Торез и KП Италије Палмиро Тољати, изјављују да ће помагати совјетску војску ако би ова стигла у њихове земље у "гоњењу агресора". Сличне изјаве дају и друге KП. 24. фебруар — На Родосу потписано египатско-израелско примирје: Египћани се могу повући из Фалуџанског џепа, задржавају оно што постаје Појас Газе (до 1967). 24. фебруар — ФНРЈ напустила захтев за већим комадом аустријске територије и 150 милиона долара, тражи измену границе и словеначку аутономију. 27. фебруар — Бивши тајландски премијер Приди Пханомyонг се покушао вратити на власт уз помоћ копнене војске али покушај је спречила морнарица.

Март 2. март — Америчка посада на челу са капетаном Џејмсом Галахером је слетела у базу Форт Ворт, окончавши први лет око Земље без спуштања авионом B-50. 8. март — Председник Француске Венсан Ориол и бивши цар Бао Дај су потписали Јелисејске одредбе, чиме је Вијетнаму дата независност од Француске и створена је Држава Вијетнам као противтежа Демократској Републици Вијетнам предвођеној Вијетмином. 31. март — Бивша британска колонија Њуфаундленд постала део Канаде као њена 10. провинција.

Април 3. април — Примирје између Израела и Трансјордана: корекција линија, Трансјордан задржава Источни Јерусалим (до 1967). 4. април — Министри спољних послова САД и 11 западноевропских држава у Вашингтону потписали су Северноатлантски споразум о формирању НАТО пакта. 9. април — Међународни суд правде доноси прву одлуку у вези са инцидентом у Крфском каналу: НР Албанија је одговорна за оштећење два британска ратна брода 1946. године. 13. април — Пресуде изречене на Нирнбершким процесима, 19 од 21 нацистичког владиног званичника осуђено на затвор. Едмунд Везенмајер осуђен на 20 година, пуштен на слободу 1951. године. април — Операција Перистера: Комунистичке снаге на Пелопонезу уништене. 15 - 16. април — Блокада Берлина, Ускршња парада: Савезници транспортују 12.941 тону угља у 1.383 лета за 24 сата. Совјети изражавају спремност да окончају блокаду. 18. април — Ступа на снагу Закон о Републици Ирској, којим се прекидају везе са Британском круном. 20. април — Почиње комунистичка офанзива на реци Јангцекјанг након што националисти одбијају да се предају. Инцидент на Јангцекјангу: Британски брод ХМС Аметист насукао се под гранатирањем Кинеске комунистичке армије. 20 - 25. април — У Паризу, односно Прагу, одржан је „Светски конгрес присталица мира“ за источне делегате који нису могли да добију визе за Француску. 23. април — Кинески грађански рат — Кинеске комунистичке снаге заузимају Нанкинг, националистичка влада се повлачи у Кантон. 23. април — Само пет дана након почетка, изградња носача авиона USS United States је отказана због смањења буџета. Долази до „Адмираловог устанка“ (морнарица ће добити USS Forestal 1955. године). 24. април — Основан је Универзитет у Скопљу. 24. април — Завршена је кампања код Таијуана: Кинески комунисти заузимају главни град Шанси, у северној Кини. Јан Сишан је владао овом покрајином од 1911. године; његов рођак Лианг Хуаџи пали затвор пун комуниста и извршава самоубиство, заједно са стотинама других званичника. 26. април — Трансјордан скраћује своје име на Јордан (потврђено 3. 6.). 27. април — Кинески комунисти окупирају Суџоу, 100 км од Шангаја. 28. април — Рурски статут оснива Међународну управу за Рур, ради контроле производње угља и челика - Европска заједница за угаљ и челик преузима власт 1952. године. 28. април — Бивша прва дама Филипина, Аурора Кезон, убијена је, заједно са ћерком и још 10 других људи, на путу да отвори болницу посвећену свом покојном мужу. 28. април — Лондонска декларација о даљем чланству Индије у Комонвелту народа упркос будућем успостављању републике. април — 11.845 грчке деце у домовима у Југославији и још 3.347 код избегличких грчких породица; од источних земаља, Југославија је једина спремна да се придржава резолуције УН о њиховом повратку у Грчку.

Мај 1. мај — Џерард П. Кајпер открио Нереиду, Нептунов месец. 5. мај — Основан Савет Европе потписивањем Лондонског споразума. 11. мај — Израел примљен у Уједињене нације као 59. чланица. 12. мај — Званично окончана совјетска десетомесечна блокада Берлина, током које је град снабдеван из Савезне Републике Немачке, ваздушним мостом. 17. мај — Уједињено Краљевство признала независност Републике Ирске и потврдила припадност Северне Ирске Уједињеном Краљевству. 23. мај — Створена је Савезна Република Немачка, у чији састав су ушле дотадашње зоне под америчком, британском и француском контролом, успостављене после Другог светског рата.

Јун 8. јун — Објављен роман „Хиљаду деветсто осамдесет четврта“ Џорџа Орвела. 10. јун — Чехословачка прекида трговинске односе са Југославијом. 11. јун — Бивши албански потпредседник владе Кочи Дзодзе је погубљен, јер се противио изолацији Југославије након Резолуције Информбироа. 12. — 19. јун — Избори у англоамеричкој зони Трста - слаб успех пројугословенских комуниста (2% у граду и 10% у околини), савезничка администрација је помагала хришћанским демократама. јун — Почиње израелска операција „Летећи тепих“, тј. „На крилима орлова“: До септембра 1950. године, 49.000 Јевреја је транспортовано из Јемена и околних земаља. 19. јун — Француски Чанданагар у Западном Бенгалу гласа за придруживање Индији (де факто од 1950). 19. јун — Одржана је прва НАСКАР трка. 20. јун — Прелиминарни мировни споразум четири силе са Аустријом предвиђа њене границе од 1. 1. 1938. - ништа од Корушке за Југославију. 24. јун — Владајућа странка Северне Кореје, Радничка партија Кореје, основана је спајањем северне и јужне странке. Ким Ил Сунг је на челу, његов култ личности већ почиње подизањем првих статуа. 26. јун — Атентат у Јужној Кореји: државник Ким Гу је убијен. 29. јун — Лучки радници у Великој Британији ступају у штрајк.

29. јун — Јужна Африка је политику апартхејда прогласила државном доктрином.

Јул

1. јул — Југославија је увела 500 милиона динара у своју зону СТ Трст, уместо југословенских лира - укључивање Зоне Б у југословенску економију оправдано је кршењем мировног споразума. САД и Велика Британија ће протестовати због тога. 1. јул — „Екскомуникација комуниста“ - Католичка црква се експлицитно дистанцирала од комунистичке идеологије. 1. јул — Краљевина Траванкор се придружила Индији, у савезу са Кочином (учествује у стварању Керале 1956). 2. јул — Георги Димитров умире у Москви, нови бугарски премијер је Васил Коларов (умро следећег јануара). 2. јул — Јужни Вијетнам прогласио је државу Вијетнам, након што је француска скупштина одобрила уједињење Кочинчине, Анама и Тонкина (јужни, централни и северни Вијетнам). Шеф државе је бивши цар Бао Даи, кога је земља признала следеће године, у сарадњи са Француском до 1954. 4. јул — Сиријска социјална националистичка партија безуспешно покушава да започне побуну у Либану; њен вођа Антун Садех одлази у Дамаск, али је изручен назад и стрељан 8. 7. 5. јул — Инцидент у Шимојами: Председник новооснованих Јапанских националних железница нестаје дан након што је објављено да ће 30.000 радника бити отпуштено (пронађен је мртав следећег дана). Касније тог лета, дешавају се несреће у Митаки и Мацукави, које се приписују комунистима и синдикатима. 6. јул — Пољска прекида трговину са Југославијом. 8. јул — Апартхејд: Јужна Африка усваја Закон о забрани мешовитих бракова (до 1985). 8. јул — Кинеска националистичка делегација протерана из Ласе - Тибетанска влада на јесен изјављује да ће се бранити свим средствима, али готово да нема војску. 9. јул — Затвор Голи оток — доласком првих затвореника започето формирање Затвора Голи оток. 11. јул — Јужноафричка унија анектира Југозападну Африку: белци са територије добијају неколико места у јужноафричком парламенту (Намибија независна 1990).