мини|Сефардско гробље у Београду (2022) Алберт Вајс (Земун 3. октобар 1905 — Београд 4. април 1964) био је српски и југословенски правник и професор.
Рођен је у јеврејској породици Хермана и Мари Вајс.
Филозофију и комерцијалне науке студирао је у Берлину и Паризу, а правни факултет је завршио у Загребу 1929. Био је судски и адвокатски приправник и адвокат у Београду. Од 1941—45 био је у немачком заробљеништву.
После ослобођеља ради у Државној комисији за утврђиавње злочина окупатора и његових помагача. Као делегат владе ФНРЈ учествовао међусавезничком војном тужилаштву при Међународном војном суду у Нирнбергу. Од 1947. је доцент па ванредни и редовни професор на Правном факултету Универзитета у Београду, за предмет Општа историја државе и права.
Преминуо је у Београду 1964. године. Надживела га је супруга, Едита Вајс (1917-2002), професорка Факултета политичких наука Универзитета у Београду и научни саветник Института за међународну политику и привреду.
Библиографија Општа историја државе и права (са Љубицом Кандић), Београд 1962; Развитак цивилизације, Београд 1965; Неке специфичне законитости у историјском развоја права Зборник радова из правне историје посвећен Алберу Вајсу, Институт за правну историју Правног факултета, Београд 1966.
Види још Упоредна правна традиција
Литература
Текст Љубице Кандић, увив. проф. Београд у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1971. том 8 стр. 449
Категорија:Рођени 1905. Категорија:Умрли 1964. Категорија:Земунци Категорија:Професори из Београда Категорија:Српски Јевреји Категорија:Српски правници Категорија:Југословенски професори Категорија:Југословенски правници Категорија:Студенти Свеучилишта у Загребу Категорија:Професори Правног факултета Универзитета у Београду