1934

1934. је била проста година.

Догађаји

Јануар 1. јануар — Острво Алкатраз је постало федерални затвор САД. 17. јануар — САД су платиле Данској 25 милиона долара за Девичанска острва. 26. јануар — Немачко-пољски пакт о ненападању Фебруар 6. фебруар — Масе окупљене на скупу удружења крајње деснице су покушале да изврше државни удар против Треће француске републике. 9. фебруар — Југославија, Грчка, Турска и Румунија у Атини потписале Балкански пакт, одбрамбени савез од бугарских и италијанских аспирација. 12. фебруар — Почео је Аустријски грађански рат између левичарских странака и десничарских странка. 16. фебруар — Окончан је Аустријски грађански рат поразом социјалдемократа и републиканског Шуцбунда.

Март

12. март — Државни старешина (шеф државе и владе) Естоније Константин Петс извршио пуч уз подршку војске и забранио све партије након изборног успеха десничарског покрета ветерана Вапс (до окупације 1940). 16. март — 6. додела Оскара: најбољи филм је Кавалкада. 17. март — Потписани Римски протоколи: Аустрија, Мађарска и Италија против Немачке и Југославије. 19. март — Несрећа у каменолому код Бањице, Дренички срез на Косову, страдало 14 радника. 21. март — Хитлер покреће Арбеитссцхлацхт (Битка рада) - запошљавање незапослених на јавним радовима, градњи аутопутева, станова, рекламацији земљишта. 24. март — Тyдингс–МцДуффие Ацт успоставља процес којим ће Филипини добити независност од САД након десетогодишњег периода (заправо 1946, након јапанске окупације 1942-45). 24. март — Конгрес САД је усвојио Тајдингс-Макдафијев закон, дозволивши Филипинима већи степен самоуправе од САД. 28. март — Закон о сузбијању полних болести: у Краљевини Југославији је забрањена проституција (на снази од 1. јула). Прописан је и лекарски преглед за мушкарце пре ступања у брак (суспендовано у априлу 1935). 28. март — Чланови организације "Усташа" Петар Мијат Ореб, Јосип Беговић и Антун Подгорелец осуђени на смрт због спремања атентата на краља Александра. 29. март — Основан први јахт-клуб у Србији, данас Академски једриличарски клуб Београд. 31. март — Земун прикључен Београду.

Април

19. април — Хитлер примио бугарског премијера Николу Мушанова којем указује да му се не свиђа идеја Балканског пакта. 20. април — Хајнрих Химлер има команду над свим полицијским снагама у Немачкој. 21. април — Kатастрофална експлозија у руднику Kакањ, 127 погинулих. 24. април — Патентиране Хамонд оргуље. 27. април — Пета кампања опкољавања Совјета Јиангxи, трећа фаза: националисти разбили комунисте и узели им Гуангдунг.

Мај

19. мај — Звено и бугарска војска су извели државни удар у Бугарској и поставили Кимона Георгијева за новог премијера Бугарске. 23. мај — У Луизијани у окршају с полицијом убијени су Бони Паркер и Клајд Бароу. 23 - 27. мај — "Битка у Толеду": окршаји између штрајкача и Националне гарде у Толедо, Охајо. 29. мај — Потписан нови уговор о односима САД и Кубе, одбачена већина одредби Платовог амандмана.. 31. мај — Барменска декларација: скуп немачких хришћана одбацује потчињеност Цркве држави.

Јун

3. јун — Железнички мост преко Саве спаја Кленак и Шабац, истог дана у Шапцу освећена костурница и споменик жртвама рата. 5. јун — Друштво народа скида с дневног реда мађарску тужбу против Југославије у вези пограничних инцидената (15 мртвих) и 2600 мађарских двовласника који немају улаза у Југославију; југословенска страна одговара да су проблеми почели 1932. оснивањем терористичког логора у Јанка Пусти. 5 - 9. јун — Ураган убија најмање 1.000 људи у Централној Америци. 6. јун — Њу Дил: законом основана Комисија за обвезнице и берзу САД. 9. јун — Успостављени дипломатски односи Румуније и СССР. 10. јун — Финале Светског фудбалског купа у Риму: Италија - Чехословачка 2:1. 12. јун — Забрањене све политичке партије у Бугарској, енергична акција против ВМРО-а. 14. јун — У Венецији се први пут састали Бенито Мусолини и Адолф Хитлер, не слажу се око Аустрије. 15. јун — Украјински националисти убили пољског министра ун. послова Бронислава Пиерацког. Пољска влада након овога оснива неку врсту логора у Берези Картуској за опасне елементе. 17. јун — Марбуршки говор немачког вицеканцелара фон Папена који осуђује нацистичке ексцесе - ваљда последња јавна критика нациста. 21. јун — Ататуркове реформе: у Турској донесен Закон о презименима (муслимани генерално нису имали презимена). 24. јун — Француски министар Луј Барту стигао у посету Југославији (бродом уз Дунав). 24. јун — Главни град Украјинске ССР постаје Кијев уместо Харкова - стигли су ЦК украјинске партије и влада. 30. јун — Поринут немачки бојни брод Адмирал Граф Спее (започет 1932, прелази лимит постављен Версајским уговором, у служби од 1936).

30. јун — Уз подршку војних кругова Хитлер, под оптужбом да су припремали заверу, ликвидирао на стотине блиских сарадника у „Ноћи дугих ножева“, међу њима Ернста Рема и Грегора Штрасера.

Јул

8. јул — Јапански премијер Саито Макото даје оставку услед Теијинског скандала: ултрадесничари прогањају своје противнике у влади под оптужбом да су манипулисали вредношћу текстилне фирме (а што се показује неоснованим). Следи умерени адмирал Кеисуке Окада. 10. јул — У СССР-у формиран свесавезни НКВД (Народни комесаријат унутрашњих дела) у који је укључена тајна полиција ОГПУ (Обједињена државна политичка управа), преименована у ГУГБ (Главна управа државне безбедности). Први комесар је Генрих Јагода (до 1936). 10. јул — Отворена Железница Конго-Оцеан која повезује Браззавилле и Поинте-Ноире - тијеком радње страдало је најмање 17.000 радника. 16. јул — Усвојен нови устав Бразила, којим се легитимизује власт Жетулиа Варгаса (замењен већ 1937, када Варгас започиње ауторитарну власт). 17. јул — Смењени гувернер Северне Дакоте Вилиам Лангер прогласио независност и накратко се забарикадирао у гувернерском здању. 20. јул — Британци, тј. Англо-Египатски Судан, признају троугао Сара за италијански посед (југоисточни кут данашње Либије). 22. јул — У Чикагу убијен пљачкаш банака Џон Дилинџер. 25. јул — Аустријски нацисти убили канцелара Енгелберта Долфуса у неуспелом покушају пуча. Италија послала војску на границу. Долфуса ће наследити Курт фон Шушниг (до 1938). 26. јул — Комунисти и социјалисти у Француској образовали Народни фронт против деснице. 27. јул — Свисаир-ов авион Куртис Т-32 Кондор пао код Тутлингена у јужној Немачкој, 12 мртвих.

Август 2. август — Адолф Хитлер постао Фирер Немачке, поставши шеф државе као и канцелар 14. август — У немачки концентрациони логор Дахау, у близини Минхена стигле су прве композиције затвореника, противника режима Адолфа Хитлера, који је отпочео хајку на све грађане, укључујући и Немце, који су се противили нацистичком поретку или се нису уклапали у нацистичке расне концепције. 19. август — Гласачи су у на референдуму у Немачкој одобрили спајања функција канцелара и председника, чиме је одобрено Хитлерово преузимање врховне власти.

Септембар 3. септембар — Француске власти у Тунису хапсе националистичке лидере, у земљи долази до нереда. 4/5. септембар — У Паљанама код Ћуприје убијен злогласни хомољски хајдук Иван Бабејић. 5 - 10. септембар — Нирнбершки митинг "Јединства и снаге", обележен Шперовом "катедралом светлости", забележен филмом "Тријумф воље". 8. септембар — Путнички брод Моро Касл изгорео је на обали Њу Џерзија на свом путовању до Њујорка из Хаване на Куби при којом приликом је погинуло 137 путника. 12. септембар — Балтичка антанта: Литванија, Летонија и Естонија закључиле Уговор о разумевању и сарадњи. 16. септембар — У Београду отворена скупштина Међународне интерпарламентарне конференције за трговину. 18. септембар — СССР примљен у Друштво народа (искључен 1939). 19. септембар — Хјалмар Шахт, однедавно немачки министар економике, излаже Нови план: решавање дефицита платног биланса путем увоза само из земаља које увозе из Немачке. Увећава се куповина сировина и пољопривредних производа са југоистока Европе, што има и политички значај. 19. септембар — У САД ухапшен Бруно Хауптман, оптужен за отмицу Линдбергове бебе. 21. септембар — Тајфун Мурото и цунами погађају Осаку у Јапану, око 3.000 мртвих. 22. септембар — Гресфордска катастрофа: 266 рудара и спасилаца страдало од експлозије и гушења у велшком руднику. 27. септембар — Југословенски краљевски пар у посети Софији, Бугарска није убеђена да приступи Балканском пакту. 28. септембар — Друштву народа се прикључују Краљевина Авганистан и Еквадор - Друштво сада има 58 чланица, највећи број.

Октобар 1. октобар — Затварање јавних кућа у Краљевини Југославији. 4. октобар — Алејандро Лероу је поново шпански премијер; улазак десничарске ЦЕДА у владу изазива побуне у Астурији, Каталонији и великим градовима. 4. октобар — Према новом поступку за православни црквени судови могу судити и верницима за црквене кривице и брачне спорове. 4 - 8. октобар — Штрајк рудара у шпанском Астуријасу - претвара се у побуну, чије ће гушење однети неколико хиљада живота. 6. октобар — Краљ Александар је разарачем "Дубровник" испловио из Зеленике. 6. октобар — Луис Компанyс прогласио Државу Каталонију, одмах ухапшен (стрељан 1940). 9. октобар — Марсејски атентат на југословенског краља Александра Карађорђевића у Марсељу. Извршио га је Владо Черноземски члан ВМРО. Том приликом је убијен и Луј Барту, министар Француске који је радио на зближавању Француске са Пољском, Чехословачком, Румунијом и Југославијом. Наслеђује га малолетни Петар II Карађорђевић, уз намесничко веће: кнез Павле Карађорђевић, Раденко Станковић (сенатор и министар просвете) и Иво Перовић (бан Савске бановине). Проглашена општа народна жалост од шест месеци. 11 - 16. октобар — Око 1.200 рудара у Печују штрајкује у јами, прете да ће прекинути довод ваздуха ако им не буду повећане плате. 13. октобар — Петар II је стигао возом у Београд (био је започео школовање у Енглеској). 14. октобар — Брод са телом краља Александра је стигао у Сплит; затим се возом креће преко Загреба до Београда, где стиже 16-тог. 16. октобар — Почетак једногодишњег Дугог марша кинеских комуниста: како би избегли уништење у опкољеном Совјету Јиангxи, комунисти се повлаче према западу, затим северу. Лидери су Зхоу Енлаи и, до јануара, Бо Гу и Ото Браун. 18. октобар — Краљ Александар сахрањен у цркви на Опленцу.

Новембар

13. новембар — Италијанска влада прописује да предавачи у школама морају носити војну или партијску униформу. 19/20. новембар — Хапшења усташа у Италији и затварање на острву Липари. 20. новембар — Инцидент Војне академије у Јапану: хапшење завереника који су припремали државни удар. 22. новембар — Краљевина Југославија пред Друштвом народа подноси оптужбу против Мађарске, поводом Марсејског атентата, чему се придружују и Чехословачка и Румунија. 23. новембар — "Валвалски инцидент" - англо-етиопска гранична комисија открила италијанске војнике у граду Валвали, дубоко у Етиопији - почетак Абисинске кризе. 25. новембар — 3. децембар — Дуги марш, Пријелаз преко реке Xианг: комунисти губе преко 50.000 људи у окршају са националистима и због дезертерства. 27. новембар — У окршају са ФБИ у Илиноју погинуо Бејби Фејс Нелсон. 27. новембар — Рат за Чако: након нових губитака у рату са Парагвајем, боливијски официри збацили председника Саламанку. 28. новембар — Из Сушака за Хамбург отпловило 1.900 нацистичких емиграната из Аустрије.

Децембар

1. децембар — У Лењинграду убијен Сергеј Kиров, члан Политбироа, што ће Стаљину послужити као повод за појачану репресију у СССР, с врхунцем у Великој чистки 1936-38; касније током месеца ухапшени Лев Kамењев и Григориј Зиновјев са сарадницима. 1. децембар — Лазаро Карденас инаугурисан за председника Мексика (до 1940). 3. децембар — Италијанске Триполитанија и Kиренаика спојене у Италијанску Либију. 5. децембар — Абисинска криза: дошло до оружаног сукоба између Етиопљана с једне и Сомалаца и Италијана с друге стране. 10. децембар — Савет Друштва народа осудио мађарску подршку терористима који су убили краља Александра, затражено да се предузму мере.