мини|Предмети Коцефени културе у музеју у Ајуду, Румунија Коцофени култура (; позната и као Усатово култура) је енеолитска култура, чије је матично подручје била данашња југозападна Румунија, а подручје распростирања је и Украјина и Молдавија. Датује се у период од 3500 — 3000. година п. н. е. Простирала се и на простору данашње Србије и то на подручју између Црног Тимока, Дунава и Хомољских планина, где се развила у додиру са другим културним гупама, насталим на основу Бубањ Салкуца Криводол комплекса.Никола Тасић, Коцофени култура, ПЈЗ -{III}-, Сарајево, 1979. Прву монографску обраду ове културе извршио је П. РоманPetre Roman, Late Copper Age Cotofeni Culture of South-east Europe, British Archaeological Reports, 1977..
Локалитети Коцофени култура се простирала на великом подручју, тако да је према густини насеља могуће издвојити неколико региона: Рипа Росие (), Островул Корбулуи (), Клиник (), Локустени () и епонимно насеље Коцофени дин Дос (). Вишеслојно насеље Хоцилор () код Херкулане је румунским археолозима служило за стварање периодизације културе и типолошко разврставање. На простору Србије издвајају се локалитети старије фазе: Доње Буторке, Капу Ђалулуј код Вељкова, Грабар-Сврачар у Смедовцу, где се јавља керамика са линеарним мотивима, зарезима или пластичном траком и локалитети млађе фазе: Злотска пећина, Кривељ, Клокочевац Црнајка.
Стратиграфија Петре Роман, румунски археолог, је предложио трочлану поделу ове културе: фаза формирања (-{I}- фаза) фаза кристализације (-{II}- фаза) класични период (-{III}- фаза)
Ова подела не може се применити на налазишта у западном делу распростирања ове културе (на територији Србије), где су за периодизацију значајни други елементи, попут присуства керамике Костолачке културе и орнаментика браздаздог урезивања.
Стратиграфски положај Коцофени културе је добро утврђен на налазиштима у Румунији (попут Хоцилора код Херкулане). У овој пећини култура је добро издвојена. Претходи јој Салкуца -{IV}-, као и један део празног слоја, за који се претпоставља да припада продору Чернавода -{III}- културе. После Коцофени слоја, почиње период Вербичоара културе.
Насеља и некрополе П. Роман је утврдио четири типа насеља: равничарска насеља, која су откривена на дунавским острвима насеља на терасама, на платоима изнад река насеља на тешко приступним теренима (брда и планине) насеља у пећинама. По типу насеља, као и по осталим остацима материјалне културе, претпоставља се да је основна економска грана била сточарство.
Податке о сархањивању дају углавном румунски локалитети, али ни једно познато налазиште се не може окарактеристати као организована некропола. П. Роман је издвојио три начина сахрањивања: гробове у пећинама, под хумком и окер гробове. Уз скелетно сахрањивање среће се и спаљивање покојника и сахрањивање у урнама, што се може довести у везу са етничким и културним променама у културама енеолита.
Керамика
Керамика је специфична по облицима и орнаменту. Посуде су рађене од лоше пречишћене земље и углавном су сачувани мањи облици, попут пехара и здела. Пошто су насеља била на тешко приступачним теренима велике посуде су лоше сачуване и углавном се графички могу реконструисати. Шоље су углавном коничног облика који се левкасто завршава тракастом дршком. Јављају се и лоптасте шоље равног или косо засеченог обода. Други карактеристични облик чине калотасте зделе засеченог обода. Откривени су и сложени облици, попут амфора и великих посуда са широким дршкама.
Орнамент чине пластичне траке, груписане и вертикално постављене на горњем делу посуде и урези.
Осим керамике, откривен је и велики број оруђа од јелењег рога, посебно у Злотској пећини, затим секире са рупом за причвршћивање, шила и бодежи.
Референце
Литература
Никола Тасић, Енеолитске културе централног и западног Балкана, Београд, 1995.
Категорија:Археолошке културе у Србији Категорија:Србија у праисторији Категорија:Енеолит Категорија:Румунија у праисторији Категорија:Украјина у праисторији Категорија:Молдавија у праисторији Категорија:Археолошке културе