Гордана Павић (Даљ, 26. август 1948) српска је песникиња из Славоније. Школу за децу оштећеног вида „Вељко Рамадановић“ завршила је у Земуну. Од 1968. до 1991. живела је у Осијеку и радила на месту ТТ-манипуланта у осјечком „Водоводу“. Пише од раног детињства. Досад је објавила један роман, пет збирки поезије и једну књигу приповедака. Заступљена је и у заједничкој збирци песама Када бих имао кућу.
Сарадница је новосадског ПАН радија, Радио Борова, вуковарског Радио Дунава и ријечког дечјег часописа Бијела пчела те неколико звучних гласила за слепе и слабовидне особе: часописа Звучна ревија Савеза слепих Црне Горе, звучног часописа Одјек Савеза слепих Војводине и звучног часописа Наша ризница Савеза слепих Београда. Трипут је добила књижевну награду Јован Николић, коју јој је за поезију доделила Градска конференција Савеза слепих Београда 1990, 1992. и 1994. године.
Чланица је СКД „Просвјета“ — пододбора Борово, почасна је чланица Удружења жена Даљ, чланица је Удруге слијепих Осијек те Савеза слепих Војводине (Савеза слепих Сомбор).
Библиографија
Теку капи врлине, роман, 1989. Сећање, песме, 1990. Благо очима, песме, Нови Сад, 1994. (47 стр.) Песма уме, песме, Даљ, 1996. (70 стр.) Врућ ветар, песме, Борово, 2002. (76 стр.) Тетка Славкина баштина, приповетке, 2004. Када бих имао кућу, заједничка збирка песама, Вуковар, 2007. (88 стр.) Утеши, Боже, песме, Даљ, 2008. (76 стр.)
Напомене У Виртуелној библиотеци Србије крајем 2008. године биле су уписане само књиге Благо очима, Песма уме и Врућ ветар. У каталог Националне и свеучилишне књижнице није уписана ни једна књига Гордане Павић.
Категорија:Рођени 1948. Категорија:Даљани Категорија:Срби у Славонији Категорија:Српски књижевници