десно|безоквира|280x280п 1849 је била проста година.
Догађаји
Јануар
1. јануар — Бојкот пушења у Милану, протест због аустријског монопола на дуван, прераста у мање немире. 2. јануар — Осујећен мађарски напад на Панчево, омогућено напредовање у наредна два месеца - српске и царске снаге у јануару заузимају: Велики Бечкерек (16.), Вршац (19., после оштре борбе), Бела Црква и Стари Бечеј (21.), Врбас (25.), Кула (28.). 4. јануар — Марчело Церути именован за првог конзула Пијемонт-Сардиније у Београду (стиже у марту). 5. јануар — Мађарска револуција 1848: Царска војска је ушла у Будим и Пешту - Лајош Кошут и мађарска влада су побегли у Дебрецин. 8. јануар — Масакр Мађара у ердељском месту Нагyенyед/Аиуд. 13. јануар — Други англо-сички рат: Битка код Чилианвале је једна од најкрвавијих за Британску источноиндијску компанију. 16. јануар — Српски Главни одбор критикује патријарха Рајачића и позива га да се врати у Карловце из Земуна.
Фебруар
1. фебруар — У Великој Британији у потпуности укинути Житни закони - увећање слободне трговине. 9. фебруар — проглашена Римска Република 10. фебруар — Чланови Главног одбора прихватили све патријархове оптужбе против Стратимировића - патријарх преузима контролу над српским покретом. 12. фебруар — Стеван Книћанин са југа ушао у Сомбор; касније током месеца српска влада, на тражење Аустрије и Турске, повлачи Книћанина и организоване српске добровољце из Војводине. 14. фебруар — Мађарска војска избачена из Осијека. 21. фебруар — Битка код Гујрата је одлучујућа британска победа над Сикима. 22. фебруар — Први рат за Шлезвиг се наставља истеком примирја. 27. фебруар — Битка код Каполне је аустријска победа у Мађарској. 27. фебруар — Поверљиво писмо српског кнеза француском председнику: протестује због уласка руске војске у Трансилванију. 28. фебруар — СС Калифорниа је први пароброд који је повезао источну и западну обалу САД - из Њујорка стигао у Сан Франциско за 4 месеца и 21 дан. У току је Калифорнијска златна грозница, вест о открићу злата је обишла свет тако да Фортyнинер-си ("четрдесетдеветаши") пристижу на ову територију и водом и копном. фебруар — Српска влада опозвала своје добровољце из Војводине.
Март 4. март — Закари Тејлор је инаугурисан за 12. председника САД. 5. март — Битка код Капоње 20. март — Пијемонт други пут објављује рат Аустрији.
Април
15. април — На иницијативу вође Мађарске револуције Лајоша Кошута, мађарска Народна скупштина је у Дебрецину прогласила независност Мађарске од Аустрије, свргавање Хабзбуршке династије и изјаснила се за републику.
Мај
1. мај — Балталиманска конвенција између Русије и Османског царства потврђује турско сизеренство и руски протекторат у Дунавским кнежевинама. 2. мај — Почиње неуспешни Палатинатски устанак у Немачкој у корист Франкфуртског устава (до 19. јуна). 3. мај — Због пробоја у насипу (Саувес Кревасе) долази до поплаве Њу Орлеанса. 3 — 9. мај — Неуспели Мајски устанак у Дрездену (Краљевина Саксонија) у коме су учествовали и Михаил Бакуњин и Рихард Вагнер. 4. мај — Почиње аустријско бомбардовање Венеције (Република Светог Марка). 8. мај — Пала Бела Црква, остаци српско-аустријског корпуса се сутра пребацују у Срем. 9. мај — Руски цар Николај I обећава, на тражење Аустрије, помоћ за сламање Мађарске револуције. 10. мај — Астор Плаце Риот - нереди у Њујорку око репутације двојице глумаца доводе до погибије 25 људи. 10. мај — Окончана Битка код Табарсија, сукоб између персијске владе и Бабових следбеника. 12/13. мај — Баденска револуција: велики војвода Леополд побегао од револуционара који проглашавају републику (вратиће се у августу). 13. мај — Скуп представника сремских места и Панчева у Земуну, опозиције патријарху: траже народну скупштину, укидање Мајерхоферовог војног режима и обнову народне управе. 14. мај — Пруски посланици напуштају Франкфуртски парламент - наредних дана исто чине конзервативни и буржоаско-либерални посланици. 15. мај — Бурбонске трупе Краљевине двеју Сицилија повратиле Палермо, чиме је након 16 месеци окончана Сицилијанска револуција. мај — У Шпанији завршен Други карлистички рат. мај — У Кнежевину Србију из суседства продрла говеђа куга (пестис бовина), сузбијена до јануара. 17. мај — Пожар уништио већи део Сент Луиса. 19. мај — Последњи број Марксових новина Неуе Рхеинисцхе Зеитунг, које је забранила пруска влада. 21. мај — Мађарска војска освојила Будимски замак после 18 дана опсаде. 26. мај — Савез три краља Пруске, Хановера и Саксоније с циљем јединства Немачке (Ерфуртска унија). 30. мај — Избори за доњи дом пруског парламента, уведено трокласно бирачко право према пореској обавези: ове године 4,7% најбогатијих имају исти број електора као и 82,6% становништва из треће класе (систем траје до 1918).
Јун 6. јун — Битка код Фредерикије 12. јун — Мађари топовима с Петроварадинске тврђаве скоро потпуно уништили Нови Сад бранећи се од напада војске хрватског бана Јосипа Јелачића.
Јул
2. јул — Ђузепе Гарибалди се повлачи из Рима са 4.000 војника према Венецији, накратко је предахнуо у Сан Марину. 2. јул — Лајош Кошут је побегао из Пеште са владом у Сегедин (Аустријанци заузимају Пешту 11. 7.), после у Арад. 3. јул — Француске трупе заузеле Рим - крај краткотрајне републике, повратак папине световне власти (Пије IX. се враћа у град следећег априла а Французи га подржавају до 1870). 6. јул — Пошто је босански везир наредио сакупљање десетине, избија побуна срба у Босанској Крајини (прва пушка у Врнограчу). 6. јул — Први рат за Шлезвиг окончан данском победом код Федериције над трупама Шлезвиг-Холштајн-а (Пруска се повлачи из рата, до 1864). 11. јул — Патријарх Јосиф Рајачић разрешен дужности царског комесара и позван у Беч, бан Јелачић добија грађанску и војну управу у Војводини. 21. јул — Током опсаде Венеције први пут подигнут балон са аустријског брода, којим су желели бацити бомбу али нису успели због лошег ветра. 28. јул — Кошутова влада даје пуна етничка права свим мањинама у Угарској.
Август
1. август — У Мајданпеку почиње градња прве топионице метала у Србији. 2. август — Абас I је нови валија Египта и Судана (до 1854). 9. август — Битка код Темишвара је дефинитиван мађарски пораз. 9. август — Мировни споразум Сардиније-Пијемонта и Аустрије 13. август — Предаја код Вилагоша остатака мађарске војске Русима - сломљена Мађарска револуција. 17. август — Лајош Кошут бежи у Турску. 27. август — Радетзкy улази у Венецију након 4-месечне опсаде.
Септембар
1. септембар — Отворен први сегмент Пенсилваниа Раилрод, будуће најјаче железничке компаније у САД. септембар - Тахир-паша не успева победити побуњенике код Бихаћа.
17. септембар — Привремено прекинути односи између Русије и Османског царства, јер Турци не желе изручити бегунце из Мађарске, Влашке и Пољске; Британци и Французи слали флоте у Дарданеле у подршку султану. 27. септембар — Комаром/Комарно, последње мађарско упориште, предао се Аустријанцима.
Октобар
6. октобар — Погубљено мађарских 13 арадских мученика. 14. октобар — Григоре Алеxандру Гица постаје кнез Молдавије. 17. октобар — Цариградским Бугарима дозвољено султанским ферманом да имају молитвени дом - првобитно је то Дрвена црква, ранији дом Стефана Богоридија (Црква Светог Стефана (Цариград)).
Новембар
16. новембар — Фјодор Михајлович Достојевски осуђен као један од "Петрашеваца" на смрт због "антидржавних активности", али погубљење отказано у последњем часу 23. децембра и замењено сибирским прогонством. 18. новембар — Патентом цара Фрање Јосифа I установљено Војводство Србија и Тамишки Банат, са седиштем у Темишвару и несрпском већином (траје до 1860), привремени начелник управе ген. Фердинанд Мајерхофер. 18. новембар — Јосип Јурај Штросмајер именован ђаковачким (босанско-сријемским) бискупом. 20. новембар — Отворен Ланчани мост између Будима и Пеште.
Децембар
8. децембар — Папска була Ностис ет нобисцум осуђује социјализам и комунизам. 31. децембар — Од Петроварадинске регименте, Шајкашког батаљона, три банатске регименте и војних комунитета основана Банатско-српска земаљска војничка управа - седиште Темишвар, на челу Јохан Баптист Цоронини-Цронберг.
Рођења
Јануар 22. јануар — Аугуст Стриндберг, шведски писац, сликар и фотограф
Март 6. март — Георг Лугер, аустријски проналазач и изумитељ 19. март — Алфред фон Тирпиц, немачки адмирал
Јул 28. мај — Вјекослав Клаић, хрватски историчар
Септембар
14. септембар — Иван Павлов, руски лекар и научник.
Децембар 6. децембар — Аугуст фон Макензен, немачки фелдмаршал.
Смрти
Фебруар 8. фебруар - Франце Прешерен, словеначки песник
Мај 28. мај - Ана Бронте, енглеска књижевница
Јун 15. јун — Џејмс Нокс Полк, 11. председник САД. (*1795)
Јул 31. јул — Шандор Петефи, мађарски песник
Септембар
25. септембар — Јохан Штраус Старији, аустријски виолинист, диригент и композитор. (*1804)
Октобар 7. октобар — Едгар Алан По, амерички књижевник. (*1809) 17. октобар - Фредерик Шопен, пољски композитор и пијаниста
Децембар
__NOTOC__
Категорија:1840-е 41849