1854

1854. је била проста година.

Догађаји

Јануар

4. јануар — Уједињена флота Енглеске и Француске ушла је у Црно море.

Фебруар

9. фебруар — Административни центар округа Ли у америчкој држави Алабами добио је статус града. 13. фебруар — Генерал Хусто Хосе де Уркиза изабран је за председника Савезне Републике Аргентинске нације. 16. фебруар — Основана је тврђава Верни (од 1921. — Алма-Ата, главни град Републике Казахстан 1929-1997). 21. фебруар — Руско царство објавило је рат Енглеској и Француској. 28. фебруар — У Рипону, Висконсин, основана је Републиканска партија Сједињених Држава.

Март 20. март — У месту Рипон основана је америчка Републиканска странка. 26. март — У Кнежевини Србији формирана Друга влада Алексе Симића. 31. март — Јапан је са САД потписао споразум из Канагаве о отварању лука Шимода и Хакодате за америчке трговце, чиме је прекинуо своју самоизолацију.

Април

20. април — закључен је одбрамбени споразум између Аустрије и Пруске у случају руског напада. 22. април — англо-француска ескадрила гранатирала је Одесу. 26. април — анонимни памфлет „El Murcielago“ (Слепи миш) усмерен против краљевског режима дистрибуиран је у Шпанији, постајући својеврсни сигнал за Шпанску револуцију 1854. године.

Мај

30. мај — Ступио је на снагу закон о Канзасу и Небраски, којим су успостављене америчке територије Канзас и Небраска и дозвољено тамошњим насељеницима да сами одлуче да ли ће дозволити ропство унутар својих граница.

Јун

21. јун — Врховни командант руске војске, фелдмаршал И. Ф. Паскевич, издао је наређење руским трупама да се повуку са турске територије преко Дунава. 28. јун — Побуна коњичких пукова у Мадриду. Почела је Шпанска револуција 1854. године. 30. јун — Одиграла се битка између побуњених коњичких јединица и Шпанске краљевске војске код Викалвара. Побуњеници су се повукли у Аранхуез.

Јул

7. јул — Побуњеници у Шпанији дистрибуирали су Мансанаресов манифест, захтевајући ликвидацију дворске послуге, враћање законитости и сазивање Уставотворних кортеса. 13. јул — Пашу Египта, Абаса I Хилмија, убили су војници Гарде. Званично је објављено да је умро од срчаног удара, а Мухамед Саид-паша, најмлађи син Мухамеда Алија, постао је нови паша Египта. 17. јул — У Шпанији је краљица Изабела II ујутру именовала Фернанда Фернандеза де Кордобе за премијера. Увече је у Мадриду избио устанак под слоганом „Смрт лоповима!“. Палата краљице мајке Кристине је уништена. 18. јул — Краљица Изабела II од Шпаније именовала је војводу од Риваса за премијера и пристала да преговара са побуњеницима. 29. јул — на Кавказу, код превоја Чигил, одред Турака Бајазет је поражен од стране Руса. 31. јул — Руска војска на Кавказу заузела је Бајазет.

Август

5. август — Турска војска на Кавказу је поражена код Кјурјук-Даре. 7. август — англо-француски десант искрцао се на Оландска острва, која су тада припадала Русији, и опсела Бомарсунд, који се убрзо предао. 11. август — енглеска корвета Миранда је започела артиљеријско бомбардовање града Коле, које је трајало око два дана. Град Кола је скоро потпуно уништен пожарима и артиљеријском ватром. 12. август — Енглези су наставили да гранатирају град Колу, одред енглеских морнара, који су се искрцали са лансера на обалу, бачен је у море пушчаном ватром бранилаца. Корвета Миранда је неславно напустила Колски залив.

Септембар 20. септембар — Руска војска је поражена у бици код Алме од удружене британско-француске-турске војске.

Октобар 25. октобар — Битка код Балаклаве

Новембар 5. новембар — Битка код Инкермана

Децембар 8. децембар — Папа Пије IX прогласио догму о безгрешном зачећу Богородице.

Рођења

Март

14. март — Паул Ерлих, немачки лекар. (†1915)

Април

29. април — Анри Поенкаре, француски математичар. (†1912)

Јун

6. јун — Анте Ковачић, хрватски књижевник. (†1889)

Јул

24. јул — Константин Јиречек, чешки историчар

Август 3. август — Владимир Матијевић, српски привредник. (†1929) 22. август — Милан Обреновић, српски краљ. (†1901)

Октобар 4. октобар — Михајло Пупин, српски научник и проналазач. (†1935). 16. октобар — Оскар Вајлд, ирски књижевник. (†1900) 18. октобар — Лука Ћеловић, српски трговац и добротвор. (†1929) 20. октобар — Артур Рембо, француски песник. (†1891).

Новембар 5. новембар — Пол Сабатје, Француски хемичар 8. новембар — Јоханес Ридберг, шведски физичар. (†1919) Децембар 19. децембар — Преподобни Симеон Дајбапски (Саво Поповић) непознат датум - Миша Димитријевић, српски глумац. (†1909). непознат датум - Лаза Нанчић, српски новинар и књижевник. (†1887) непознат датум - Панта Михајловић, српски инжењер телекомуникација. (†1932)

Смрти

Август

12. август — Теодор Павловић, секретар Матице српске и новинар. (*1804)

Децембар

11. децембар — Прота Матеја Ненадовић, српски устаник и књижевник. (*1777) Непознат датум непознат датум - Томас Мен Бејнс, енглески сликар. (*1794)

Дани сећања

__NOTOC__

Категорија:1850-е 51854