Демократска странка (Србија)

Демократска странка (скраћено ДС) је социјалдемократска политичка странка у Србији. Од 2024. председник странке је Срђан Миливојевић.

ДС је 1990. основала група интелектуалаца који су настојали да оживе Демократску странку, која је деловала у Краљевини Југославији. Драгољуб Мићуновић је био први председник странке до 1994, а под његовим руководством ДС је ушла у Народну скупштину Србије и учествовала у антивладиним протестима против Слободана Милошевића. Након избора Зорана Ђинђића за председника странке 1994, ДС је реорганизована а он је увео у коалицију Заједно. ДС је учествовала на демонстрацијама 1996—1997, које су се десиле након што је Изборна комисија поништила резултате локалних избора у градовима у којима је коалиција Заједно победила. ДС је касније предводила Савез за промене, који је у јануару 2000. постао део Демократске опозиције Србије (ДОС). ДОС је победио на председничким изборима, али је Милошевић, тадашњи председник Савезне Републике Југославије и председник Социјалистичке партије Србије (СПС), одбио да прихвати резултате, што је кулминирало његовим свргавањем.

ДС је преузео власт у Србији након победе на парламентарним изборима у децембру 2000. и Ђинђић је постао председник Владе Србије. Ђинђић је убијен у марту 2003, а на месту председника ДС наследио га је Борис Тадић. Тадић је затим постао председник Србије, док је ДС била у опозицији од 2004. до 2007, када је постала део коалиционе владе коју предводи Демократска странка Србије. Тадић је довео ДС до победе 2008. када је образована коалициона влада са СПС. 2012. након формирања коалиције Социјалистичке партије србије и Српске напредне странке, ДС се враћа у опозицију. Драган Ђилас је постао председник ДС децембра 2012. 2013. године је смењен са места градоначелника Београда, али је остао на функцији након интерног гласања о неповерењу у јануару 2014. Њега је у мају 2014. на место председника ДС наследио Бојан Пајтић. Драган Шутановац је постао председник ДС после Пајтићеве оставке 2016. Шутановца је 2018. наследио Зоран Лутовац. Он је предводио ДС у неколико опозиционих коалиција и бојкотовао парламентарне изборе 2020, што је изазвало поделе у странци. Успешно је вратио ДС у Народну скупштину на изборима 2022.

ДС је у почетку била велики шатор, заузимајући позицију центра и десног центра. Подржала је успостављање тржишне привреде, денационализацију и права синдиката. ДС је под Тадићем прешла на центристички и друштвено-либерални профил и постала водећа странка проевропског блока политике у Србији. Године 2013. померила се ка социјалдемократији и сада је на политичком спектру позиционирана на левом центру. Присталице ДС обично су женског рода, са средњошколским или универзитетским образовањем, толерантне према различитостима, друштвено-прогресивне и противне ауторитаризму и национализму. ДС је придружени члан Партије европских социјалиста, као и члан Прогресивне алијансе и Социјалистичке интернационале.

Историја

Оснивање

Демократска странка основана је 16. фебруара 1919. године у Сарајеву уједињењем странака самосталних радикала, напредњака, либерала и српског дела Хрватско-српске коалиције. Њен први лидер био је Љубомир Давидовић. У политичком животу Краљевине Југославије, ДС је имала велики утицај. На изборима је увек била у врху по добијеним гласовима, али је на власти била само 1919. и 1924. године, укупно мање од године дана.

Након Давидовићеве смрти, 1940. године, лидер ДС постаје Милан Грол.

Забрана После Другог светског рата, 1945, и формирања нове, социјалистичке, државе: Федеративне Народне Републике Југославије у којој је власт била КПЈ, за ДС и остале странке није било места, иако је Милан Грол, тадашњи лидер демократа, био потпредседник у привременој југословенској Влади под вођством лидера КПЈ, Јосипа Броза Тита. Након што су комунисти победили на изборима новембра 1945. године, забранили су рад свим странкама. Руководство странке у емиграцији се противи власти у Југославији све до 1948. године када се практично фактички и гаси са политичке сцене.

Од 1948. до 1990. године чланови и симпатизери махом емигрантске демократе окупљају се у Демократској алтернативи са иницијативом обнављања.

Обнављање рада и Драгољуб Мићуновић као председник странке мини|лево|130п|Драгољуб Мићуновић Дана 11. децембра 1989. група интелектуалаца је одржала конференцију за новинаре и најавила обнављање рада Демократске странке. Још није била формирана законска основа за вишепартијски систем, али је атмосфера пред распад тадашње СФРЈ најављивала крај једнопартијског режима. Са конференције је упућен позив за прикључење првој опозиционој странци у Србији. Скупштина која је обновила рад одржана је 3. фебруара 1990. године. За њеног председника је изабран Драгољуб Мићуновић а за председника извршног одбора Коста Чавошки. 12. маја, у малом позоришту "Душко Радовић" у Београду одржана скупштина Демократске Омладине. За председника изабран студент Александар Тодоровић. 13. јуна, странка узима учешће на првом антивладином протестном митингу.

На другој изборној скупштини странке 29. септембра 1990. године, Коста Чавошки бива побеђен од стране актуелног председника Драгољуба Мићуновића и подноси оставку на место председника извршног одбора. За потпредседнике су изабрани Десимир Тошић и Војислав Коштуница. 9. децембра, одржавају први вишестраначки избори у Србији на којима странка има кандидате у 176 од 250 изборних јединица на којима странка осваја 7 мандата. ДС није имао кандидата на изборима за председника. Кампања за ове изборе је носила назив Преломите паметно.

Страначке промене, СЛС и ДСС Неколико дана после избора 1990. године, 28. јануара 1991. године из странке иступа група чланова у којој су били Никола Милошевић, Коста Чавошки, Александар Илић, Милан Божић, Владан Василијевић, Љубомир Јацић и Александар Саша Петровић са још десетак угледних личности пошто су сматрали да нису створени услови за поштене изборе, и 12. априла 1991. оснивају Српску либералну странку. Странка је постојала до 2010.Politichka scena bez Liberala, SDP-a, SLS-a Странка се по свом политичком програму сврставала у конзервативне и либералне странке, а по свом опредељењу била је монархистичка. Захтевала је рехабилитацију свих политичких осуђеника, обележавање имена свих погинулих Срба у прошлом веку као и подизања споменика страдалим Србима, као и отварање канцеларије при Влади Србије која ће се бавити страдањем Срба у прошлим ратовима.

Дана 13. јуна 1992. године унутар странке се јавља озбиљна тензија, а због идеје о стварању коалиције са СПО-ом и независним интелектуалцима под именом ДЕПОС. Главни одбор ДС-а је одлучио да подржи ДЕПОС али не и да приступи. Тим поводом у ДС-у формира се „Група Демократске странке за Демократски покрет Србије“. У тој групи су: народни посланици, Војислав Коштуница, Мирко Петровић, Михајло Ковач, академици Борислав Пекић и Младен Србиновић, проф. Радослав Стојановић, Марко Јанковић и Душан Вукајловић, председник градског одбора Владан Батић, Драшко Петровић, Ђурђе Нинковић, Владета Јанковић и др.; које је за ДЕПОС. 26. јула 1992. ова група без Борислава Пекића (преминуо 2. јула), оснива Демократску странку Србије, на чије је чело дошао Војислав Коштуница.

Дана 25. октобра, пред превремене изборе за републички парламент ДС је наступио у коалицији са Реформистичком демократском странком Војводине. Слоган кампање је гласио: Хоћемо, можемо, боље. 20. децембра, одржани су превремени савезни, републички у обе републике, покрајински парламентарни, локални и председнички избори у Србији и Црној Гори због проглашења Савезне Републике Југославије. ДС ни на овим изборима није имала кадидата за председника, на парламентарним републичким изборима је освојила 6 мандата а на савезним 5.

Дана 13. марта 1993. на седници главног одбора изабрани су нови потпредседници странке Вида Огњеновић и Драган Домазет. За секретара главног одбора изабран је Борис Тадић. Уведен је политички савет. За председника извршног одбора изабран је Зоран Ђинђић. 11. маја, одржана је седница председништва ДО и за председницу изабрана студенткиња Драгана Лазић. 29. маја је одржана конститутивна седница градског одбора. За председника је изабран проф. Милан Гале Мушкатировић а за потпредседника проф. Радомир Шапер. Неколико месеци после избора Мушкатировић се тешко разболео и преминуо а њега је на месту председника наследио Шапер дотадашњи потпредседник. 15. септембра, на конститутивној седници политичког савета за председника је изабран Слободан Вучковић.

Нови лидер Зоран Ђинђић и победа за промене мини|Зоран Ђинђић Шеснаестог и 30. октобра 1993. одржане су седнице главног одбора Демократске странке и за носиоца кампање изабран је Зоран Ђинђић на републичким изборима. Слоган кампање је био: Поштено — Ђинђић, Демократска странка. Под његовим вођством кампања је остала запажена јер је са Ђинђићем на челу, Демократска странка обишла током предизборне кампање око 100 места у Србији. Резултат на изборима је био да је ДС освојио 29 мандата у скупштини Србије, што је касније условило и промену на месту председника странке.

На ванредној скупштини Демократске странке одржаној 5. јануара 1994. у Београду др Драгољуб Мићуновић поднео је оставку. Оставке су поднели Вида Огњеновић дотадашња потпредседница и Предраг Здравковић председник статутарне комисије. За новог председника изабран је др Зоран Ђинђић а за потпредседнике су изабрани Мирољуб Лабус и Милорад Перишић. За председника надзорног одбора изабран је Иван Вујачић.

Дана 12. маја на седници главног одбора расправљало се о самосталним одлукама чланова ДС-а Слободана Радуловића и Радоја Ђукића (искључени су 16. маја) да уђу у владу са владајућом странком СПС-ом. Поднео је оставку председник политичког савета Слободан Вучковић. За председника Извршног одбора изабрана је Љиљана Лучић а за председника ДО Срђа Поповић. 25. јуна одржана је нова ванредна скупштина за у Новом Саду. Изабран је нови политички савет. За председника политичког савета изабран је Радомир Шапер.

Дана 15. априла 1995. одржана је редовна скупштина ДС-а. За председника је реизабран Зоран Ђинђић. За потпредседник су изабрани Слободан Гавриловић и Зоран Живковић а реизабрани Мирољуб Лабус и Миодраг Перишић. После ове скупштине Драгољуб Мићуновић и још неки чланови напуштају ДС.

Демократски центар Почетком 1996. године, др Драгољуб Мићуновић је основао невладину организацију под именом „Фондација Центар за демократију“ да би после неколико месеци (2. фебруар) та фондација прерасла у нову странку — Демократски центар. У Демократски центар прелазе неколико истакнутих руководилаца странке као што су: Вида Огњеновић, Десимир Тошић и многи други. Године 2004. Демократски центар се ујединио са Демократском странком.

Протести 1996/97. У лето 1996. године, пред савезне и локалне изборе, ДС је формирала коалицију ЗАЈЕДНО са СПО, ГСС и ДСС, који је учествовао у овој коалицији само на савезним изборима. Трочлана коалиција Заједно освојила је на локалним изборима победу у више градова Србије. Наступиле су тромесечне демонстрације на улицама Београда и других градова Србије, пошто актуелна влада није признала пораз. Коначно је режим, почетком 1997, признао опозицији победу, делимично и под притиском мисије Фелипеа Гонзалеса, западног посредника.

Дана 21. фебруара 1997. године, Зоран Ђинђић је изабран за градоначелника Београда, али његов мандат није потрајао дуго, јер је смењен 30. септембра, седам месеци након избора гласовима Социјалистичке партије Србије, Српске радикалне странке и Српског покрета обнове. Дана 24. маја 1997. године, на Скупштини странке, Ђинђићу је поново потврђено место председника. Потпредседник је постао Слободан Вуксановић а Миодраг Перишић, Зоран Живковић и Слободан Гавриловић су реизабрани. За председника политичког савета изабран је Мирољуб Лабус. Пред крај године Лабус је поднео оставку и напустио ДС.