Руговска клисура је 25 километара дугачка и преко 300 метара дубока клисура у Метохији, која се пружа од превоја Чакор на западу до Пећи на истоку. За заштићено подручје је проглашена 1985. године, на површини од 4301 -{ha}-.
Локација Споменик природе Руговска клисура се Налази између Проклетија на југу и Мокре планине, Хајле и Жљеба на северу. Кроз њу протиче река Пећка Бистрица. На излазу из клисуре је смештен град Пећ. Током плеистоцена, клисуром је силазио Пећки (Руговски) ледник и код Пећке патријаршије, створио је 260 метара високе морене. На улазу у кањон налази се Пећка патријаршија, историјско и духовно седиште Српске православне цркве.
Биодиверзитет На овом подручју живи преко 65 ендемских и субендемских врста биљака, међу којима и неке веома ријетке, као што су Наталијина рамонда, као и Српска рамонда.https://www.putokaz.me/planinarske-ture/1271-spomenik-prirode-rugovska-klisura
Решење - акт о оснивању Одлука о стављању под заштиту Руговске клисуре као споменика природе 02-број 011/312 - СО Пећ. Службени лист САПК бр. 35/88
Туризам Руговска клисура је популарно туристичко место. Туристичка понуда укључује виа феррату која је отворена 2013. године и пешачке стазе као што је дуга планинарска стаза Врхови Балкана.
Види још Проклетије Пећка Бистрица Ледник Пећине испоснице на обалама пећке Бистрице Списак заштићених природних добара на Косову и Метохији
Референце
Литература
Д. Родић и М. Павловић (1994): Географија Југославије 1, Савремена администрација, Београд
Спољашње везе Завод за заштиту природе Србије Министарство животне средине и просторног планирања Републике Србије Регистар заштићених добара Милан Ивановић: Метохија - споменици и разарања "Време", 12. нов. 1934
Категорија:Споменици природе Србије Категорија:Географија Косова и Метохије Категорија:Објекти геонаслеђа Србије Категорија:Клисуре у Србији Категорија:Географија Клине