Борислав Богдановић (Рума, 3. април 1899 — Скотсдејл, 29. новембар 1970) био је српски и амерички сликар и пијаниста.

Биографија Основну школу је завршио у Руми, а гимназију је похађао у Земуну, где је започео музичко образовање. Сликарство је почео да студира у Загребу 1916. године код проф. Љубе Бабића, потом код проф. Томислава Кризмана. Између 1919. и 1922. студирао је музику на Конзерваторијуму у Прагу.

Од 1922. до 1929. живео је и сликао у Руми, а између 1929. и 1938. у Загребу када се оженио Хермом Робинсон којој је давао часове клавира. У САД одлазе марта 1939. Те године, у јулу месецу у Кингстону, Њујорк, рађа им се син Питер Богданович, (), славни амерички режисер. Од 1940. до 1966. живи и ради у Њујорку. Године 1966. преселио се у Скотсдејл, (), Аризона где је умро 1970. од последица пада са скеле док је радио зидну композицију „Лов на буфале“.

Прву изложбу је имао 1924. године у Београду на „Изложби београдских сликара и вајара“. Једину самосталну изложбу у земљи одржао је у Загребу 1937 — 1938. Учествовао је на бројним колективним изложбама у земљи и Америци.

Од 1931. до 1934. држао је „Слободну сликарску школу“ у Загребу.

У Загребу је од 1934. био члан уметничке групе „Загребачки ликовни умјетници“, а док је живео Београду био је члан „Дванаесторице“ са којима је излагао 1937. и 1938. године. У Америци је био члан „Artist-s Equity Association“ и „The Scottsdale Fine Art Commisiom“.

Сликарство мини|десно|Мртва природа са поморанџама Главни елементи :боја, светлост, материја који су били карактеристични за четврту деценију нашег сликарства могу се идентификовати и у радовима Борислав Богдановића.

Загребачки период од 1929. формира га као најпре као цртача а потом као сликара особеног тонског поступка које по доласку у Београд постепено напушта и приклања се чистом, живом колоризму. Његово мајсторско третирање сликарске материје посебно се истиче у критици оног времена. Светлост у боји била је главна ликовна садржина његових слика с краја четврте деценије. Поређен је са припадницима „париске сликарске школе“ иако је кратко боравио у Паризу 1938. године. Дух француског модерног сликарства потпуно је преплавио његове сликарске радове и дефинитивно обележио његов стваралачки рукопис.

У основи његових омиљених мотива: мртве природе, цвеће и воће, ентеријери, баште, пејзажи, актови, фигуре и портрети, стоји изразити цртачки таленат који попут својеврсне, чврсте конструкције стоји као врло видна подлога у његовим сликама. Он је заправо био рођени цртач што су уочили и нагласили многи критичари.

Доласком у Њујорк брзо га прихватају галеристи. Најпре Немац Ниредорф га позива на колективну изложбу „Улога боје у модерној уметности“ (на којој излаже са Мироом, Клеом, Макеом и другима) 1940. године, и тада га први пут запажа америчка критика. Затим Холанђанин Карл Лилиенфел који тада држи једну од најпознатијих галерија у Њујорку у којој 1941. године Богдановић излаже са Шагалом, Вламенком, Дереном, Дифием итд. Уз подршку галериста и критике Богдановић почиње да ствара значајну репутацију међу колекционарима у новој средини.

Од 1966. живи у Аризони. Тада у теме уноси живот америчких Индијанаца и пределе у којима они живе. Тих година слика своје последње циклусе из тзв. „индијанске фазе“ са монументалним композицијама.

Иако се током тридесетогодишњег боравка у Америци Богдановићево сликарство унеколико мењало, у основи, оно је остало блиско европском поетском и колористичком интимизму, што би била и најтачнија естетичка категорија која се може приписати његовом укупном сликарском опусу.

Самосталне изложбе 1937 — 1938. Салон Улрих, Загреб 1942 Lilienfeld Galleries, New York 1948 Van Diemen Galleries, New York 1952 Van Diemen - Lilienfeld Galleries, New York 1958 Hammer Galleries, New York 1959 French and Company Gallery, New York 1966 Stable Gallery, Scottsdale 1969 Stagebrush Theater, Scottsdale Постхумне 1972. Ретроспективна изложба, Civic Library, Scottsdale 1975. Борислав Богдановић 1899-1970, ретроспективна изложба, Музеј савремене уметности, Београд

Библиографија На српском (избор) 1924 Велибор Јонић, Изложба београдских сликара и вајара, Политика, 11. фебруар, Београд 1924 Милан Кашанин, Изложба београдских сликара и вајара, Српски књижевни гласник, књ. XI, бр. 4, 16. фебруар, pp. 309, Београд 1937 Пјер Крижанић, Изложба Дванаесторице у Уметничком павиљону, Политика, 16. октобар, Београд 1937 Милан Кашанин, Изложба Дванаесторице, Уметнички преглед, новембар, бр. 2, pp. 58, Београд 1938 Зденка Мунк, Изложба Борислава Богдановића, Новости, 1. фебруар, Загреб 1938 Павле Васић, Пролећна изложба у Уметничком павиљону, Уметнички преглед, јуни, бр. 9, pp. 280, Београд 1938 Милан Кашанин, Изложба Дванаесторице, Уметнички преглед, новембар, бр. 12, pp. 376, Београд 1955 Милена Шотра-Гачиновић, Амерички сликари југословенског порекла, Борба, 11. септембар, Београд 1971 Алекса Челебоновић, Тежња изворности у српском сликарству између два рата, pp. 25, Четврта деценија, Југословенска уметност ХХ века, Музеј савремене уметности, Београд 1973 Лазар Трифуновић, Српско сликарство 1900-1950. pp. 211, 466, 476, Нолит, Београд 1975 Љиљана Стојановић, Феђа Соретић, кат. ретроспективне изложбе, Музеј савремене уметности, Београд

Референце Документација Музеја савремене уметности, Београд 1975. Борислав Богдановић 1899-1970, каталог ретроспективне изложбе, Музеј савремене уметности, Београд

Категорија:Рођени 1899. Категорија:Умрли 1970. Категорија:Румљани Категорија:Српски сликари Категорија:Амерички сликари