Azotasta kiselina (nitritna kiselina) je jedinjenje sa molekulskom formulom -{-{H}--{N}-O2)}-. Ona je slaba i monobazina kiselina koja je poznata samo u rastvoru i u obliku nitritnih soli.
Azotasta kiselina se koristi za pravljenje diazida iz amina. Do toga dolazi nukleofilnim napadom amina na nitrit, reprotonacijom uz pomoć rastvarača, i dvostrukom eliminacijom u vodi. Diazid se zatim oslobađa i daje karben ili karbenoid.
Struktura U gasovitoj fazi, planarni molekul azotaste kiseline može da poprimi -{cis}- i -{trans}- formu. -{Trans}- forma je predominatna na sobnoj temperaturi, i IR merenja ukazuju da je stabilnija za oko 2.3 -{kJ mol}-−1.
200px150px130pxdimenzije -{trans}- forme(sa mikrotalanog spektra)-{trans}- forma-{cis}- forma
Priprema Azotasta kiselina se pravi opreznom zakiseljavanjem hladnih razblaženih rastvora nitritnog jona, -{NO}-2−. Slobodna azotasta kiselina je nestabilna i brzo se razlaže.
Razlaganje Osim u veoma razblaženim, hladnim rastvorima, azotasta kiselina se brzo razlaže u azot dioksid, azot monoksid, i vodu: -{2 HNO2 → NO2 + NO + H2O}-
Azot dioksid se disproporcioniše u azotnu kiselinu i azotastu kiselinu u vodenom rastvoru: -{2 NO2 + H2O → HNO3 + HNO2}-
U toplim ili koncentrisanim rastvorima, sveukupna reakcija dovodi do formiranja azotne kiseline, vode, i azot oksida: -{3 HNO2 → HNO3 + 2 NO + H2O}-
Reference
Spoljašnje veze
Категорија:Азотне оксокиселине Категорија:Метаболизам азота Категорија:Оксидационо средство