Антипапа () особа је која, као супарник ономе ко се генерално сматра легитимно изабраним папом, износи у значајној мери прихваћену тврдњу да је она папа,„Онај ко се противи легитимно изабраном римском бискупу, тежи да себи обезбеди папски трон, и који у одређеној мери успе да материјализује тај покушај“ (Енциклопедија Британика: Антипапа). бискуп Рима и вођа Католичке цркве. У периоду између 3. и 15. века, антипапе су имале подршку прилично значајних фракција кардинала и секуларних краљева. Особе које тврде да су папе, али имају мало следбеника, као што су модерне седевакантистичке антипапе, не класификују се као историјске антипапе.
У списку папа датом у годишњаку -{Annuario Pontificio}- који издаје Света столица, стоји следећа напомена уз име папе Лава VIII (963–965): У овом тренутку, као и поново средином 11. века, наилазимо на изборе током којих проблеми у харамонизовању историјских критеријума, и оних теолошких и канонског права, чине немогућим да се јасно одреди која страна је поседовала легитимитет чија чињенична егзистенција гарантује непрекинуту законуту линију наслеђивања од Светог Петра. Ово је неодређеност која у неким случајевима чини упутним да се напусти додељивање редних бројева списку папа.Annuario Pontificio 2012 (Libreria Editrice Vaticana.
Историја Иполит Римски (умро 235) обично се сматра најранијим антипапом, јер је предводио засебну групу унутар Цркве у Риму која се противила папи Калисту I. Иполит се помирио са Калистовим другим наследником, папом Понтијаном, и обојица се данас славе као свеци Римокатоличке цркве и њихово име се слави истог дана, 13. августа. Да ли су две или више особа помешане у овом наводу о Иполиту и да ли се Иполит заиста прогласио римским бискупом, остаје нејасно, јер ниједна таква тврдња није нађена у списима који се приписују Иполиту.
Евсевије Цезарејски цитира-{Historia Ecclesiastica, V, 28}- неименованог старијег писца који је забележио причу о неком Наталију, свештенику из трећег века, који је прихватио звање бискупа од јеретичке групе у Риму. Овај Наталије се убрзо покајао, и сузног лица молио папу Зефирина да га прими назад у цркву.Dictionary of Christian Biography and Literature: Zephyrinus
Новатијан (умро 258), још је једна личност из 3. века, која је сигурно тврдила да је папа, супротстављен Папи Корнелију, и ако се Наталије и Иполит искључе због тога што ситуација око њих није сасвим јасна, може се рећи да је Новатијан први антипапа.
Период у коме су антипапе биле најбројније је период борби између папа и светих римских царева у 11. и 12. веку. Цареви су често постављали своје кандидате за папу, који би подржавали њихове циљеве. Са своје стране, папе су понекад подржавале ривалске претенденте на престо (антикраљеве) у Немачкој, у борби против одређених царева.
Велика Западна шизма, која је настала 1378, када су француски кардинали, тврдећи да је избор папе Урбана VI неважећи, изабрале Климента VII за папу, што је довело до две, и касније три ривалске линије претендената на папски трон: римска линија, авињонска линија (Климент VII је своју резиденцију сместио у Авињон у Француској), и линија у Пизи. У Пизи у Италији је на Сабору изабран трећи претендент, Александар V. Како би се окончала шизма, у мају 1415. је на Сабору у Констанци смењен Јован XXIII из Пизе. Папа Гргур XII из римске линије се повукао у јулу 1415. 1417, сабор је такође формално сменио Венедикта XIII из Авињона, али он је одбио да се повуче. Касније је Мартин V изабран, и он је био прихваћен свуда осим у све мањим областима које су остале верне Бенедикту XIII. Скандал Западне шизме је довео до антипапских осећања, што је утицало на Протестантску реформацију почетком 16. века.
Списак историјских антипапа Звездицама су означени они који су узети у обзир у конвенционалној нумерацији каснијих папа које су узеле исто име. Списак папа и антипапа у -{Annuario Pontificio}- не укључује Наталија нити Климента VIII. Може бити да се број Климентових следбеника сматра занемарљивим.Catholic Encyclopedia: Pope Martin V
Силвестер III, који се понекад наводи као антипапа се појављује у -{Annuario Pontificio}- као папа: услед нејасноћа око канонског права током средине 11. века и историјских чињеница, не даје се суд о његовом легитимитету. „Католичка енциклопедија“ га наводи у свом списку папа,CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: List of Popes}- али уз напомену: „Сматран од стране неких за антипапу“. Неки други извори га класификују као антипапу.-{Joseph Épiphane Darras, . , vol. III,
Понтификат Име Име на латинском Лично име Место рођења Старост приликом избора / смрти или повлачења Број година као антипапа Белешке Супротстављен папи c. 200 Наталије Natalius касније се помирио (види горе) Зафирин 217–235 Иполит Римски Hippolytus касније се помирио са папом Понтијаном (види горе) Калист IУрбан IПонтијан 251–258 Новатијан Novatianus оснивач новатијанизма КорнелијеЛуције IСтефан IСикст II355–365 Феликс II* -{Felix secundus}- постављен од стране римског цара Констанција II Либерије366–367 Урсин -{Ursicinus}- Урсин Дамас I418–419 Евлалије -{Papa Eulalius}- Бонифације I498–499 501–506 Лаврентије -{Papa Laurentius}- подржан од стране византијског цара Анастасија I Симах530 Диоскур -{Papa Dioscurus}- Бонифације II687 Теодор -{Papa Theodorus}- Сергије I687 Паскал (I) -{Papa Paschalis}- 767–768 Константин II -{Papa Constantinus secundus}- Стефан III768 Филип -{Papa Philippus}- постављен од стране представника лангобардског краља Дезидерија844 Јован VIII -{Papa Joannes octavus}- изабран акламацијом Сергије II855 Анастасије Библиотекар -{Papa Anastasius tertius}- Бенедикт III903–904 Кристофер -{Papa Christophorus}- између Лава V и Сергија III974 Бонифације VII -{Papa Bonifacius septimus}- између Бенедикта VI и Бенедикта VII984–985 између Јована XIV и Јована XV997–998 Јован XVI* -{Papa Joannes sextus decimus}- Ђовани Филагато подржан од стране византијског цара Василија II Бугароубице Гргур V1012 Гргур VI -{Papa Gregorius sextus}- Бенедикт VIII1058–1059 Бенедикт X* -{Papa Benedictus decimus}- Ђовани Минцијус подржан од стране грофова Тускулума Никола II1061–1064 Хонорије II -{Papa Honorius secundus}- Пијетро Кадалус подржан од стране Агнесе, регента Светог римског царства Александар II 1080, 1084–1100 Клемент III -{Papa Clemens tertius}- Гујберт од Равене подржан од стране Хенрика IV, цара Светог римског царства Гргур VIIВиктор IIIУрбан IIПаскал II1100–1101 Теодорик -{Papa Theodoricus}- наследник Клемента III Паскал II1101 Алберт -{Papa Adalbertus}- наследник Теодорика1105–1111 Силвестер IV -{Papa Sylvester quartus}- Магинулф подржан од стране Хенрика V, цара Светог римског царства 1118–1121 Гргур VIII -{Papa Gregorius octavus}- Морис Бурданус Галезије II Калист II1124 Селестин II -{Papa Cœlestinus secundus}- Тебалдус Букапекус Хонорије II1130–1138 Анаклет II -{Papa Anacletus secundus}- Пијетро Пиерлеони Иноћентије II1138 Виктор IV -{Papa Victor quartus}- Грегорио Конти наследник Анаклета II1159–1164 Виктор IV -{Papa Victor quartus}- Отавио ди Монтечелио подржан од стране Фридриха I Барбаросе Александар III1164–1168 Паскал III-{Papa Paschalis tertius}- Гвидо ди Крема 1168–1178 Калист III-{Papa Callixtus tertius}- Ђовани од Струме 1179–1180 Иноћентије III -{Papa Innocentius tertius}- Ланзо од Сезе 1328–1330 Никола V-{Papa Nicolaus quintus}- Пијетро Раиналдучи подржан од стране Лудвига IV Баварског Јован XXII 1378–1394 Клемент VII -{Papa Clemens septimus}- Роберт од Женеве Женева 36/52 15 г, 11 м, 27 д Авињон Урбан VI Бонифације IX 1394–1423 Бенедикт XIII -{Papa Benedictus tertius decimus}- Педро де Луна Илуека, Арагон 66/95 28 г, 7 м, 25 д АвињонИноћентије VIIГргур XIIМартин V1409–1410 Александар V* -{Papa Alexander quintus}- Пијетро Филарги Пиза Гргур XII1410–1415 Јован XXIII -{Papa Joannes vicesimus tertius}- Балдасаре Коса Пиза1423–1429 Клемент VIII -{Papa Clemens octavus}- Гил Санчез Муњоз Авињон Мартин V1424–1429 Бенедикт XIV -{Papa Benedictus quartus decimus}- Бернард Гарнијер 1430–1437 Бенедикт XIV -{Papa Benedictus quartus decimus}- Жан Карије 1439–1449 Феликс V -{Papa Fœlix quintus}- Војвода Амадео VIII од Савоје Шамбери, Савоја 56/65 (†67) 9 г, 5 м, 2 д изабран на Сабору у Базелу Еугеније IV Никола V
Види још Списак папа
Референце
Литература
Paris: Albin Michel, 403 pp. Paris: Pygmalion, 329 pp.
Спољашње везе
Католичка енциклопедија: Антипапа Енциклопедија Британика: Антипапа Папска енциклопедија: Антипапа
* Категорија:Католичка црква