Број цивилних жртава у НАТО бомбардовању Савезне Републике Југославије још увек није прецизно утврђен, а досадашње процене варирају у зависности од извора. Према српским изворима од последица НАТО бомбардовања погинуло је између 1200 и 4000 цивила (најчешће се наводи око 2500)„Шеснаеста годишњица НАТО бомбардовања“, РТС, 24. март 2015.Политика: Девет година од бомбардовања, приступљено 29. јануар 2012 Према тврдњама Хјуман Рајтс Воч-а погинуло је између 489 и 528 цивила.Извештај Хјуман Рајтс Воча Ове су цифре прилично непоуздане, јер држава Србија до данас није објавила званичан списак својих погинулих грађана, нити се из ових објава може закључити колико је погинуло Срба, а колико Албанаца. Фонд за хуманитарно право је објавио поименични списак страдалих током бомбардовања, према коме је погинуло 754 особе од НАТО бомбардовања (збирно цивили и војници, Срби, Албанци и остали); 6.601 албански цивил убијен од стране српских оружаних снага, 464 неалбанска цивила су убијена од стране ОВК; а у војним сукобима ОВК и снага Србије страдало је 1.204 припадника ОВК и 559 припадника српске војске и полиције. Међу погинулим цивилима било је најмање 81 дете.„Били су само деца”, Јутарњи програм РТС-а, 24. март 2023. мини|десно|200px|Зграда РТС-а у Београду, након бомбардовања
Од последица бомбардовања је теже и лакше је повређено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце.
Напади са највише погинулих
Највише погинулих цивила било је у нападима на колоне албанских избеглица код Ђаковице 14. априла (75) и у Кориши код Призрена„У нападу НАТО на колону косовских Албанаца код села Кориша 14. маја 1999. убијено 87 цивила“ (НСПМ, 14. мај 2014). 14. маја (87), затим у нападу на аутобус код места Лужане 1. маја (60), у Сурдулици 27. априла (20) и 31. маја (20)„Surdulica, deset godina kasnije“, РТС (27. април 2009), у бомбардовању зграде РТС-а у Београду„Годишњица бомбардовања РТС“, Вечерње новости, 23. април 2013. 23. априла (16), у Нишу током бомбардовања касетним бомбама„Сузе за 16 жртава касетних бомби“ Новости 7. мај 2015. 7. маја (16), у нападу на путнички воз у Грделичкој клисури 12. априла (13), у Алексинцу 5. априла„Алексинац не заборавља жртве“, Политика, 6. април 2008. (12), у Новом Пазару 31. маја (11)„Нови Пазар, сећање на жртве НАТО бомбардовања”, РТС, 31. мај 2015. и у Варварину 30. маја„Сећање на жртве бомбардовања варваринског моста“, Радио телевизија Крушевац, 29. мај 2013. (10).
Последице након бомбардовања
Од завршетка НАТО бомбардовања до 2006. на територији Србије и Црне Горе је од касетних бомби погинуло 6 особа, док је 12 рањено. Августа 2012. на Копаонику су погинули подофицири Војске Србије Славиша Марковић и Небојша Милић, који су код Панчићевог врха чистили терен од експлозивних направа заосталих из НАТО бомбардовања.„Погинула два војника на Копаонику“, (Б92, 1. август 2012) Непуне две седмице након тога, на истом месту погинуо је и деминер Раде Алимпијевић.„Бомба убила деминера и упалила врх Копаоника!“, Вечерње новости (13. август 2012)
У Србији се до 1999. регистровало између 15.000 и 20.000 нових случајева рака, да би тај број већ 2004. достигао цифру од 30.000 нових болесника.. 2015. године објављено је да је Србија прва земља у Европи по смртности од малигних тумора. Проф. др Слободан Чикарић, онколог и председник Друштва Србије за борбу против рака сматра да је пораст броја оболелих и умрлих од рака последица НАТО бомбардовања, током којег је на Србију бачено 15 тона осиромашеног уранијума.„Србија прва у Европи по стопи смртности од рака “ РТС, (25. март 2015) Четири локације на територији Републике Србије (без Косова и Метохије, где је број локација знатно већи) су контаминиране осиромашеним ураном након НАТО бомбардовања 1999, а деконтаминиране су тек 2007. У Србији се до 1999. регистровало између 15.000 и 20.000 нових случајева канцера, да би тај број већ 2004. достигао цифру од 30.000 нових болесника, што се једним делом може повезати и са контаминацијом након бомбардовања ПОДСЕЋАЊЕ НА НАТО БОМБАРДОВАЊЕ СРЈ 24. МАРТ 1999 - 24. МАРТ 2007. ГОДИНЕ , Приступљено 24. 4. 2013.Иванченко А., Кравчук М. Урановые хитрости. Подарок НАТО для Балкан /
мини|десно|250п|Локације на Косову и југу Централне Србије на којима је НАТО авијација користила муницију са осиромашеним уранијумом током бомбардовања 1999. године Проф. др Слободан Чикарић, онколог и председник Друштва Србије за борбу против рака, у истраживању објављеном у тексту „Злочини у рату – геноцид у миру“ чији је био коаутор, објављеном у децембру 2012. године износи забрињавајуће податке о здравственим последицама НАТО бомбардовања Србије;
Реакције Многе међународне организације за заштиту људских права осуђивале су НАТО због напада на цивиле у току бомбардовања СР Југославије. Амнести интернашонал је нарочито осуђивао бомбардовање путничког воза на мосту у Грделичкој клисури као и бомбардовање зграде РТС-а, које је окарактерисао као ратни злочин.NATO/Federal Republic of Yugoslavia: "Collateral damage" or unlawful killings", 7 May 2000. Према извештају Хјуман Рајтс Воч-а, у току НАТО бомбардовања СР Југославије десило се „деведесет одвојених инцидената“ у којима је дошло до погибија цивила.
Новинска агенција Танјуг је 5. јуна 1999. објавила хронологију страдања цивила у НАТО бомбардовању СР Југославије под називом „Хронологија злочина и бешчашћа НАТО“.„Хронологија злочина и бешчашћа НАТО“, Танјуг
Министарство спољних послова СР Југославије, објавило је јула 1999. „Белу књигу НАТО злочина у Југославији“ са документима и доказима о цивилним жртвама у току НАТО бомбардовања.„Бела књига НАТО злочина у Југославији“
Одговорност Иако је Међународни кривични трибунал за бившу Југославију успоставио у мају 1999. године комитет са циљем одређивања да ли је било прекршаја међународног закона током НАТО бомбардовања, ово није резултовало озбиљном истрагом која би утврдила одговорност НАТО-а."Final Report to the Prosecutor by the Committee Established to Review the NATO Bombing Campaign Against the Federal Republic of Yugoslavia, International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia, 13 June 2000.
Види још НАТО бомбардовање СРЈ Хронологија НАТО бомбардовања СРЈ
Референце
Спољашње везе Бомбардовање Србије - жртве НАТО агресије 1999.
Категорија:Рат на Косову и Метохији Категорија:НАТО бомбардовање СРЈ 1999. Категорија:Страдали од НАТО бомбардовања СРЈ Категорија:Односи Србије и Сједињених Америчких Држава