Протестантска, калвинистичка или пуританска радна етика концепт је радне етике у теологији, социлологији, економији и историји која истиче да су напоран рад, дисциплина и штедљивост исход спасења особе у протестантској вери, а нарочито у калвинизму. За разлику од тога, у католичкој традицији фокус је на присуству религије, исповести и церемонији свете тајне.

Протестантској радној етици често се приписује заслуга за дефинисање друштва северне Европе, у Скандинавији, Летонији, Естонији, Холандији, Немачкој, Швајцарској. Германски народи који су имигрирали донели су протестантску радну етику у САД.

Фразу је први сковао Макс Вебер (1904/05) године у својој књизи Протестантска етика и дух капитализма. thumb|upright|Протестантска етика и дух капитализма

Основе у Протестантској теологији Протестанти, почевши с Мартином Лутером, концепирали су рад као дужност која је значајна и појединцу и друштву у целини. Католичка идеја добрих дела претворена је у обавезу да се доследно марљиво ради као знак милости. По католичком учењу сматра се да су добра дела неопходна за католике као манифестација њихове вере, а вера је без тих дела мртва и оскудна. Калвинистички теолози су сматрали да само они који су предодређени (калвинистички концепт дупле предодређености) да буду спашени, могу да буду спашени.

Узевши у обзир да је немогуће знати ко је предодређен, развило се мишљење да је могуће изабрати такву особу посматрајући њен начин живота. Вредан рад и штедљивост сматрани су за два најважнија аспекта личности предодређене особе. Протестанти су били примамљени овим квалитетима и тежили су њиховом достизању.

Америчка политичка историја Писац Френк Чодоров тврдио је да је протестантска етика дуго сматрана неопходном за америчке политичке личности:

Подршка Дошло је до ревитализације Веберовог учења, као и учења Лоренса Харисона, Самјуела Хантингтона и Дејвида Ландса. У чланку Њујорк тајмса објављеног 8. јуна 2003, Најл Фергусон је истакао да подаци из Организације за економску сарадњу и развој указују на то да искуство западне Европе последњих деценија пружа неочекивану потврду протестантске етике. Ово је тријумф секуларизације у западној Европи и истовремени распад протестантизма и његове јединствене етике.

thumb|Aмерички готичари

Уобичајена је појава да они у протестантској култури прескачу ручак или ручају уз обављање свог посла. За разлику од протестаната, у католичкој култури је заступљена сијеста, док у неоконфучијанским културама у Кини, Кореји и Јапану заступљена двочасовна пауза за ручак. Поједине земље, попут Шпаније, пробале су да забране сијесту за време ручка како би се прилагодиле протестантској радној етици. Надале су се да ће тако смањити финансијски дуг вредним радом и ефикасним радницима. У Италији многе радње остају отворене и за време сијесте, док у Кини компаније подстичу раднике да се одрекну својих традиционалних пауза за ручак.

Критика Аустријски економиста Јозеф Шумпетер тврди да је капитализам настао у Италији у 14. веку, а не у протенстантским деловима Европе.. In the footnote, Schumpeter refers to and Остали фактори који су развили европску тржишну привреду обухватају јачање права на имовину и смањивање трансакционих трошкова са опадањем феудализма и повећањем редовних плата у периоду епидемије бубонске куге.

Бекер и Весман, на Универзитету у Менхену, написали су дискусију описујући алтернативну теорију. Разлике у писмености између протестаната и католика довољно објашњавају економски јаз међу њима. Наводе и да, између Лутера и Пруске, због ограничења количине стопних података о овом периоду се само може дискутовати.Becker, Wossmann (2007) page A5 Appendix B

Види још Индустријска револуција Потлачена класа

Напомене

Референце

Додатна литература Sascha O. Becker and Ludger Wossmann. „Was Weber Wrong? A Human Capital Theory of Protestant Economics History”. Munich Discussion Paper No. 2007-7, 22 January 2007. http://epub.ub.uni-muenchen.de/1366/1/weberLMU.pdf

Robert Green, (eds). . D.C. Heath, 1973, covers some of the criticism of Weber's theory.

Категорија:Друштвене науке Категорија:Социологија Категорија:Етика Категорија:Макс Вебер