Банатско Карађорђево је насеље у општини Житиште, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1687 становника (према попису из 2011. било је 2091 становника). Настало од 1920. године насељавањем добровољаца из Првог светског рата, пореклом из Лике, Босне, Црне Горе и Баније.
Географске одлике Банатско Карађорђево се налази 11 километара североисточно од Житишта, 32 километара од Зрењанина, на међународном путу Зрењанин – Српска Црња – Темишвар. Изграђен је на надморској висини од 74-80 метара.
Историја Банатско Карађорђево долази у ред најмлађих насеља у Војводини. Градња насеља почела је 1920. године на имању грофа Чеконића. Настало је насељавањем ратних ветерана Првог светског рата, првенствено добровољаца солунаца, њих је било 67% од свих укупно насељених. Највише их је пореклом из Лике, Босне, Црне Горе и Баније. Међу њима је пет носиоца Карађорђеве звезде, двадесет и пет носиоца Албанске споменице. Већину је рат затекао у САД, на раду, у печалби. Ђорђе Ђојановић (Ђорђина) и Петар Пустиња (Тремушњак 1892 — Банатско Карађорђево 1962), су први доселили у суседно немачко село Честерег, у јесен 1920. године. Настављено је масовније досељавање, 1921. године. Пре и у току градње насеља, досељеници су живели у колонијама, смештеним на бившим имањима Андрије Чеконића. Прво досељеничко рођено дете у Банатском Карађорђеву је Сима Пустиња, 13. новембра 1920. године (Банатско Карађорђево, 1920 — 1984).Искушење-живети у колонији, Банатско Карађорђево, 2008. године, Милан Мицић
У Карађорђеву се населио 691 добровољац, са породицама.Хроника добровољаца из Америке, 1914-1918. године, Тодор Ерцег, Бор, октобар 2009. године. Одлука да се гради насеље је донета крајем 1923. године. Исте године је отпочета градња на Чеконићевом имању Паул мајуру, на површини од 550 катастарских јутара. На молбу краља Александра, двојица француских официра-архитеката, солунаца су пројектовали план села 1920. године. Карађорђево је добило име по Карађорђу. Званично је проглашено насељем 15. јануара 1925. године. Пред сам Други светски рат Карађорђево је имало 5.000 становника, у просеку између 5 и 6 по домаћинству. У Априлском рату је заробљено и спроведено у Немачку 152 војника, родом из Карађорђева. У току Другог светског рата, од 1941. до 1945. године, погинуло је 279 становника Банатског Карађорђева. Шеф градске полиције у Великом Бечкереку (сада Зрењанину), Јурај Шпилер, је био изузетно репресиван према Карађорђевчанима.Под једном заставом, Нови Сад, 1968. године, Ђорђе Момчиловић
Досељеници, добровољци су дуго задржали своју међусобну повезаност и организованост, стечену у печалби и у заједничком ратном животу. Организовали су ловачко друштво 24. марта 1923. године, а соколско 1936. године. Први Председник ловачког друштва је био Влаисављевић Илија Папо, први секретар Узелац Милош, а управитељ лова Даутовић Илија. Задржала се традиција ловачког друштва и данас, сачињавају га преко 100 регистрованих ловаца. Ловачко друштво се зове "Папо 1923", по своме оснивачу и првом Председнику.
Спорт Насеље је седиште фудбалског клуба Јединство.
Демографија У насељу Банатско Карађорђево живи 2.020 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (41,1 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 885 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,83 (попис 2002).
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Галерија
Види још Војводина у Народноослободилачкој борби Банат под немачком окупацијом
Референце
Литература
Искушење-живети у колонији, Банатско Карађорђево, 2008. године, Милан Мицић Банат у Народноослободилачком рату, Београд, 1977. године, Ђорђе Момчиловић Под једном заставом, Нови Сад, 1968. године, Ђорђе Момчиловић Гут бај Бродвеј, ело Вранс (Збогом Бродвеј, ало Француска), Зрењанин, 1996. године, Љубомир Кокотовић
Спољашње везе Хералдичка и симболичка анализа грба Месне Заједнице Банатско Карађорђево Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-) Преслице донели, коње стекли овде („Политика”, 14. јануар 2018)
Категорија:Насељена места у Житишту Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији