25. јануар је двадесет пети дан у години у Грегоријанском календару. 340 дана (341 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

750 — Абасидски побуњеници су поразили Омејадски калифат у бици на Забу, што је довело до смене династија. 1533 — Ана Болен, која је већ била трудна са будућом краљицом Елизабетом, се потајно удала за енглеског краља Хенрија VIII. 1831 — Пољски парламент (Сејм) прогласио је независност Пољске и свргнуо руског цара Николаја I с пољског престола. Велики део Варшавског војводства, под називом Пољско краљевство прикључен је 1815. Русији, а руски цар постао је и краљ Пољске. Руси су у септембру угушили пољски устанак, укинут је устав и распуштен Сејм. 1874 — Сима Лозанић је постао редовни професор на катедри за хемију и хемијску технологију на Великој школи у Србији. 1899 — У Пожаревачком затвору је умро српски револуционар и публициста Васа Пелагић, један од првих поборника идеје социјализма у Србији и на Балкану. Био је плодан и популаран писац, а радови објављени за његовог живота штампани су у 250.000 примерака. 1904 — У Београду је почео да излази дневни лист Политика. 1916 — Црногорска војска је капитулирала у Првом светском рату, што је де факто био крај постојања Краљевине Црне Горе. 1924 — У француском граду Шамони отворене су прве зимске Олимпијске игре. 1942 — Тајланд је у Другом светском рату објавио рат Великој Британији и САД. 1961 — Председник САД Џон Кенеди одржао је у Стејт департменту у Вашингтону прву конференцију за новинаре коју је телевизија преносила уживо. Кенеди је одговорио на 31 питање. 1971 — Генерал Иди Амин је војним ударом оборио с власти председника Уганде Милтона Оботеа и потом се прогласио за председника. 1983 — Кинеске власти су преиначиле у доживотну робију смртну казну изречену истог дана 1981. Мао Цедунговој удовици Дјанг Ћин. 1987 — Избио је пожар у фабрици прехрамбеног комбината Агрокомерц, што је био повод за почетак афере Агрокомерц. 1991 — Скупштина (Собрање) Македоније је усвојила декларацију о независности и платформу за преговоре о будућности Југославије. 1996 — Парламентарна скупштина Савета Европе примила је Русију у чланство те организације и поред оштрих критика због руског војног ангажовања у Чеченији. 1999 — У серији земљотреса у Колумбији, који је погодио регију узгајивача кафе, погинуло је око 2.000 људи, а стотине хиљада остало је без домова. 2000 — Припадници Сфора ухапсили су у Вишеграду Митра Васиљевића оптуженог за ратне злочине почињене током рата у Босни и Херцеговини (1992—95). 2001. ДОС формирао Владу Србије, прву после десетогодишње власти СПС-а. Израелски и палестински преговарачи су саопштили да су постигли известан успех у преговорима око граница будуће палестинске државе. 2006 — Одржани избори за Палестинско законодавно веће. 2007 — Светиславу Басари додељена 52. НИН-ова награда за роман „Успон и пад Паркинсонове болести“. 2011 — Почео је први талас Египатске револуције, која је на крају довела до уклањања Хоснија Мубарака после скоро 30 година власти.

Рођења 1759 — Роберт Бернс, шкотски песник. (прем. 1796) 1874 — Самерсет Мом, енглески књижевник. (прем. 1965) 1882 — Вирџинија Вулф, енглеска књижевница. (прем. 1882) 1905 — Сава Ковачевић, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1943) 1923 — Еуген Вербер, српски и југословенски глумац, књижевник, преводилац и научни радник. (прем. 1995) 1938 — Ета Џејмс, америчка певачица. (прем. 2012) 1942 — Еузебио, португалски фудбалер. (прем. 2014) 1943 — Тоб Хупер, амерички редитељ, сценариста и продуцент. (прем. 2017) 1944 — Радоје Чоловић, црногорски хирург, академик и редовни члан Одељења медицинских наука Српске академије наука и уметности. 1947 — Тостао, бразилски фудбалер. 1958 — Дивна Карлеуша, српска новинарка и радијска водитељка. (прем. 2019) 1958 — Зоран Цвијановић, српски глумац и продуцент. 1961 — Драган Коновалов, југословенски боксер. 1972 — Чантал Андере, мексичка глумица и певачица. 1975 — Ана Стефановић, српска глумица. 1977 — Стефан Миленковић, српски виолиниста. 1977 — Наташа Миљковић, српска новинарка и ТВ водитељка. 1977 — Хатем Трабелси, туниски фудбалер. 1978 — Андрија Златић, српски стрелац. 1978 — Денис Мењшов, руски бициклиста. 1980 — Чави Ернандез, шпански фудбалер и фудбалски тренер. 1981 — Алиша Киз, америчка музичарка и музичка продуценткиња. 1981 — Тоше Проески, македонски музичар. (прем. 2007) 1982 — Никола Оташевић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. 1983 — Ивана Бркљачић, хрватска атлетичарка. 1983 — Слободан Никић, српски ватерполиста. 1984 — Штефан Кислинг, немачки фудбалер. 1984 — Робињо, бразилски фудбалер. 1985 — Тајра Бенкс, америчка порнографска глумица. 1987 — Ивана Вуковић, српска глумица. 1987 — Марија Кириленко, руска тенисерка. 1988 — Татјана Головин, француска тенисерка. 1990 — Бобана Момчиловић Величковић, српска стрелкиња. (прем. 2020) 1994 — Главата Мајмунчина, српски репер. 1999 — Никола Мишковић, српски кошаркаш.

Смрти 381 — Атанарих, краљ Визигота. 477 — Гејсерих, краљ Вандала и Алана (428—477), оснивач Вандалске краљевине у северној Африци. 1947 — Ал Капоне, амерички гангстер. (рођ. 1947) 1955 — Артур Дафи је био амерички атлетичар 1978 — Скендер Куленовић је био писац босанскохерцеговачког порекла. (рођ. 1910) 1987 — Предраг Милосављевић, српски сликар. (рођ. 1908) 1987 — Асим Ферхатовић, југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер. (рођ. 1933) 1990 — Ава Гарднер (Луси Џонсон), америчка филмска глумица. (рођ. 1922) 1997 — Никола Кољевић, српски књижевник и политичар. (рођ. 1936) 1999 — Роберт Шо, амерички диригент. (рођ. 1916) 2004 — Љубомир Драшкић Муци, српски позоришни, телевизијски и филмски режисер. (рођ. 1937) 2006 — Борислав Ћорковић, кошаркашки тренер. (рођ. 1933) 2007 — Илија Стојановић, редовни професор универзитета и академик. (рођ. 1924) 2015 — Павле Минчић, глумац, сатиричар, хумориста, певач и пијаниста. (рођ. 1931) 2015 — Демис Русос, грчки поп и рок певач. (рођ. 1946) 2017 — Џон Херт, енглески глумац. (рођ. 1940) 2019 — Душан Макавејев, српски режисер и сценариста. (рођ. 1932) 2019 — Никола Митић, југословенски и српски баритон. (рођ. 1938)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Свету мученицу Татијану Светог мученика Петра Авесаламита Млекопитателницу Преподобну Мати Теодору

Референце

125