Фридрих Вилхелм Ниче (; Рекен, 15. октобар 1844 — Вајмар, 25. август 1900) био је немачки филозоф, један од највећих модерних мислилаца и један од најоштријих критичара западне цивилизације, културе и хришћанства; филолог, есејиста,Internet Encyclopedia of Philosophy, Friedrich Nietzsche филозоф, песник и композитор.zur Schulzeit Nietzsches: Timo Hoyer: Nietzsche und die Pädagogik. Werk, Biografie und Rezeption. Würzburg 2002. Студирао је класичну филологију и кратко време радио као професор у Базелу, али је морао да се повуче због болести. На Ничеа су највише утицали Шопенхауер, композитор Вагнер и предсократовски филозофи, нарочито Хераклит.Миле Савић, Владимир Н. Цветковић, Ненад Цекић, Филозофија за 4. разред гимназије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2004 Ничеа неретко означавају као једног од зачетника егзистенцијализма, заједно са Сереном Киркегором.The Stanford Encyclopedia of Philosophy, Edward N. Zalta. Михаило Ђурић, аутор више књига о Ничеу, га је „назвао мислиоцем вулканске снаге”.
Биографија
Детињство и младост Рођен је око десет часова изјутра 15. октобра 1844. године у граду Рекену (поред Лицена), у протестантској породици. Његов отац Лудвиг као и његов деда били су протестански пастори. Отац му је умро када је имао само 4 године што је оставило дубок траг на њему. Школовао се у Пфорти која је била изузетно строга школа и остављала ученицима јако мало слободног времена. Ту је стекао и основе познавања класичних језика и књижевности. Почео је да студира (похађао само један семестар) теологију, али је под утицајем незадовољне мајке напустио студије. Да би се онда уписао на класичну филологију. После бриљантно завршених студија, Ниче је био извесно време, док се није разболео, професор у Базелу. Доктор наука је постао са 24 године без одбране тезе захваљујући професору Ричлу који је у њему видео велики таленат за филологију. Године 1868. сматра се да је под утицајем професора Ернста Ортлепа Ниче упознат са музиком и делима Рихарда Вагнера . Године 1871/1872. излази прва Ничеова филозофска књига Рођење Трагедије. мини|Млади Ниче, 1861.
Професор у Базелу Уз Ричлову подршку, Ниче је добио изузетну понуду 1869. године да постане професор класичне филологије на Универзитету у Базелу у Швајцарској. Имао је само 24 године и није докторирао нити је добио потврду о настави („хабилитација“). Добио је почасни докторат Универзитета у Лајпцигу у марту 1869. године, поново уз подршку Ричла.
Упркос томе што је његова понуда стигла у време када је размишљао да одустане од филологије због науке, прихватио је. До данашњег дана, Ниче је и даље међу најмлађима од забележених професора класике.
Пре него што се преселио у Базел, Ниче се одрекао свог пруског држављанства: до краја живота остао је званично апатрид.
Ипак, Ниче је током француско-пруског рата (1870–1871) служио у пруским снагама као медицински саветник. За своје кратко војно време проживео је много и био сведок трауматичних ефеката битке. Такође је оболио од дифтерије и дизентерије.. По повратку у Базел 1870. године, Ниче је посматрао успостављање Немачког царства и политике Ота фон Бизмарка као аутсајдера и са одређеним степеном скептицизма у погледу њихове истинитости. Његово уводно предавање на универзитету било је „Хомер и класична филологија“. Ниче је такође упознао Франца Овербека, професора теологије који му је остао пријатељ током читавог живота. Африкан Спир, мање познати руски филозоф одговоран за Мисао и стварност 1873. године и Ничеов колега, познати историчар Јакоб Бурхардт, чија је предавања Ниче често похађао, почео је да врши значајан утицај на њега.. [full citation needed]
Ниче је упознао Рихарда Вагнера у Лајпцигу 1868. године, а касније и Вагнерову супругу Косиму. Ниче се њима дивио и током свог боравка у Базелу често је посећивао Вагнерову кућу у Луцерну. Вагнери су довели Ничеа у њихов најинтимнији круг пријатеља - који је укључивао и Франца Листа, кога је Ниче колоквијално описао: „Ф. Лист или уметност трчања за женама!“Hughes, Rupert. 2004. "Franz Liszt." Ch. 1 in The Love Affairs of Great Musicians 2. Project Gutenberg. Also available via Book Rags. Ниче је уживао пажњу коју је добио на почетку фестивала у Бајројту. 1870. године поклонио је Косими Вагнер рукопис „Генеза трагичне идеје“ као рођендански поклон. 1872. године Ниче је објавио своју прву књигу „Рађање трагедије“. Међутим, његове колеге из његове области, укључујући Ричла, изразили су мало ентузијазма за рад у којем је Ниче избегавао класичну филолошку методу у корист спекулативнијег приступа.
У својој полемичној Филологији будућности, Улрих фон Виламовиц-Молендорф пригушио је рецепцију књиге и повећао њену репутацију. Као одговор, Рохде (тада професор у Киелу) и Вагнер дошли су у Ничеову одбрану. Ниче је приметио изолацију коју је осећао у филолошкој заједници и неуспешно је покушао да пређе на позицију филозофије у Базелу.
Од детињства су га мучиле разне болести, укључујући тренутке кратковидности због којих је био готово слеп, мигрене и насилне пробавне сметње. Саобраћајн несрећа 1868. и болести 1870. године које су биле упорне, наставиле су да га погађају током година у Базелу, приморавајући га на све дуже и дуже одморе док редован посао не постане непрактичан.
Независан филозоф Живећи од пензије из Базела и помоћи пријатеља, Ниче је често путовао да би пронашао климу повољнију за његово здравље и живео је до 1889. године као независни аутор у различитим градовима. Много је лета провео у Силс Марији у близини Сен Морика у Швајцарској. Зиме је провео у италијанским градовима Ђенови, Рапалу и Торину и француском граду Ници. 1881. године, када је Француска окупирала Тунис, планирао је да путује у Тунис да би Европу посматрао споља, али је касније одустао од те идеје, вероватно из здравствених разлога. Ниче се повремено враћао у Наумбург да посети породицу и, посебно током овог времена, он и његова сестра су имали понављане периоде сукоба и помирења. мини|Ројде, Гершдорф и Ниче Док је био у Ђенови, Ничеов слаб вид натерао га је да истражи употребу писаћих машина као средства за наставак писања. На крају, његов ученици, Хајнрих Кеселиц и Петар Гаст постали су Ничеов приватни секретар. 1876. Гаст је преписао рањиви, готово нечитки рукопис Ничеовог првог пута са Рихардом Вагнером у Бајројту.:. Гаст је био један од ретких пријатеља којима је Ниче дозволио да га критикују. Одговарајући са највише ентузијазма на Тако је говорио Заратустра, Гаст је сматрао неопходним да истакне да су оно што су описани као „сувишни” људи у ствари сасвим неопходно. Наставио је да наводи број људи на које се Епикур, на пример, морао ослањати да би обезбедио своју једноставну исхрану од козјег сира.
До краја свог живота, Гаст и Овербек су му остали доследно верни пријатељи. Малвида фон Мајсенбуг остала је попут мајчинске покровитељице чак и ван Вагнеровог круга. Убрзо је Ниче успоставио контакт са музичким критичарем Карлом Фушом. Ниче је био на почетку свог најпродуктивнијег периода. Усред напада болести, живећи у готово изолацији након свађе са мајком и сестром у вези са Саломе, Ниче је побегао у Рапало, где је за само десет дана написао први део Тако је говорио Заратустра.
До 1882. године, Ниче је узимао огромне дозе опијума, али је и даље имао проблема са спавањем. 1883. године, док је боравио у Ници, издавао је сопствене рецепте за седативни хлорални хидрат, потписујући их „Др Ниче”.:..
Након што је прекинуо своје филозофске везе са Шопенхауером (који је одавно био мртав и никада није упознао Ничеа) и своје друштвене везе са Вагнером, Ниче је имао мало преосталих пријатеља. Сада је, са новим Заратустриним стилом, његово дело постало још отуђујуће, а тржиште га је добило само до степена који захтева учтивост. Ниче је то препознао и задржао своју самоћу, мада се често жалио. Његове књиге су углавном остале непродане. 1885. године штампао је само 40 примерака четвртог дела Заратустре и део њих дистрибуирао блиским пријатељима, укључујући Хелене фон Друсковиц.
1883. године покушао је и није успео да добије предавање на Универзитету у Лајпцигу. Јасно му је речено да је, с обзиром на његов однос према хришћанству и његовом концепту Бога, постао незапослен на било ком немачком универзитету. Следећа „осећања освете и горчине” су га огорчила:Nietzsche, Friedrich. [August 1883] 1921. "Letter to Peter Gast." Selected Letters of Friedrich Nietzsche, translated by A. M. Ludovici.И отуда мој бес, пошто сам схватио у најширем могућем смислу шта бити бедан значи, (увреда мог доброг имена, мог карактера и мојих циљева), довољно је да ми одузме поверење ученика, а тиме и могућност стицања истих.Здравље му се поправило и лето је провео расположен. У јесен 1888, његови списи и писма почели су да откривају вишу процену сопственог статуса и „судбине”. Преценио је све већи одговор на његове списе, посебно на недавну полемику, Случај Вагнер. На свој 44. рођендан, након што је завршио Сумрак идола и Антихрист, одлучио је да напише аутобиографију Ecce Homo. У свом предговору - који сугерише да је Ниче био добро свестан интерпретативних потешкоћа које ће његово дело генерисати - изјављује: „Чујте ме! Јер ја сам таква и таква особа. Изнад свега, немојте ме заменити са неким другим."d, Preface, section 1. У децембру је Ниче започео преписку са Августом Стриндбергом и мислио је да ће, пре међународног продора, покушати да откупи своје старије списе од издавача и да их преведе на друге европске језике.
Смрт мини|Ничеов гроб. Ниче је умро 25. августа 1900. године око поднева,Concurring reports in Elisabeth Förster-Nietzsche's biography (1904) and a letter by Mathilde Schenk-Nietzsche to Meta von Salis, August 30, 1900, quoted in Janz. . Cf. Volz. . нешто пре свог педесет и шестог рођендана. За највероватнији узрок смрти сматра се упала плућа у садејству са можданим ударом. Његово тело је отпремљено у породичну гробницу близу Рекена код Луцена, где почива мајка, а касније и сестра. Вила Шилберблик коју је сестра рентирала како би вршила промоцију Ничеовог опуса, претворена је у музеј. Почев од 1950. године Ничеови рукописи држе се у Гетеовом и Шилеровом архиву.
Као првобитна дијагноза сматрао се терцијарни сифилис. Ипак, постоје и друге хипотезе. Леонард Сакс, претпоставља да је тумор на мозгу проузроковао Ничеову деменцију. Поједини су претпостављали да је тровање живом могући узрок смрти,. јер се често користила као третман против сифилиса.
Након смрти његова сестра, Елизабет-Ферестер Ниче, јавља се као уредник Ничеових дела. Прерађујући и преправљајући рукописе како би се уклопили у националистичку идеологију Немачке коју је заступала. Касније објављивана Ничеова дела са њеним преправкама често су била, касније ће се утврдити, неоправдано повезана са фашизмом и нацизмом.Како је једна жена од Ничеа „направила” десничара? (Б92, 9. октобар 2018) Иако Ниче јесте критиковао неке идеје из јудаизма (као и из других религија), он је такође презирао антисемитизам и немачки национализам који су се ширили за Ничеова живота.
Везе и сексуалност Ниче се никада није женио. Три пута је запросио Лу Саломе и сваки пут је одбијен.. Једна теорија криви Саломин поглед на сексуалност као један од разлога за њено отуђење од Ничеа. Као што је артикулисано у новели Fenitschka из 1898. године, она је на идеју сексуалног односа гледала као на забрањено, а на брак као на кршење, а неки сугерирају да указују на сексуалну репресију и неурозу. Размишљајући о неузвраћеној љубави, Ниче је сматрао да је „љубавнику неизоставна његова несретна љубав, коју се ни по коју цену не би одрекао због стања равнодушности“.