Позориште „Христо Ботев” је позоришна сцена у Димитровграду (стари назив Цариброд) са традицијом која сеже од 1888. године. Настало је као глумачко друштво младих учитеља и интелектуалаца са циљем да се прикупе средства за оснивање читаонице.Домаћи учитељ, фебруар 1889.
Током своје дуге историје, позориште је радило у различитим организационим облицима, а данас делује у оквиру Центра за културу Димитровград.
Историјат
Почеци (1888—1912) Прво глумачко друштво у тадашњем Цариброду настало је крајем августа 1888. године. Чинили су га углавном млади учитељи који су желели да унапреде културни живот града и прикупе новац за оснивање библиотеке. Представе су извођене у локалним кафанама, а прве забележене су биле Руска и Зла жена, као и трагедије Стефан Караџа и Газда. Бугарски часопис Домаћи учитељ забележио је да је дружина сакупила око 1000 лева, којима су купљени костими и књиге за будућу читаоницу.
Већ 1889. године, ово друштво прераста у Културно-просветну групу "Христо Ботев". Године 1900. забележено је извођење три представе: Илко војвода, Стефан Караџа и Масна коцкица. Као руководилац глумачке групе 1901. издваја се учитељ Јакимов, а први пут се помиње и глумац Васил Сливков.Слободан Крстић, Светлости димитровградске позорнице, Центар за културу Димитровград, 1998.
Прво гостовање ван града позориште је имало 1910. у Пироту са сценско-музичким програмом.Лист Нишава, октобар 1910. Када су глумци добили своју салу у оквиру читаонице, она је служила и за приказивање првих филмова, обогаћујући тако културни садржај. Међутим, сала је брзо постала премала, па је 1912. покренута иницијатива и кампања у листу Нишава за изградњу веће позоришне сале.Лист Нишава, април 1912. Балкански ратови и Први светски рат прекинули су даљи рад позоришта.
Период између два рата Током међуратног периода, центар окупљања омладине био је хотел Шумадија, где је настао Царибродско-југословенски национални омладински клуб.Лист Наш исток, децембар 1932. Клуб је имао више секција, укључујући музичку, хорску, читаоницу и дилетантску (драмску) секцију. Управници драмске секције били су Љубомир Аранђеловић, а касније Благоје Маринковић.Лист Наш исток, децембар 1932.
Овај клуб касније прераста у Културно-уметничко друштво. Истакнути глумци аматери тог периода били су: Истатко Станулов, Стојан Касаиловић, Крум Алексов, Цеца Попова, Вера Игова, Вера Угљарева, Зора Гвозденова, Полка Грнчарева, Илија Попов, Никола Живков, Васил Манов, Ђора Андонов, Христо Андонов, Крум Пејчев и Малинка Боровска. Глумци су редовно имали представе и у околним селима димитровградског краја. Рад клуба поново је прекинуо Други светски рат.
Послератни период (1944—1979) 1949. године све културне институције смештене су под кров новооснованог Дома културе. Ту су деловали Аматерско позориште (које је задржало име "Христо Ботев") и Народна библиотека "Христо Смирнерски". Исте године одржан је и Други општински фестивал на којем су учествовали чланови позоришта.Лист Глас Бугара, мај 1949.
Током 1950. и 1951. изводе се представе: Деда на продаји, Прст пред носом, Свекрва, Женидба и удадба, Избирачица, Ватра и пепео, Обичан човек и Пут у злочин. На сцени се, поред ветерана Истатка Станулова, појављују и: Илија Попов, Мики Нејков, Љиљана Каменова, Саша Пејчић, Душан Бишћан, Ангел Раша Димитров, Борис Рангелов, Наталија Рангелова, Венета Крумова, Вена Дичева и Деса Гигова.
Позориште учествује на фестивалима аматерских позоришта у Нишу и Београду. Велики допринос раду дао је Љубиша Ђорђевић, професор српскохрватског језика у Гимназији „Јосип Броз Тито“, који је проналазио младе таленте и радио као редитељ. Након његовог одласка у Пирот 1964. године, на његово место долази Сретен Игов.Лист Братство, октобар 1964. У периоду од 1969. до 1973. изводе се представе Сумњиво лице и Софроније у космосу.
1977. године, у припреми за обележавање 90 година рада, формиран је Савет Позоришта од девет чланова, са Љубомиром Голубовићем на челу. Следеће сезоне, позориште је бројало око 70 чланова. 18. марта 1979. године, позориште је потписало значајан Споразум о сарадњи са Београдским драмским позориштем. Споразум је предвиђао гостовања београдских уметника и едукацију димитровградских глумаца, али ова сарадња није дуго трајала.
Новија историја и јубилеји (1980-е – данас) Период обележавања стогодишњице рада (1988) обележен је и јубилејом тридесетогодишњице уметничког рада глумице Наталије Рангелове. Централна прослава уприличена је 21. новембра извођењем представе Клаустрофобична комедија Душана Ковачевића.
13. марта 1988. године, позориште је по први пут учествовало на међународном фестивалу, представљајући Југославију у Софији са представом Професионалац.
Током 1990-их, ансамбл изводи представе и на српском и на бугарском језику и гостује у градовима у Бугарској. У години јубилеја 110 година рада (1998), изведене су представе Пуковник птица, Женидба Миша Микија и Кико писар Тричко се не жени са принцезу Ћиту с ћитку заћитену.
Види још Центар за културу Димитровград Димитровград
Референце
Литература
Крстић, Слободан (1998). Светлости димитровградске позорнице. Димитровград: Центар за културу Димитровград.
Спољашње везе Позориште Христо Ботев (архива) Представе и актуелности (РТ Цариброд)
Категорија:Позоришта у Србији Категорија:Култура у Димитровграду Категорија:Грађевине у Димитровграду Категорија:Основано 1888.