Емануил Манојло Антоновић (Орловат, око 1785 – Темишвар, 21. јануар 1829) био је српски иконописац и позлатарЈоаким Вујић: "Новјејше земљеописаније целаго света", Будим 1825. из Баната
Биографија
Еманил Антоновић је рођен око 1785. године у Орловату, банатском граничарском месту. Потиче из трговачке породице, чији су представници живели и радили и у Чакову и Темишвару Фабрици. Син је Антонија орловатског купеца (трговца). Био је ожењен са Јулијаном, која је умрла у Темишвару 1829. године.
Школовао се у Темишвару деведесетих година 18. века, и касније од 1816. годинеДимитрије Давидовић: "Забавник за 1816", Беч 1816. па до смрти живео у тамошњем српском предграђу Фабрици. Умро је 21. јануара 1829. године у Темишвару где је и сахрањен.
Не зна се где је, када и код кога изучио иконопис и позлатарски занат?"Улазница", Зрењанин 1997. Вероватно у оближњем Великом Бечкереку. Био је више уметнички занатлија - живописац, неголи прави уметник. Припадао је уметничкој епохи прелазног периода.
Манојло је био блиски сарадник познатијег темишварског иконописца Саве Петровића.Миодраг Јовановић: "Сликарство Темишварске епархије", Нови Сад 1997. Заједно су радили у храму у темишварском предграђу Мехали 1819-1820. године и Парцу. У Мехалској цркви је Антоновић позлатио иконостас."Темишварски зборник", Нови Сад 3/2001.
Антоновић је радио за цркве у Ђироку (1817), најобимнији посао у Кетфељу (1821—1825), Мехали (1819—1820), Парцу (1828) и Фабрици (1821; 1828-1829).
Референце
Категорија:Умрли 1829. Категорија:Уметници из Зрењанина Категорија:Српски иконописци