246п|мини|десно|Амерички долар, евро и румунски леј Девизни курс у финансијама представља стопу по којој се једна валута мења за другу валуту. Девизни курс се такође сматра вредношћу валуте једне земље у односу на валуту друге земље. На пример, међубанкарски курс од 114 јапанских јена у америчким доларима значи да ће се износ од 114 јапанских јена заменити за 1 амерички долар, тј. да ће се 1 амерички долар заменити за износ од 114 јапанских јена. У овом случају, цена америчког долара у односу на јапански јен је 114 јапанских јена, тј. цена јапанског јена у односу на амерички долар је 1/114 америчких долара.
Девизни курсеви се одређују на девизном тржишту,The Economist – Guide to the Financial Markets (pdf) које је отворено за широки спектар различитих типова купаца и продаваца. На њему је трговина валутама непрекидна: 24 часа дневно, осим викендом, тј. трговина валутама почиње у недељу у 20:15 и завршава се у петак у 22:00 . Промптни девизни курс односи се на тренутни девизни курс. Термински девизни курс се односи на девизни курс који се котира и тргује данас, али за испоруку и плаћање на одређени датум у будућности.
Трговци новцем котирају различите куповне и продајне стопе на малопродајном девизном тржишту. Већина размена су из локалне валуте у неку другу или нека друга валута у локалну валуту. Куповна стопа је стопа по којој трговци новцем купују страну валуту, а продајна стопа је стопа по којој они продају ту валуту. Одређене вредности стопа ће укључити накнаду за маржу (профит) трговца у размени, или се маржа враћа у облику провизије или на неки други начин. Различите стопе могу такође бити котиране за кеш, документарну форму или могу бити котиране електронски. Виша стопа на документарним трансакцијама оправдана је као накнада за додатно време и трошкове чишћења документа. Са друге стране, кеш је одмах доступан за поновну продају, али он доноси трошкове осигурања, складиштења и транспорта, као и трошкове везивања капитала у залихама новчаница (рачуна).
Малопродајно девизно тржиште Валуту за међународни саобраћај и плаћања преко границе претежно купују банке, стране девизне брокерске куће и различити облици мењачница. Ови малопродајни објекти имају валуту са међубанкарских тржишта, које Банка за међународна поравнања вреднује на 5,3 трилиона америчких долара дневно. Куповина се врши по промптном уговореном курсу. Малопродајни корисници ће се задужити у облику провизије или на неки други начин да би се покрили трошкови снабдевача и да би остварили профит. Један облик наплате је употреба девизног курса који је мање повољан од промптног велепродајног курса. Разлика између малопродајних куповних и продајних цена односи се на распон понуде и тражње.
Котирања мини|Приказ девизних курсева на Тајланду Постоји тржишна конвенција која одређује која је валута фиксна, а која варијабилна. У већини делова света, редослед је следећи: EUR – GBP – AUD – NZD – USD – остале. Дакле, приликом конверзије EUR у AUD, EUR је фиксна валута, AUD је варијабилна валута, а девизни курс указује на то колико ће аустралијских долара бити плаћено или примљено за 1 евро. Кипар и Малта, које су котиране као основа према USD и другим валутама, недавно су уклоњене са ове листе када су се придружиле Еврозони.
У неким деловима Европе и на малопродајном девизном тржишту у Великој Британији, EUR и GBP су обрнуте тако да је GBP котирана као фиксна валута према евру. Да би се одредило која је валута фиксна када ниједна валута није на горњој листи (тј. обе валуте су „друге“), потребно је према тржишној конвенцији користити фиксну валуту која даје девизни курс већи од 1.000. Ово смањује проблеме заокруживања и потребу за коришћењем превеликог броја децимала. Постоје изузеци од овог правила, нпр. Јапанци често котирају своју валуту као основу према осталим валутама.
Котирање које користи домаћу валуту земље као ценовну валуту познато је као директно котирање или ценовно котирање (из перспективе те земље). Нпр. 0.8989 EUR = 1.00 USD у ЕврозониUnderstanding foreign exchange: exchange rates и користи се у већини земаља.
Котирање које користи домаћу валуту земље као јединичну валуту (нпр. 1.11 USD = 1.00 EUR у Еврозони) познато је као индиректно котирање или квантитативно котирање и користи се у дневним новинама Велике Британије; а такође је често и у Аустралији, на Новом Зеланду и у Еврозони.
Користећи директно котирање, ако домаћа валута јача (тј. цени се или постаје значајнија), онда се девизни курс смањује. Насупрот томе, ако страна валута јача, а домаћа валута постаје мање значајна, онда девизни курс расте.
Тржишном конвенцијом, од почетка 80-их година до 2006. године, одређено је да се већина парова валута котира највише на 4 децимале за данашње послове и највише на 6 децимала за терминске уговоре или своп послове. („цена каматне стопе“ се обично користи као назив за 4. децимално место.) Изузетак од овог правила су девизни курсеви са вредношћу нижом од 1.000 које се обично котирају на 5 или 6 децимала. Иако не постоји устаљено правило, девизни курсеви који су већи од 20 обично се котирају на 3 децимале, а девизни курсеви већи од 80 се котирају на 2 децимале. Валуте изнад 5000 обично се котирају на цео број без децималних места (на пример бивша турска лира) нпр. (GBPOMR : 0.765432 - : 1.4436 - EURJPY : 165.29). Другим речима, котирања су дата са 5 цифара. Када су стопе испод 1, котирања често укључују 5 децимала.
Барклејс Кепитл је 2005. године прекинуо конвенцију тако што је котирао данашње девизне курсеве на 5 или 6 децимала на својој платформи за електронску трговину. Контракција маржи (разлика између стопа понуде и тражње) засигурно је захтевала финије цене и дала је могућност банкама да покушају и добију трансакције на платформама за трговање са више банака, где све банке иначе могу котирати исту цену. Одређен број банака следи овај систем.
Режим девизног курса Свака земља одређује режим курса који ће се примењивати за њену валуту. На пример, валута може бити флуктуирајућа, фиксирана (фиксна) или хибридна.
Ако је валута флуктуирајућа, дозвољено је да њен курс варира у односу на друге валуте и одређен је тржишним снагама понуде и тражње. Курсеви за такве валуте ће се вероватно мењати стално како је наведено на финансијским тржиштима, углавном од стране банака, широм света.
Покретни или регулисан учвршћен систем је систем фиксних девизних курсева, али са резервисањем за ревалоризацију (обично девалвацију) валуте. На пример, између 1994. и 2005. године, кинески ренминби (РМБ) био је везан за амерички долар - 8.2768 РМБ је 1 $. Кина није била једина земља која је то учинила; после Другог светског рата до 1967. године, западноевропске земље су задржале фиксни курс са америчким доларом позивајући се на Бретонвудски споразум/систем. Али тај систем је морао бити напуштен у корист плутајућих тржишних режима услед тржишних притисака и шпекулација према речима председника Ричард М. Никсона у говору 15. августа 1971., познатим као Никсон Шок.
Ипак, неке владе настоје да задрже своју валуту у уском опсегу. Као резултат тога, валуте постају прецењене или потцењене, што доводи до прекомерних трговинских мањкова или вишкова.
Класификација девизног курса Из перспективе девизног трговања банака Куповни курс : Позната и као куповна цена, то је цена коју девизна банка користи за куповину девиза од купца. Уопштено гледано, девизни курс за који се страна валута конвертује у мањи број домаћих валута је куповни курс, што указује на то колико је домаћих валута потребно за куповину одређене количине девиза. Продајни курс: Позната и као продајна цена у страној валути, односи се на девизни курс који банка користи за продају девиза купцима. То указује на то колико домаћу валуту треба надокнадити ако банка прода одређену количину девиза. Средњи курс: Просечна цена понуде и тражње. Често се користи у новинама, часописима или економској анализи.
Према дужини испоруке након девизних трансакција Спот (промптни) курс: Односи се на девизни курс девизних трансакција. Девизна трансакција се завршава са испоруком и плаћањем који се обављају најкасније другог радног дана од дана када се трансакција завршила. Девизни курс који се обично котира на девизном тржишту се генерално назива промптни курс, осим ако то посебно не означава термински девизни курс (форвард курс). Термински девизни курс (форвард): Да би се испоручио у одређеном временском периоду у будућности, али пре тога, купац и продавац ће склопити споразумни уговор. Када дође датум испоруке, обе споразумне стране ће извршити трансакцију по курсу и износу резервације. Терминско девизно трговање је трансакција заснована на терминима, што се јавља као последица различитог времена потребног купца девиза за девизна средства и увођења девизног ризика. Термински курс се базира на промптном девизном курсу, који је представљен “премијом”, “попустом” и “паритетом” спот курса.
Према методи одређивања курса Основни курс : Обично се бира кључна конвертибилна валута која се најчешће користи у међународним економским трансакцијама и представља највећи део девизних резерви. Упоређује се са валутом земље и одређује се курс. Овај курс је основни курс. Кључна валута се обично односи на светску валуту, која се широко користи за одређивање цена, поравнање, резервну валуту, слободно конвертибилну и међународно прихваћену валуту. Укрштени курс: Након разраде основног курса, курс локалне валуте према другим страним валутама може да се израчуна путем основног курса. Резултат је укрштени девизни курс.
Остале класификације Према начину плаћања у девизним трансакцијама Курсна листа Брзина промета Потраживања
Према нивоу девизних контрола Званична стопа: Званични девизни курс је курс који је објавила државна управа. Обично их користе земље са строгим девизним контролама. Тржишна стопа: Тржишни курс се односи на реални курс за трговање девизама на слободном тржишту. Он се мења с променама услова понуде и тражње у страној валути.
Према међународном курсном режиму Фиксни девизни курс: То значи да је курс између валуте земље и валуте друге земље у основи фиксан, а флуктуација курса је веома мала. Пливајући девизни курс: То значи да монетарне власти неке земље не прописују званични девизни курс валуте земље у односу на друге валуте, нити има горњу или доњу границу флуктуације девизног курса. Локална валута је одређена односом понуде и тражње на девизном тржишту и слободна је за раст и пад.
Да ли је инфлација укључена Номинални девизни курс: курс који је званично објављен или продат, а који не узима у обзир инфлацију. Реални курс: Номинални девизни курс који елиминише инфлацију.
Фактори који утичу на промену девизног курса Платни биланс: Када земља има велики платнобилансни дефицит или трговински дефицит, то значи да је девизни прилив мањи од девизног одлива и тражња за девизама превазилази њену понуду, тако да девизни курс расте а валута депресира. Висина каматне стопе: Каматне стопе су трошак или приход од позајмљивања капитала. Када земља повећа каматну стопу или је каматна стопа у земљи већа од каматне стопе у иностранству, то проузрокује прилив капитала и тиме повећава тражњу за домаћом валутом, омогућавајући јој да апресира док страна валута депресира. Инфлација: Стопа инфлације расте, куповна моћ новца опада, домаћа валута депресира унутар земље, тада страна валута апресира. Ако обе земље имају инфлацију, валута у земљи са високом инфлацијом ће депресирати у односу на земљу са ниском инфлацијом. Последње представља релативну ревалоризацију претходног. Фискална и монетарна политика: Иако је утицај монетарне политике, владе једне земље, на промене у девизном курсу индиректан, он је веома важан. Уопштено, велики дефицит у фискалним приходима и расходима, који је проузрокован експанзивном фискалном и монетарном политиком и инфлацијом, ће умањити вредност домаће валуте. Строга фискална и монетарна политика ће смањити фискалне трошкове, стабилизовати валуту и повећати вредност домаће валуте.