Зоран Филиповић (Ужице, 12. децембар 1962) српски је радио водитељ, диск-џокеј, публициста и писац. Завршио Економски факултет у Београду, био дугогодишњи водитељ на Радију 31, директор Радио Ужица и листа "Вести".
Написао је и уредио књигу Дринкманов забавник, која је имала три издања (прво издање Дринкмановог забавника, "посно" и "мрсно" издање, објавила београдска Академика 2011). Користећи речничку форму Филиповић је годинама, уз помоћ пријатеља, користећи и Фејсбук као замену за некадашња кафанска наклапања, прикупио и обрадио 400 речи и израза, који се, како пише у поднаслову „користе често, али не баш увек од миља“ и описују људске карактере и бескарактере. Езотеричне жаргонске одреднице, које потичу из времена када се Ужице урбанизовало, мењало свој изглед и становнике, пролазило фазу комунистичке огледне комуне, до појаве панк и рокенрол бендова, вештим наративним додацима постају занимљиве и духовите урбане легенде, чији су актери стварни локални ликови.
Био је водитељ радијских емисија „Клуб 106“, „Потказивања“, „Невергрин“, „Пријатељу, хајд помози“, које су емитоване на Радио Ужицу и Радију 31. Аутор је више хумористичко-сатиричних радио драма, од којих су најпознатије серијал "Опанак у свемиру", "Вукота по први пут на изборима", "Друг Шпиљак и кобни НАТО ултиматум".
Од 1986. године бави се адвертајзингом и копирајтом. На Фестивалу локалних пропагандиста Србије ФЛОПС 1993. освојио треће место у категорији рекламе до 30 секунди. Неке од његових реклама су се у изворном облику емитовале на локалним радио станицама скоро две деценије.
Заједно са писцем Светиславом Басаром био један од покретача ужичке панк сцене с краја седамдесетих. Памте их као фронтмене група "Гангрена" и "Панк Флојд", а уз нешто касније основане "Увалеже из јапатка", чији заштитни знак је био вокал Милана Продановића Прокса, чинили су неформални ужички пакет-аранжман, нажалост без иједног студијског снимка.
Још увек активан као диск-џокеј, иако је 1. августа 2026. остварио право на пуну пензију, макар што се Ролингстонса тиче. Каријеру је отпочео 1986. у Клубу омладине, популарној Рупи где је вртео до бесвести Harlem Shufle са тада актуелног албума Dirty Work, a од почетка августа 2026. у више наврата у летњим баштама и клубовима пуштао њихов нови хит You Know I'm No Good са албума Foreign Tongues.
"Да ми је неко 1986. рекао да ће Стонси још четрдесет година свирати, а да ћу ја и даље пуштати којекуда музику, рекао бих му хвала", изјавио је 1. августа 2026. седећи за миксетом у башти хотела "Палисад" на Златибору (некадашње Партизанске Воде).
Крајем 2025. објавио је књигу "Тајна историја Титовог Ужица", која је експресно доспела на листу пет најбољих књига у тој години по мишљењу Гојка Тешића. И поред искључиво online дистрибуције и продаје на промоцијама по клубовима, које више личе на комбинацију диск-џокејског и stand-up програма него на класично књижевно вече, прва два издања књиге су распродата за мање од шест месеци.
"Сасвим сигурно је "Тајна историја дринкмановска верзија Ужица са вранама". прича о једном граду која постаје прича о једном народу - оном ужичком, које је онда знао, али и данас сасвим сигурно зна ред речи и поредак ствари."
Александар Ђерић.
"Знам топографију ове књиге, њен улични крвоток, познајем њене закутке, градске пасторале и хаусторе. Знам soundtrack сваке њене странице. Зоран Филиповић, као последњи грађанин мале вароши, подсећа нас да у Пролазу наше младости и даље дува Промаја."
Зоран Јеремић.
"Иако је приповест Зорана Филиповића лична и генерацијска, она је надрасла сентименталну ноту која ју је иницирала и постала заиста историја једног града коју сви носимо у себи. Оживљава време и атмосферу који су у свему били бољи и срећнији од данашњег, не само због тога што су њени актери у то време били млади."
Милан Тасић.
Референце
Спољашње везе Минут до дванаест веб магазин Дринкманов забавник илустрације
Категорија:Рођени 1962. Категорија:Ужичани Категорија:Српски радијски водитељи Категорија:Српски публицисти Категорија:Српски књижевници