Независна Држава Хрватска (1941-1945) проглашена је 10. априла 1941. након уласка њемачких окупационих трупа у Загреб. Током прве године постојања НДХ почињени су неки од најмасовнијих злочина усташа над српским, јеврејским и ромским цивилима и комунистима, међу којима је највише било припадника хрватског народа.
Идеологија усташког покрета била је темељена на расистичкој и екстремно националистичкој политици, по узору на фашистичке покрете у Европи, особито оне најутицајније - у Италији и Њемачкој, на основу чега овај покрет убрајамо међу фашистичке покрете. Основна тенденција усташке политике тицала се стварања етнички хомогеног простора у коме неће бити мјеста за припаднике српског, јеврејског и ромског народа, као и за политичке неистомишљенике, особито када је ријеч о комунистима. Оваква политика резултирала је масовним уништавањем српског, јеврејског и ромског становништва, као и свих политичких противника без обзира на етничко поријекло. Оваква пракса била је карактеристична за све дјелове НДХ.
Избијањем партизанског устанка током 1941. у Хрватској и Босни и Херцеговини, смањен је интензитет усташких злочина у појединим регионима на подручју НДХ. Бољом организацијом партизанског покрета и масовнијим приливом бораца омогућен је активнији отпор фашистичким формацијама и стварање слободне територије. Усташе сада морају ангажовати велике снаге како би продрле у српска насеља, док им је током љета 1941. полазило за руком да са мањим снагама похватају велик број становника које би потом ликвидирали. Међутим, у појединим регионима у којима су услови организовања антифашистичке борбе били отежани (Срем, Славонија, градска насеља, итд.) или у регионима који су били изложени офанзивама усташких и њемачких снага (Козара, Кордун, Фрушка гора, итд.) забиљежени су масовни злочини и масовне депортације локалног становништва у логоре, што је подразумјевало изузетно високе људске губитке. Такође, током 1942. запажа се масовније уништавање ромског становништва него претходне године. Ово се односи на колективне депортације ромских заједница у логор Јасеновац. Исто тако, током 1942. учестале су колективне депортације становништва српских села Босанске крајине, Славоније и дијела Баније, као и масовне депортације из других региона, у логор Јасеновац, а настављене су и депортације јеврејског становништва у логоре, као и претходне године.
Поједини региони настањени српским становништвом, пре свега у Босни, били су 1942. поштеђени усташких покоља и масовнијих депортација у логоре захваљујући споразумима о сарадњи са органима НДХ локалних четничких одреда. Ипак, ови споразуми, ако и непосредна сарадња четника са НДХ, омогућили суоружаним формацијама НДХ да се више усредсреде на подручја под контролом партизана, што је резултирало масовних страдањима цивилног становништва и бораца НОВЈ.
Јануар 23. јануар 1943: Ухапшена 33 лица хрватске националности у Вараждину и околним селима "ради комунизма". Публикована су имена ухапшених лица. Ова лица су се 20. фебруара 1943. још увијек налазила у усташком затвору у Вараждину.
Фебруар
Март 5. март 1943: Хапшење око 30 становника хрватског села Ђелековци покрај Копривнице, активиста и симпатизера НОП-а. Међу ухапшенима био је и сликар Мирко Вириус. Ухапшеници су спроведени у логор Даница у Копривници, да би након ускоро били спроведени у усташки затвор у Крижевцима гдје су саслушавани. Недуго након тога 12 ухапшеника из Ђелековаца спроведено је у њемачки Прихватни логор Земун на београдском Старом сајмишту, гдје су неки од њих страдали, укључујући и Вириуса. Током Другог свјетског рата котар Копривница имао је 958 жртава фашистичког терора и 343 погинула партизанска борца.
18. март 1943: Усташе објесиле 3 лица хрватске националности у селу Ловинац у Лици. Међу објешенима биле су двије жене и једно дијете. Публиковани су поименични подаци о страдалима.
Април 7. април 1943: Покољ становништва у Горњим Дубравама код Огулина и одвођење око 250 људи у усташки логор Сисак.
Рано ујутро на Благовијести 1943. године у село су бануле усташе и наредиле становништву да се спреми за сељење у „бољу земљу“. Народ, уплашен и без заштите, покорио се наредби. До подне око 250 људи, жена и дјеце, што самостално, што уз пратњу и пријетњу усташа, сабрало се на својим запрегама пуним робе, хране и алата на жељезничку станицу. Сва воловска и коњска запрега остала је на станици, а људи су утоварени у ге вагоне (сточни вагони) и отпремљени у концентрациони логор Сисак. Тај дан усташе су звјерски убиле деветоро становника. Већину заклаше, а међу жртвама би и једна беба (Ђурађ Николе Туторовић), којој на очи родитеља разбише главу о камен. Старцу Илији Раце Микашиновићу одсјекоше нос и уши на жељезничкој станици у Дубравама. У вагону до Загреба му под нокте чавле забијаше, а у Загребу на Боронгају, гдје се зауставише композиције затвореника, Илији извадише и очи. Издржа Илија три дана и Бог прими праведну душу његову 10. априла 1943. године у Загребу.Бошко Перић: Усташки логор Сисак, Нови Сад, стp. 40-47 8. април 1943: Хапшење 2 комуниста хрватске националности у Вараждину.
Мај 3. мај 1943: Хапшење 53 лица јеврејске националности у Вараждину и њихово отпремање у Загреб. Публиковани су поименични подаци о ухапшеницима. У извору се не наводи даља судбина ових лица.
5. мај 1943: Хватање 7 партизана у шуми Жутица покрај Сиска и 3 помагача из села Посавски Бреги. Сва лица била су хрватске националности.
16. мај 1943: Хапшење 10 особа хрватске националности, симпатизера и активиста НОП-а у селу Михановићев Дол покрај Клањца у Хрватском загорју. Ухапшеници су претежно били житељи Клањца и Михановићевог Дола. Од 10 ухапшених лица 7 је задржано у усташком затвору. Публикована су њихова имена.
Јун
Јул 1. јул 1943: Стрељање 13 комуниста и активиста НОП-а у Сиску (7 хрватске и 6 српске националности).
12. јул 1943: У селу Кварте покрај Перушића, усташе убиле 4 члана хрватске породице Кокотовић, од чега двоје дјеце и двије жене. Публикована су имена страдалих.
Август
Септембар 21. рујан 1943: Двије сатније усташке жељезичкне бојне су се, захваљујући издаји једног интенданта, изненада пробиле и напале тајну партизанску болницу у шуми изнад Осијека на Калнику и побиле 14 рањеника, док су се осталих око 80 уз помоћ страже и особља успјело спасити.
Октобар 2. октобар 1943: Усташе убиле 4 жене хрватске националности из Карлобага које су биле активисткиње и симпатизерке НОП-а. Две жртве су живе запаљене,а једна је заклана. Усташе су 1943-1944. убили укупно 19 становника Карлобага, од чега 8 жена. Публикована су имена страдалих.
4. октобар 1943: Убиство 2 жене хрватске националности из села Подвожић покрај Бариловића, од стране усташа. Злочин се догодио у селу Белај.
Новембар 17. новембар 1943: Групација састављена од 34, 9. и 31. усташке бојне, једног батаљона њемачке 114. ловачке дивизије, 2 чете тенкова и 2 батерије топова извршила је обухватни напад из Госпића у правцу Дивосела на 2. бригаду 13. дивизије и Дивоселачку територијалну чету. Приликом овог испада усташе су убиле око 20 становника Дивосела, попалиле око половину бајти (куће су у Дивоселу већ раније биле попаљене) и опљачкале знатан број стоке.
30. новембар 1943: Усташе убиле 2 лица хрватске националности, симпатизера НОП-а, становника Карлобага. Злочин је извршен у Башким Оштаријама. Публикована су имена страдалих.
Децембар 1. децембар 1943: Усташе Поглавниковог тјелесног сдруга су након сукоба са партизанима и губитака у циљу одмазде спалиле село Церје Јесењанско у Хрватском Загорју, усмртивши притом 36 становника. Сви убијени били су цивили, а међу њима је било седморо дјеце од 2 до 16 година. Према извјештају опћинског поглаварства у Ђурманцу:
20. децембар 1943: Вјешање 16 комуниста и активиста НОП-а у Загребу у знак одмазде за партизанску диверзију извршену у селу Сопница 18. децембра 1943. Ово је први примјер јавног вјешања у Загребу. У послијератној култури сјећања овај догађај остао је упамћен под називом Просиначке жртве 1943. Публикована су имена страдалих. Међу објешенима 14 је било хрватског, двојица словеначког поријекла.
Референце
Литература
Amulić, Marijana; Huber, Čedomil: Otpor u logoru Stara Gradiška, Jasenovac, 1980. Aralica, Đuro, Ustaški pokolji Srba u glinskoj crkvi, Beograd, 2010. Baić, Dušan: Kotar Vrginmost u NO borbi 1941-1945, Vrginmost 1980. Bulajić, Milan: Ustaški zločin genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986, II, Beograd, 1988. Cvetković, Dragan: "Stradanje civila Nezavisne države Hrvatske u logoru Jasenovac", Tokovi istorije, 4/2007, Beograd, 2007. Dragić, Mile: Tragedija sela Mlake i Jablanca, Novska, 1989.
Horvatić, Franjo: "Koncentracioni logor 'Danica'", Sjeverozapadna Hrvatska u NOB, Varaždin, 1976.
Jakovljević, Danilo: "O prvim zločinima nad stanovništvom u okolini Sarajeva", Sarajevo u revoluciji, II, Sarajevo, 1977. Jelić-Butić, Fikreta: Ustaše i NDH, Zagreb, 1977. Jovanović, Nenad, "Dragan Cvetković: Jasenovac je paradigma stradanja", Novosti, 699, Zagreb, 11.5.2013. JUSP Jasenovac - Stara Gradiška (2007)
Kokot, Jovan: Dvanaesta proleterska slavonska brigada, Beograd, 1987. Korać, Dušan: Kordun i Banija u narodnooslobodilačkoj borbi i socijalističkoj revoluciji, Zagreb, 1986. Konjhodžić, Mehmed: Kronika ljubuškog kraja, Ljubuški, 1974. Kovačević, Pero; Bojčić, Cvjetan: Dereza - rađanje i umiranje, Beograd, 2002. Lengel-Krizman, Narcisa: "Sabirni logori i dječja sabirališta na području sjeverozapadne Hrvatske 1941-1942.", Sjeverozapadna Hrvatska u NOB-u, Varaždin, 1977. Lazić, Dušan: Sremsko krvavo leto 1942, Sremska Mitrovica, 1982. Leković, Mišo: Ofanziva proleterskih brigada u leto 1942, Beograd, 1965. Maslić, Miljkan: Početak i razvoj ustanka naroda IV. rajona Korduna, Zagreb, 2010. Miletić, Antun: Koncentracioni logor Jasenovac, 1941-1945. Dokumenta, knjiga I, Beograd, 1987.
Mirković, Jovan, "Hronologija zločina (april-avgust 1941. godine) - prilog dokazima o genocidnom karakteru NDH", Prilozi istraživanju zločina genocida i ratnih zločina, Beograd, 2009. Obradović, Milan: "Zločini u kotaru Donji Lapac od 1941. do 1945.", Kotar Donji Lapac u NOR-u 1941-1945, Karlovac, 1985. Madžar, Božo,: "Ljudske i materijalne žrtve Sarajeva u toku Drugog svjetskog rata", Sarajevo u revoluciji, IV, Sarajevo, 1977. Ogrizović, Slava: "Prvo javno vješanje u Zagrebu", Zagreb 1941-1945: zbornik sjećanja, 4, Zagreb, 1984. Peršen, Mirko: Ustaški logori (prošireno i dopunjeno izdanje), Zagreb, 1990. Požar, Ana, "Stradanje sela Strmen, Crkvenog i Ivanjskog Boka od ustaša tzv. NDH", Jasenovac, Zbornik radova Četvrte međunarodne konferencije o Jasenovcu, Banja Luka-Donja Gradina, 30-31. maj 2007, Banja Luka, 2007. Romano, Jaša: Jevreji Jugoslavije 1941-1945: žrtve genocida i učesnici NOR-a, Beograd, 1980. Tomasevich, Jozo, Rat i revolucija u Jugoslaviji, 1941-1945. Okupacija i kolaboracija, Zagreb, 2010. Samardžija, Dušan: Bosanskodubičko područje u NOR-u i socijalističkoj revoluciji 1941-1945, Bosanska Dubica, 1984. Savez antifašističkih boraca Hrvatske, Rušenje antifašističkih spomenika u Hrvatskoj 1990-2000, Zagreb, 2002. (skraćeno: SABH) Skoko, Savo, Pokolji hercegovačkih Srba 1941, Beograd, 1991. Sjeverozapadna Hrvatska u NOB i socijalističkoj revoluciji 1941-1945: Građa, knj. 4: siječanj-svibanj 1943, Zagreb, 1984. (skraćeno: SZ Hrvatska 1984) Sjeverozapadna Hrvatska u NOB i socijalističkoj revoluciji 1941-1945: Građa, knj. 7: studeni-prosinac 1943, Zagreb, 1987. (skraćeno: SZ Hrvatska 1987)
Škiljan, Filip: “Akcija Crkveni Bok”, Radovi – Zavod za hrvatsku povijest, 37, Zagreb, 2005. Škiljan, Filip: "Genocid nad Srbima, Romima i Židovima u kotaru Nova Gradiška tijekom Drugog svjetskog rata", Tokovi istorije, 3/2009, Beograd, 2009. Škiljan, Filip: "Stradanje Srba, Židova i Roma u virovitičkom i slatinskom kraju tijekom 1941. i početkom 1942. godine", Scrinia Slavonica, X, 1, 2010. Špoljar, Marijan: Mirko Virius, Koprivnica, 1989.