Видински санџак је била турска војно-административна јединица која је успостављена 1396. године.Фрагменти опширног пописа Видинског санџака из 1478-81. године //Мешовита грађа (Miscellanea) 2 (Београд 1973) 79-177 + факсимили.
Стварање Видинског санџака Након Никопољске битке 1396. Турци су освојили балканске земље и оформили Видински санџак. Видински санџак је означавао војну област за наставак борбених упада у Влашку, Молдавију, Угарску и Деспотовину. Могу се пронаћи многи документи који потврђују ратне сукобе. У војном погледу Видински и Никопољски санџак су сарађивали.Фрагменти збирног пописа Видинског санџака из 1466. године // Мешовита грађа (Miscellanea) 2 (Београд 1973) 5-77 + факсимили.
Границе санџака Границе овог санџака нису довољно прецизне, али се помиње да су биле од Видина до Голупца.
Крајњи циљ Крајњи циљ санџака био је учвршћивање турске границе на Дунаву, и наравно наставак освајања суседних области.
Власи Област северно од Тимока, односно Кривина и Фетислам (Кладово), није се помињала ни у једном претходном дефтеру до 1530 године, када су становници забележени као Власи (филурџије) са повлашћеним војничким статусом (војнуци) тј. 399 влашких села са 7233 влашких домаћинства. Институција Влаха (филурџија) је византијског порекла коју су Турци само преузели, а влашко становништво је на простору Тимока и Мораве живело и пре османских освајања. Тек када су Османлије покушале да им укину привилегије и изједначе их са обичном рајом у погледу пореза, ова села почињу да се појављују у редовним државним пописима. Како видимо из пописа Видинског санџака, нахија Фетхислам била је насељена искључиво влашким становништвом, а исто тако и нахија Кривина (Гиронија), са изузетком пет села. Претежно влашко становништво имала је и Црна Река. Према подацима из 1560. године, постојала су укупно 492 села Влаха која су припадала царским поседима. Попис из 1586. године у Видинској провинцији забележио исти број ових села, уз идентичан територијални распоред по нахијама. С обзиром на то да је укупан број пописаних села у целој Видинској провинцији у том тренутку износио 1002, села Влаха су чинила 49,1%. Држава је више пута 1530 и 1560. године, покушала да им укине повластице и претвори их у обичну рају која плаћа харач. Сељаци су на ово одговарали побунама и масовним бежањем преко Дунава у Влашку. Након што држава 1560. године није попустила, дошло је до егзодуса. Извештаји помињу 298 напуштених села и 5730 породица које су побегле због зулума. Тек 1599 године, видински алајбег Шабан успева да врати избегло становништво политиком блажих намета (истималет), за шта је награђен титулом санџакбега Видина. Занимљиво је да су се од 27 манастира пописаних 1560. године у Видинском санџаку, чак 22 налазила на територији Влаха (филурџија) и делила њихов повлашћени статус. Захваљујући сопственим финансијским средствима, они су помагали развој хришћанске уметности и изградњу манастира. Ово благостање објашњава нагли скок броја манастира у тимочко-дунавској регији, који се са 27 из 1560. године попео на 43 до 1586. године.
Гургусовац у време санџака Гургусовац је у то време био село. Статус вароши (града) добио је тек када је у њему изграђен турски шанац са посадом. По налогу Мехмеда Освајача извршен је попис свих насеља и домаћинства у санџаку. Гургусовац је имао 10 кућа, годишњи приход од 1.111 акчи и тада је установљено да има 199 тимарских поседа на којима је војно – административну власт имао спахија. Посед се добијао царским беретом или наслеђем. Тимар се састојао од једног до 3 села. На челу санџака је био санџак – бег.
Распад Видинског санџака Дошло је до реорганизације турске управе. Почетком XVIII века турско царство је добило нове административне јединице.Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za smederevsku, kruševačku i vidinsku oblast. – Beograd : Istorijski institut, 1974, 177 + 3 str. : faksimili. – (Zbornik za istočnjačku istorijsku i književnu građu ; 2). Видински санџак је тако трајао до 1833. када се тимочки народ напокон ослободио од турске окупације, која је трајала 437 година.
Напомене
Референце
Категорија:Историја Србије под Османским царством Категорија:Историја Срба у новом веку Категорија:Историја Бугарске у новом веку Категорија:Санџаци Османског царства Категорија:Видин