Источнокарпатска операција или Битка на превоју Дукла (на пољској граници, у близини Свидњика, Словачка) била је офанзивна операција совјетских и чехословачких трупа на североистоку Словачке у јесен 1944. године, са циљем да се заузиме град Прешов на територији Словачке у року од 5 дана и на овај начин помоген борцима Словачког националног устанка започетог на територији Словачке 29. августа 1944. године.
Била је то једна од највећих планинских битака Другог светског рата. Операција је била и део шире Источнокарпатске операције. Од 8. септембра до 28. октобра 1944. године, у операцији је страдало 21.000 совјетских и 1.800 чехословачких бораца, међу којима су били Чеси, Словаци, Русини и друге националности из Подкарпатске Русије и североисточне Словачке, припадника војних јединица обновљене Чехословачке.
Борбена ситуација у јесен 1944. У лето 1944. године Црвена армија је ослободила југоисточну и централну Европу. На главном стратешком правцу Варшава-Берлин, након достизања граница Источне Пруске и река Висле и Нарева на пољској територији, белоруска операција се завршила 19. августа 1944. године. Истог дана окончане су борбе у операцији Лвив-Сандомиерз. У исто време, операција Јаско-Чисинау одвијала се на јужном стратешком правцу. Њен успех створио је предуслов за брзо напредовање совјетских трупа из Румуније на североисток Мађарска. Захваљујући овоме, израчунато је да трупе у Карпатски венац могу ући са југа.
Главни војни план који су предвидели војни штаб и организатори Словачког националног устанка претпостављао је да ће две источно-словачке дивизије, држећи око 100 км фронта између немачких трупа на североистоку Словачке, отворити Карпатске пролазе за војску концентрисану у централној Словачкој у сарадњи са партизанима, дивизије за одбрану до доласка совјетске војске. Овај план су одобрили и комунисти и лондонска влада, али нису успели да разговарају о њему са командом совјетских трупа.
До почетка устанка, представници илегалног Словачког националног већа нису успели да постигну конкретне резултате у преговорима са совјетским политичким и војним представницима. То је углавном било због њиховог касног обавештавања совјетске странке. Поред тога, устанак је избио прерано као резултат исхитрене акције партизанских трупа, када ни совјетске ни побуњеничке снаге нису биле темељно припремљене за оружану борбу.
Сигнал за почетак устанка био је улазак немачких окупаторских трупа у Словачку у раним јутарњим часовима 29. августа 1944. године. Пресудни фактор за Карпатску операцију био је тај што су 31. августа немачке трупе почеле да разоружавају јединице у источно-словачкој војсци, уништавајући тако основне предуслове за успех читавог устанка.
Почетком септембра 1944. године лево крило трупа 1. украјинског фронта, које су чиниле 38. армија генерала пуковника К. Москаленка, и десно крило 4. украјинског фронта, које су чиниле 1. гарда генерал-пуковника А. Гречека Војске, налазили су се у подножју Карпата. Отприлике на подручју североисточно од линије Кросно - Санок. Само месец дана раније, ове трупе су прекинуле операцију Лавов-Сандомиерск
После избијања борби у Словачкој у позадини немачке војске, совјетска војска је наредила 1. и 4. украјинском фронту да изведу војну операцију за помоћ СНП-у, пређу Карпате, уђу на територију Чехословачке и придруже се побуњеницима. Да би припремили оно за шта су трупе добиле само 4 дана, још једна грешка је била што се број војника у пешадијским дивизијама 38. армије кретао од 4.500 до 5.000 људи (што није било ни 2/3 њиховог пуног стања). Иако је војска значајно ојачана из резерви команданта 1. украјинског фронта, ове резерве су исцрпљене претходним биткама, изузев 1. МС. Армијског корпуса, који, међутим, није био сасвим на нивоу корпуса. Опште информације о сукобљеним странама + Састав сукобљених страна. Јединице сила осовине80px|мини|лого СС дивизије Група армија Хеинрих (1. немачка тенковска армија и 1. мађарска армија): * 68., 75., 78., 208., 357., 359. и 545. немачка пешадијска дивизија; 1., 8. и 24. немачки тенковски дивизион; 101. немачка Јагер дивизија; 1. немачка скијашка дивизија Јагер и део 544. немачке пешадијске дивизије.
Командант групе армија: ген. Готхард ХајнрициЈединице савезника 38. армија Црвене армије (52., 67. и 101. пешадијски корпус; 1. гардијски коњички корпус; 25. и 31. тенковски корпус; 4. гардијски тенковски корпус; 1. чехословачки армијски корпус): 14. и 70. Гардијске пешадијске дивизије; 127., 305., 304., 140., 183., 241., 211., 359., 340. и 121. пешадијска дивизија; 111. и 242. тенковска бригада; 1. чехословачка пешадијска бригада; 2. чехословачка ваздухопловна бригада; 3. чехословачка пешадијска бригада 1. чехословачка тенковска бригада.
Командант армије: генерал. Кирил Москаленко
Немачка одбрана Карпати су се испречили на територији коју је совјетске војске ослободиле као најјачи део немачке одбране. Сама совјетска команда испрва није планирала да освоји ове планинске пределе, већ се ослањала на Немце који ће их сами напустити ако совјетске трупе продру у равнице Пољске и западније делове Мађарске.
Североисток Словачке бранила је немачка специјална оперативна група Хајнрици, која се састојала од 1. тенковске армије и 1. краљевске мађарске армије. Обе формације су била смештена у добро изграђеној и дубокој одбрани која се протезала до дубине од 50 км. Одбрана се углавном фокусирала на транзитне долине потока, река и планинских превоја, који су били једини препрека за нове продоре совјетске тешке опреме. Поред тога, мали број комуникација ограничио је могућност брзог маневрисања. Немци су такође ефикасно користили систем фокалне одбране доминантних висина. Карактер терена и неповољни временски услови такође су смањили ефикасност ваздушне и артиљеријске подршке нападајућих трупа.
Совјетски план У најважнијем правцу главног удара Кросно - Дукла - Прешов требало је да нападне совјетска 38. армију, појачана 25. тенковским корпусом, 1. гардијским коњичким корпусом и Првим чехословачким армијским корпусом у СССР-у. Десно крило 1. гардијске армије требало је да пружа помоћну офанзивну активност на правцу Санок - Прешов. Оперативни план је даље претпостављао да ће прву зону одбране у подножју Карпата надмашити трупе прве линије 38. армије, а у другој секвенци 25. тенка, 1. гардијска коњица и Први чехословачки армијски корпус како би се обезбедио брз развој операције тако да у року од 4 до 5 дана напада трупе дођу до зоне Стара нубовна - Прешов. 38. армију требало је да подржи део 2. ваздухопловства и 1. гардијски део 8. ваздухопловства.
Брзом пробијању немачких положаја на Карпатима требало је да помогне удар две словачке дивизије Источнословачке војске у позадину немачких трупа и активност партизана, која је требало да ограничи прелазак непријатељских снага на пробој зона. Напад две источнословачке дивизије у позадину немачке одбране био је заказан за 3. дан. Међутим, 38. армија није могла реално да испуни задатке повезане са планирањем операције, припремом трупа и њиховом материјалном сигурношћу у тако кратком року који је обезбеђивала њена команда.
Сам ток борби показао је да је и карактер простора за извођење борбених активности потцењен. Испред совјетских трупа додељених овој операцији протезала се тешко савладива природна препрека - Источни Карпати у ширини од 350 км и дубини од 110 - 130 км прекривена густим шумама и слабом комуникационом мрежом.
Тек у периоду завршетка припрема постало је јасно да неће добити никакву помоћ словачких дивизија које држе пролазе и распоређивање тенкова. Спровођење напада преко Карпата као брзи облик директне војне помоћи Црвене армије Словачком националном устанку била је стога пре свега политичка одлука.
Ток операције Дана 7. септембра 1944. године совјетске трупе у делу фронта немачке 96. дивизије у области Санок предузеле су прве велике борбене операције, које су имале за циљ прикупљање информација о размештају немачких трупа.
Ујутро 8. септембра 1944. године, после двочасовне артиљеријске припреме у 8:45 часова, трупе 38. армије кренуле су у напад уз знатну ваздушну подршку. Брзо су савладали прву зону немачке одбране, која се налазила испред 38. армије и на коју су највише утицала тешка артиљеријска дејства, али Кросно нису успели да освоје током операције већ су били присиљени да га заобиђу по лошим путевима. То је пореметило распоред напада реалузацију целокупне операције и наговестило њен укупни тешки ток.
Ујутро 9. септембра, Иван Коњев наредио је размештање друге линије 38. армије: 1. гардијског коњичког корпуса, 1. чехословачког армијског корпуса у СССР-у и 25. тенковског корпуса, који су се преместили на почетне положаје током ноћи. Међутим, њихово даље напредање није било довољно брзо и отпор немачких трупа се појачавао, и почели су да заузимају претходно изграђену одбрамбену линију на дубини од 6 до 12 км. Тада је немачка команда пребацила 2 тенковску и 2 пешадијску дивизију (укупне снаге око 12.500 људи, што значи да су то биле тешко савладиве јединице), које су се повукле из других делова фронта и посебно разместиле против устаника. Овим маневром снага Немци су успели да у овом делу фронта зауставе напредовање совјетских и чехословачких трупа.
Дана 9. септембра водиле су се тешке борбе у близини села Вроцанка, Бобрка и Мацхновка, где су се Немци консолидовали и зауставили даље напредовање чехословачке трупе. До овога је дошло јер је Чехословачка команда погрешно веровала да напредује територијом коју је окупирала Црвена армија, па се састав 1. и 3. бригаде кретао у неборбеној формацији док је био директно у домету ватре немачке артиљерије. Након штоје велики број чехословачких војника погођена артиљеријском и минобацачком ватром, брогада се морала суочити са нападом немачке пешадије. Резултат је био губитак 610 људи и бекство неких мање искусних војника. Дисциплинован отпор пружали су углавном ветерани Првог светског рата док је артиљерије директно гађала. Након немачког напада, 1. бригада је јако ослабљена, а 3. бригада је практично престала да постоји. Командант 1. чехословачког армијског корпуса генерал Маршала Коњева опозвао је Јан Кратовила и на његово место је постављен генерал Лудвик Свобода.LENKOVÁ, Jitka; PAVLÍK, Václav. . Frýdek-Místek: Alpress,. . Промена команданата у јединица које су престале да нападају, такође се догодила у совјетским јединицама. Овај дан је за чехословачку војску постао један од најтрагичнијих у читавом Другом светском рату.
Истовремени напад десног крила 1. гардијске армије, такође није омогућио значајан продор у дубину немачке одбрану. На саставу 38. и 1. гардијске армије распоређени су војници 2. чехословачке падобранске бригаде, који су у сарадњи са совјетским тенковским јединицама водили жестоке борбе за села Пулави, Пиелин, Далани и Једрусковце.
мини|Дукла, кота 534 за коју су се водиле веома тешке борбе мини|Дукљански превој и Комарник После дужих вишедневних борби, совјетске и чехословачке трупе успеле су да побију другу зону немачке одбране и заузму град Дукла. Од 10. септембра 1944. године, 1. чехословачки армијски корпус водио је веома тешке борбе за дукљанску коту 534, доминантно место немачке одбране североисточно од града Дукле .
Немци су 13. септембра покренули два батаљона и у контранападима покушали да поврате врх изгубљен претходног дана. Следећих 7 дана врх је прелазио из руке у руку. Војници су постепено досегли границу својих снага, и имали прилику да се одморе, једу или су били под минималном ватром непријатеља. И сам Лудвик Свобода је касније рекао да су се преживели тако борили да се то сигурно никада неће заборави. Током овог периода, нападајуће совјетске трупе имале су много несталих због чињенице да је много рањених одведено у немачко заробљеништво. Већину њих Немци су накнадно стрељали или убили, јер нису имали капацитет или прилику да се брину о њима.