Отац () је психолошко-драмски филм из 2020. године, режисера Флоријана Зелера у свом редитељском дебију; написао је сценарио са колегом драматургом Кристофером Хемптоном према сопственој позоришној представи Le Père из 2012. године, која је део трилогије која такође укључује Le Fils и The Mother. Овај филм је друга адаптација те представе, након филма Флорида из 2015. године. Рађен је у француско-британској копродукцији, а главне улоге тумаче Ентони Хопкинс, Оливија Колман, Марк Гатис, Имоџен Путс, Руфус Суел и Оливија Вилијамс. Прича прати осамдесетогодишњака који живи са деменцијом.

Отац је премијерно приказан 27. јануара 2020. на Филмском фестивалу Санденс, а -{Sony Pictures Classics}- га је објавио 26. фебруара 2021. у Сједињеним Државама, -{UGC Distribution}- 26. маја 2021. у Француској и -{Lionsgate UK}- 11. јуна исте године у Уједињеном Краљевству. Филм је зарадио 28 милиона долара са буџетом од 6 милиона долара и добио је позитивне критике критичара, који су нарочито похвалили глуму Хопкинса и Колманове, као и вредности продукције и филмски приказ деменције.

На 93. додели Оскара, Хопкинс је освојио оног за најбољег глумца, а Зелер и Хемптон су награђени за најбољи адаптирани сценарио; филм је укупно био номинован у шест категорија, укључујући најбољи филм и најбољу споредну глумицу (Оливија Колман). На 78. додели Златних глобуса, филм је имао четири номинације, укључујући ону за најбољи драмски филм, а био је номинован у шест категорија на 74. додели награда БАФТА, освојивши за најбољег глумца (Хопкинс) и за најбољи адаптирани сценарио. Поред тога, Хопкинс и Колманова су били номиновани за најбољег главног глумца и најбољу споредну глумицу на 27. додели награда Удружења филмских глумаца.

Радња Ен посећује свог оца Ентонија у његовом стану након што је он отерао последњу од неколико неговатељица. Он има деменцију и стално заборавља важне животне догађаје и где се ствари налазе у његовом стану, укључујући његов сат. Он говори Ен да верује да му је његоватељица украла сат, као и да се никада неће иселити из свог стана. Она говори Ентонију да се сели у Париз да би била са мушкарцем кога је упознала, што Ентонија збуњује јер се он не сећа ниједног мушкарца у њеном животу од краја њеног брака са Џејмсом. Ен каже да ће она морати да га пресели у старачки дом, ако он настави да одбија да има неговатељицу.

Следећег дана, Ентони наилази на непознатог човека, Пола, у свом стану. Пол говори да је Енин муж и да Ентони живи у њиховом стану. Ен се враћа, али Ентонију изгледа као друга жена. Када нова неговатељица, Лора, стигне да се договори око посла, Ентони јој каже да је био професионални плесач и инсистира да му није потребна никаква помоћ. Ентони касније говори да га Лора подсећа на његову другу ћерку Луси, коју дуго није видео.

Ентони је одведен код лекара и одбацује помисао да има проблема са памћењем. Касније, он каже Лори колико је поносан на Луси, сликарку. Она му говори да јој је жао због Лусине несреће, али Ентони је збуњен јер се не сећа тога. Током филма постаје јасно да Ентони заиста годинама живи са Ен, али верује да и даље живи у свом стану. Након што се Ен вратила кући, она и њен муж – који се понекад зове Пол, а понекад Џејмс, а појављује се као два различита мушкарца – се свађају око одмора који су морали да откажу због Ентонијевих потреба и око Ениног пожртвовања за свог оца. Пол пита Ентонија колико дуго планира да остане у њиховом стану и да нервира све; овај след догађаја се понавља касније, а другом приликом Пол га ошамари.

Ентони се буди и излази из стана, нашавши се у болничком ходнику. Сећа се Луси како је лежала у болничком кревету са крвљу на лицу. Тада се буди у потпуно другој спаваћој соби, која је у старачком дому. Стиже његова медицинска сестра, која се раније појављивала и као Ен и Лора, али се представља као Кетрин. Обавештава га да Ен живи у Паризу и да га повремено посећује викендом. Медицински помоћник по имену Бил такође долази у посету, идентичан једном од мушкараца који су раније изгледали као Енин муж. Ентони се расплаче због своје неспособности да разуме шта му се дешава, као и због Ениног нестанка. Каже да жели своју мајку и да „губи лишће, грање, ветар и кишу”. Кетрин га теши и говори му да ће га касније одвести у парк.

Улоге

| Ентони Хопкинс || Ентони |- | Оливија Колман || Ен |- | Руфус Суел || Пол |- | Имоџен Путс || Лора |- | Оливија Вилијамс || жена |- | Марк Гатис || човек |- | Ајша Даркер || др Сарај

Продукција У мају 2019. објављено је да ће Флоријан Зелер режирати филм и написати сценарио са Кристофером Хемптоном на основу сопствене позоришне представе. Ентони Хопкинс, Оливија Колман, Марк Гатис, Имоџен Путс, Руфус Суел и Оливија Вилијамс придружили су се касније тог месеца, а снимање је почело 13. маја. Филм је сниман у Лондону.

Објављивање Филм је премијерно приказан 27. јануара 2020. на Филмском фестивалу Санденс. Пре тога, -{Sony Pictures Classics}- и -{Lionsgate}- стекли су права дистрибуције филма у САД и Уједињеном Краљевству. Такође је приказан на Међународном филмском фестивалу у Торонту 14. септембра 2020, као и на фестивалу Америчког филмског института у октобру исте године.

У Сједињеним Државама, филм је почео са ограниченим приказивањем у Њујорку и Лос Анђелесу 26. фебруара 2021, пре него што је његово издање проширено 12. марта, а затим је био доступан путем премијум услуге видео на захтев од 26. марта, након што је првобитно планирано да буде објављен 18. децембра 2020. године. Филм је објављен у Индији 23. априла 2021, као и у Уједињеном Краљевству 11. јуна исте године, одложен од ранијих датума издања 8. јануара и 12. марта због другог таласа пандемије ковида 19. Филм је објављен у континенталној Кини 18. јуна 2021. године.

Пријем Зарада Филм је зарадио 2,1 милиона долара у Сједињеним Државама и Канади, као и 26,1 милиона долара у остатку света, што чини укупну зараду од 28,2 милиона долара широм света.

Током премијерног викенда филма у Сједињеним Државама, филм је зарадио 433.611 долара у 865 биоскопа, заузевши осмо место на благајнама. Током викенда након што је објављено да је номинован за шест Оскара, филм је зарадио 355.000 долара у 937 биоскопа. Након освајања два Оскара, филм је зарадио 147.000 долара у 713 биоскопа, што је укупно износило 1,9 милиона долара.

У Шпанији је филм зарадио 171.901 долара током првог викенда приказивања у 156 биоскопа, затим 160.378 долара током другог и 54.901 долара током трећег викенда.

Критике thumb|left|upright|Ентони Хопкинс је за своју улогу нашироко хваљен од стране критичара, а неки су је назвали најбољом у његовој каријери. Освојио је свог другог Оскара за најбољег глумца у 83. години, чиме је постао најстарији глумац који је освојио ову награду.

На сајту Rotten Tomatoes филм има рејтинг одобравања од 98% на основу 279 рецензената, са просечном оценом од 8,7/10. Консензус критичара сајта гласи: „Предвођен звезданим представама и вешто навођен сценаристом и редитељем Флоријаном Зелером, Отац представља разорно емпатичан приказ деменције.” Metacritic му је доделио пондерисану просечну оцену 88/100 на основу 51 критичара, што указује на „универзално признање”. Према критичком сервису -{PostTrak}-, 84% публике дало је филму позитивну оцену, док је 54% рекло да би га дефинитивно препоручило.

Пишући за Variety, Овен Глајберман је изјавио: „Отац ради нешто што је само неколико филмова о менталном погоршању у старости изазвало на овакав начин, или овако у потпуности. Ставља нас у ум некога ко губи разум – и то чини тако што открива тај ум као место наизглед рационалног и кохерентног искуства”. За The Guardian, Бенџамин Ли је написао о Хопкинсовој глуми: „То је задивљујући, срцепарајући перформанс, гледати га како покушава рационално да објасни себи и онима око себе шта доживљава. У неким од најтиших узнемирујућих тренутака у филму, његов свет се поново мења, али он остаје тих, знајући да ће сваки покушај да доведе у питање шта га се дешава бити занемарен. Хопкинс има пуну гаму емоција, од беса до чежње за мајком попут малог детета, и никада не делује као да је то особина лика, упркос нашем дружењу с њим као глумцем са богатом каријером.”

Тод Макарти из часописа The Hollywood Reporter написао је: „Као најбољи филм о ценама старења од Љубави пре осам година, Отац има проницљив, суптилан и нијансиран поглед на растућу деменцију и данак који узима онима који су у непосредној близини оболелих. Представљен фантастичном глумом Ентонија Хопкинса као поносног [човека] који негира своје стање, ово продорно дело обележава изванредан редитељски деби француског аутора представе Флоријана Зелера.”

Пишући за IndieWire, Дејвид Ерлих је прокоментарисао: „Зелер прилагођава своју награђивану истоимену представу са челичном визијом и изузетним самопоуздањем, док истовремено користи камеру као да стоји иза ње читавог живота... У Зелеровим рукама, оно што изгледа као наизглед конвенционални портрет погубљеног старца док бесни против своје ћерке и неговатељица полако се открива као бриљантна студија ума на мору и неописивог бола гледања како се неко дави.”

Пишући за The New York Times, Џенет Кацулис је изјавила да је Отац „невероватно ефикасан и дубоко узнемирујући” и описала га као „величанствени приказ ствари које нестају”. Ен Билсон из новина The Guardian оценила је Хопкинсов наступ у филму као најбољи у његовој каријери.

Селекције Филмски фестивал Санденс: званична селекција Филмски фестивал у Торонту: званична селекција Филмски фестивал у Телјурајду: званична селекција Филмски фестивал у Сан Себастијану: селекција Бисери Филмски фестивал у Цириху: званична селекција Филмски фестивал у Хемптонсу: званична селекција Британски филмски фестивал Динард

Награде