Михајло II Куркуас (Оксеити) ( грч . Μιχαηλ Β΄ Κουρκουας), (? – после 1146.) је био источно-православни патријарх Константинопоља (јул 1143 – март 1146).
Почетком 1143. године патријарх Лав и цар Јован II Комнин умрли су у размаку од неколико месеци, што је донело период турбуленције у Византијској цркви.Paul Magdalino. (2002). The Empire of Manuel I Komnenos, 1143-1180, Cambridge University Press, pp. 276-277 Јованов именовани наследник, његов син цар Манојло I Комнин стигао је у Цариград 27. јуна 1143, из Киликије где му је умро отац.Angold, Michael. Church and Society in Byzantium under the Comneni, 1081-1261. Cambridge University Press, 1995, pp. 78-79 Да би у потпуности осигурао свој положај као цара, Манојлo I је морао да организује крунисање. Међутим, да би то урадио, прво је требало да постави патријарха. Његов избор је пао на игумана манастира Оксеје, Михаила Куркуаса. Крунисање је обављено тек 28. новембра 1143. године, јер је патријарх Михајло II из непознатих разлога претио оставком.
Током свог мандата патријарх Михајло II је морао да се носи са високо политичким суђењем монаху по имену Нифон.Angold, Michael. Church and Society in Byzantium under the Comneni, 1081-1261. Cambridge University Press, 1995, pp. 78-79 Дана 22. фебруара 1144. патријарх Михајло II је осудио Нифона због подршке двојици кападокијских епископа који су оптужени за јерес и касније проглашени кривима за богомилске обичаје.Paul Magdalino. (2002). The Empire of Manuel I Komnenos, 1143-1180, Cambridge University Press, pp. 276-277 Ово је забранило православним верницима да се друже са њим. Патријарх Михајло II је у марту 1146. поднео оставку да би се вратио у манастир Оксеју, највероватније због разочарања у цара.
Референце
Категорија:Васељенски патријарси