Борис Абрамович Березовски (; Москва, 23. јануар 1946 – 23. март 2013), такође познат као Платон Еленин, био је руски олигарх, државни службеник, инжењер, математичар и члан Руске академије наука.
Березовски се обогатио у Русији 1990-их, када је земља спровела приватизацију државне имовине. Он је профитирао од стицања контроле над имовином, укључујући главни телевизијски канал у земљи, Channel One. Форбс је 1997. године проценио богатство Березовског на 3 милијарде доларе."Boris Abramovich Berezovsky" Profile on Globalsecurity.org Березовски је помогао у финансирању Јединства, политичке партије која ће формирати прву парламентарну базу Владимира Путина. Изабран је у Думу на Путиновој листи на руским парламентарним изборима 1999. године. Међутим, након руских председничких избора у марту 2000. године, Березовски је отишао у опозицију и поднео оставку у Думу. Березовски ће остати гласни Путинов критичар до краја живота.
Крајем 2000. године, након што је заменик руског генералног тужиоца захтевао да се Березовски појави на саслушању, он се није вратио из иностранства и преселио се у Велику Британију, која му је 2003. одобрила политички азил После пресељења у Британију, руска влада је преузела његову телевизијску имовину,"Silencing Critics of the Kremlin" Editorial, The New York Times, 23 January 2002 а он се одрекао других руских холдинга. У Русији је Березовски касније, у одсуству, осуђен за превару и проневеру. Прве оптужбе подигнуте су за време Примаковљеве владе 1999. Упркос црвеном обавештењу Интерпола за хапшење Березовског, Русија више пута није успела да добије изручење Березовског од Британије; ова ситуација је постала главна тачка дипломатских тензија између две земље.
Године 2012. Березовски је изгубио спор на Вишем суду у Лондону који је покренуо против власништва над великим произвођачем нафте Сибњефт против Романа Абрамовича, у којем је тражио одштету од преко 3 милијарде фунти. Суд је закључио да Березовски никада није био сувласник Сибњефта.
Березовски је пронађен мртав у својој кући, Титнес Парк, у Санингхилу, близу Аскота у Беркширу, 23. марта 2013. Обдукцијом је утврђено да је његова смрт настала вешањем и да није било знакова насиља. Међутим, мртвозорник у истрази о смрти Березовског је касније забележио отворену пресуду.
Биографија Борис Абрамович Березовски је рођен у Москви, од породице Абрама Марковича Березовског (1911–1979), јеврејског грађевинског инжењера,Vadim Joseph Rossman and the Vidal Sassoon International Center for the Study of Antisemitism. и његове супруге Ане Александровне Гелман (22. новембар 1923 – 3. септембар 2013). Студирао је примењену математику и докторирао 1983. године. Након што је 1968. дипломирао на Московском шумарском инжењерском институту, Березовски је радио као инжењер од 1969. до 1987. године, радећи као помоћник истраживача, референт за истраживање и на крају шеф одељења у Институту контролних наука Академије наука СССР-а. Березовски је спровео истраживање о оптимизацији и теорији управљања, објавивши 16 књига и чланака између 1975. и 1989. године.
Године 1989. Березовски је искористио могућности које је пружила перестројка да оснује LogoVAZ са Бадријем Патаркацишвилијем и вишим менаџерима руског произвођача аутомобила АвтоВАЗ. LogoVAZ је развио софтвер за AvtoVAZ, продавао аутомобиле совјетске производње и сервисирао стране аутомобиле. Компанија је профитирала од хиперинфлације тако што је узимало аутомобиле на консигнацију и плаћало произвођачу касније, када је новац изгубио велики део своје вредности кроз хиперинфлацију.
Један од раних подухвата Березовског био је Алл-Руссиа Аутомобиле Аллианце (АВВА), ризични фонд који је основао 1993. са Александром Волошином (будућим шефом кабинета Бориса Јељцина) и председником АвтоВАЗ-а Владимиром Кадањиковим. Березовски је контролисао око 30% компаније, која је прикупила скоро 50 милиона долара од малих инвеститора кроз обвезнички кредит за изградњу фабрике за производњу „народног аутомобила”. Пројекат није прикупио довољно средстава за фабрику, већ су средства уложена у производњу AvtoVAZ-а, док је дуг према инвеститорима замењен за власнички капитал. До 2000. AVVA је држала око једне трећине AvtoVAZ-а.
Године 1994. Березовски је био мета експлозије аутомобила бомбе, али је преживео покушај атентата, у којем је његов возач погинуо, а он сам повређен. Александар Литвињенко је водио истрагу ФСБ-а о инциденту и повезао злочин са отпором руководства AvtoVAZ-а из совјетског доба растућем утицају Березовског на руском аутомобилском тржишту.
Учешће Березовског у руским медијима почело је у децембру 1994. године, када је преузео контролу над ОРТ Телевизијом како би заменио пропали совјетски ТВ Канал 1. За генералног директора ОРТ-а именовао је популарног водитеља и продуцента Владислава Листјева. Три месеца касније Листјев је убијен усред жестоке борбе за контролу продаје реклама Березовски је испитан у полицијској истрази, између многих других, али убице никада нису пронађене.
Под управом Березовског, ОРТ је постао главна предност реформистичког табора док су се припремали да се политички сучеље са комунистима и националистима на предстојећим председничким изборима.
Од 1995. до 1997. године, кроз контроверзне аукције у току таласа приватизације, Березовски и Патаркацишвили су помогли Роману Абрамовичу у стицању контроле над Сибњефтом, шестом по величини руском нафтном компанијом, која је чинила највећи део његовог богатства. У чланку у Вашингтон Посту 2000. године, Березовски је открио да је финансијер Џорџ Сорош одбио позив да учествује у куповини."Our Reverse Revolution; Under Yeltsin, we 'oligarchs' helped stop Russia from reverting to its old, repressive ways" The Washington Post, 16 October 2000
Године 1995. играо је кључну улогу у реконструкцији менаџмента у Аерофлоту и учествовао у његовој корпоратизацији при чему је његов блиски сарадник Николај Глушков постао финансијски директор Аерофлота. Јануара 1998. је објављено да ће се <i>Сибњефт</i> спојити са <i>Јукосом</i> Михаила Ходорковског како би се створила трећа највећа нафтна компанија на свету. Спајање је прекинуто пет месеци касније због пада цена нафте."Yuksi Oil Merger Dropped" The Moscow Times 26 May 1998
Улога у поновном избору Јељцина 1996 Березовски је ушао у ужи круг Кремља 1993. године тако што је организовао објављивање Јељцинових мемоара и спријатељио се са Валентином Јумашевом, председниковим непотписаним писцем књиге.Stephen Kotkin. Донирао је и радио на сакупљању средстава за Јељцинову кампању и одиграо је значајну улогу у његовом реизбору. Касније је постао Јељцинов саветник.
Дана 16. јуна 1996, Јељцин је дошао на прво место у првом кругу избора након што је склопио тактички савез са ген. Александром Лебедом, који је завршио трећи на изборима. Трећег јула, у другом кругу гласања, победио је комунисту Генадија Зјуганова. Његова победа је омогућена углавном захваљујући подршци ТВ мрежа које контролишу Гусински и Березовски (НТВ и ОРТ) и новцу руске пословне елите. Њујорк тајмс је Березовског назвао „јавним портпаролом и главним лобистом ове нове елите, која је за неколико кратких година прешла из сенке у углед”.
Улога у чеченском сукобу Јељцин је 17. октобра 1996. разрешио генерала Александра Лебеда са места саветника за националну безбедност због оптужби да је планирао државни удар и тајно окупљао приватну војску."Chernomyrdin Intervenes in Kulikov-Lebed Feud, Lebed Appeals to Yeltsin" The Jamestown Foundation Monitor. Лебед је одмах оптужио Березовског и Гусинског да су организовали његово свргавање и формирао коалицију са осрамоћеним генералом Александром Коржаковом. Отпуштање Лебеда, одговор за постизање Хасавјуртског мировног споразума, оставило је Јељцинову политику према чеченском питању у лимбу. Дана 30. октобра 1996, у политичкој бомби, Јељцин је именовао Ивана Рибкина за свог новог саветника за националну безбедност и именовао Березовског за заменика секретара задуженог за Чеченију са мандатом да надгледа спровођење Хасавјуртског споразума односно повлачење Руске снаге, преговоре о мировном споразуму и припрему општих избора. Дана 19. децембра 1996, Березовски је доспео на насловне стране преговарајући о ослобађању 21 руског полицајца који је држао као таоце ратни комантанад Салман Радуев, са циљем радикала са обе стране да саботирају мировне преговоре."Raduev Releases Hostages" The Jamestown Foundation Monitor.
Дана 12. маја 1997. Јељцин и Масхадов потписали су у Кремљу руско-чеченски мировни споразум. Говорећи на конференцији за новинаре у Москви, Березовски је изнео своје виђење приоритетеа за економску обнову Чеченије, посебно изградњу нафтовода за транспорт азербејџанске нафте. Он је позвао руску пословну заједницу да допринесе обнови републике, откривајући сопствену донацију од 1 милион долара (неки извори помињу 2 милиона) за фабрику цемента у Грозном."Berezovsky Announces Steps Toward Economic Reconstruction of Chechnya" The Jamestown Foundation Monitor. Овај трансфер новца ће у будућности бити употребљен против Березеовског, који ће бити оптужен за финансирање чеченских терориста.
Након отпуштања из Савета безбедности, Березовски је обећао да ће наставити своје активности у Чеченији као приватна особа"Yeltsin Sacks Berezovsky" The Jamestown Foundation Monitor. и одржавати контакте са чеченским ратним вођама. Био је кључан у ослобађању 69 талаца, укључујући двојицу Британаца, Џона Џејмса и Камилу Кар, које је превезо својим приватним авионом у РАФ Бриз Нортон у септембру 1998."Hostages taste freedom" BBC News 21 September 1998."On a knife edge" The Times (London) 21 April 2008 У интервјуу са Томасом де Валом 2005. године, он је открио умешаност британског амбасадора у Русији, сер Ендруа Вуда, и објаснио да је његов бивши колега у преговорима, вођа исламских милитаната Мовлади Удугов, помогао у ослобађању Британаца. IWPR Report, 25 February 2005
Березовски је имао телефонски разговор са Мовладијем Удуговом у пролеће 1999. године, шест месеци пре почетка борби у Дагестану. Транскрипт тог разговора процурио је у један московски таблоид 10. септембра 1999. и чинило се да се помиње инвазија потенцијалних милитаната. Од тада је био предмет многих спекулација. Како је Березовски касније објаснио у интервјуима де Валу и Голдфарбу, Удугов је предложио да се координира упад исламиста у Дагестан, како би ограничени руски одговор збацио чеченског председника Аслана Масхадова и успоставио нову исламску републику, која би била антиамеричка, али пријатељска према Русији. Березовски је рекао да му се та идеја не свиђа, али је Удугову увертиру пријавио премијеру Степашину . „Удугов и Басајев“, тврдио је, „заверили су се са Степашином и Путином да изазову рат за свргавање Масхадова... али договор је био да се руска војска заустави на реци Терек. Међутим, Путин је двоструко прешао Чечене и започео свеопшти рат“.
Борба са младим реформаторима У марту 1997. Березовски и Татјана Дјаченко су одлетели у Нижњи Новгород да убеде градског гувернера Бориса Њемцова да се придружи Чубајсовом економском тиму, који је постао познат као влада младих реформатора. Ово је била последња усклађена политичка акција круга људи названих „Давоског пакта“. Четири месеца касније група се поделила на две клике које су се жестоко надметале за Јељцинову наклоност. Сукоб је убрзала приватизациона аукција комуникационог предузећа Свјазинвест, у којој се Онеким банка Чубајсовог лојалисте Владимира Потањина, уз подршку Џорџа Сороша, такмичила са Гусинским, у савезу са шпанском Телефоником. Првобитни комерцијални спор се брзо развио у надметање политичке воље између Чубајса и Березовског.