Сверуска уставотворна скупштина () је била уставотворна скупштина сазвана у Русији после Фебруарске револуције 1917. године. Састајало се 13 сати, од 16 до 5 часова ујутру, , након чега га је Сверуски централни извршни комитет предвођен бољшевицима незаконито распустио,The Bolsheviks: the intellectual and political history of the triumph of communism in Russia : with a new preface. Adam Bruno Ulam. Harvard University Press. p. 397.The Rise and Fall of the Soviet Union. Richard Sakwa. p. 73Russia in War and Revolution: General William V. Judson's Accounts from Petrograd, 1917-1918. William Voorhees Judson. Kent State University Press. p. 229How the Soviet Union is Governed. Jerry F. Hough. p. 80 проглашавајући Трећи сверуски конгрес Совјета новим управним телом Русије.Russia in the Twentieth Century: The Quest for Stability. David R. Marples. p. 38How the Soviet Union is Governed. Jerry F. Hough. p. 81The Life and Times of Soviet Socialism. Alex F. Dowlah, John E. Elliott. p. 18
Избори за Уставотворну скупштину у Русији 1917. нису произвели демократски изабрану владу, пошто су бољшевици, који су били на власти од Октобарске револуције која се догодила пре избора, касније распустили Уставотворну скупштину и наставили да владају земљом као једнопартијска држава са свим опозиционим странкама забрањеним.Концепция социалистической демократии: опыт реализации в СССР и современные перспективы в СНГ Неки научници су имали другачије гледиште и приписали су успостављање једнопартијског система у Совјетском Савезу ратне услове наметнуте бољшевичкој влади а други су истакли почетне покушаје да се формира коалициона влада са левим социјалистичким револуционарима.
Порекло Демократски изабрана Уставотворна скупштина за стварање руског устава био је један од главних захтева свих руских револуционарних партија пре Руске револуције 1905. Цар је 1906. одлучио да одобри основне грађанске слободе и одржи изборе за новостворено законодавно тело, Државну думу. Међутим, Дума никада није била овлашћена да напише нови устав, а још мање да укине монархију. Штавише, овлашћења Думе су падала у руке уставних демократа, а не социјалиста. Влада је распустила Думу, као што је био њихов законски споразум, јула 1906. и, након нових избора, јуна 1907. године. Коначни изборни закон који је написала влада након другог распуштања фаворизовала је властелинску и владајућу класу. Дума је стога била широко виђена као непредставница сиромашнијих сељака и радничке класе. Захтјеви за уставотворном скупштином која би се бирала на основу општег права гласа настављени су несметано. Али оно мало што је Дума могла да уради након 1907. често је стављано вето од стране цара или именованог горњег дома руског парламента.
Позадина
Привремена влада (фебруар–октобар 1917) Абдикацијом цара Николаја II у фебруарској револуцији 1917, власт у Русији прешла је на Привремену владу коју је формирало либерално руководство Думе.
Привремена влада је тако названа јер су је чиниле парламентарне личности, последњи пут изабране (као Четврта Дума) 1912. године, које су преузеле привремену власт за управљање револуционарном ситуацијом усред Првог светског рата до трајнијег облика власти. могао бити установљен од стране изабране Уставотворне скупштине.
Велики кнез Михаило је одбио да се попне на трон свог старијег брата Николаја II без сагласности изабране Уставотворне скупштине, а широко се претпостављало да је изабрана Уставотворна скупштина једино тело са овлашћењем да промени облик владавине Русије. Привремена влада је тврдила да ће организовати изборе по завршетку Првог светског рата, али је упркос првобитном споразуму у јулу 1917. прогласила Русију републиком и почела припреме за изборе у „ Препарламенту ”, касније названом Савет Руска Република.See Six Red Months in Russia by Louise Bryant, Chapter VII, available online Ови поступци изазвали су критике и са леве и са десне стране. Монархисти су сматрали да је проглашење републиканског облика власти у Русији неприхватљиво, док је левица сматрала да је декларација хватање власти са циљем да се ослаби утицај Совјета.
Бољшевици и Уставотворна скупштина Став бољшевика о Уставотворној скупштини еволуирао је током 1917. године. У почетку, као и све друге социјалистичке партије, бољшевици су подржавали избор Уставотворне скупштине. Сам Владимир Лењин је касније тврдио: „Захтев за сазивањем Уставотворне скупштине био је савршено легитиман део програма револуционарне социјалдемократије, јер у буржоаској републици Уставотворна скупштина представља највиши облик демократије“.V. I. Lenin, Theses on the Constituent Assembly (1917), Lenin Internet Archive.
Али постојала је потенцијална контрадикција у политици бољшевика. Од Лењиновог повратка из Швајцарске у априлу 1917, бољшевици су се разликовали од других социјалиста позивајући на „Сву власт Совјетима “. Бољшевици су се тако супротставили „буржоаским“ парламентарним телима, попут Привремене владе и Уставотворне скупштине, у корист Совјета (непосредно изабраних револуционарних савета радника, војника и сељака) који су настали после Фебруарске револуције.Vladimir Ilyich Lenin, The Tasks of the Proletariat in the Present Revolution (a.k.a. The April Theses) (1917), Lenin Internet Archive.
Дана , бољшевици су деловали на овој политици предводећи Октобарску револуцију против Привремене владе. Устанак у Петрограду поклопио се са сазивањем Другог сверуског конгреса радничких и војничких совјета. Совјетски посланици умеренијих социјалистичких партија, мењшевици и десни СР, напустили су Конгрес у знак протеста због, како су тврдили, превременог свргавања „буржоаске” владе у којој су учествовали.
Током наредних неколико недеља, бољшевици су успоставили контролу у урбаним срединама и у скоро целој Великој Русији, али су имали мање успеха на селу и у етнички неруским областима. Иако је нова совјетска влада ограничила слободу штампеFor an account of the closure of the non-socialist newspapers in Petrograd by the Military Revolutionary Committee on 26 October see Nikolai Sukhanov, The Russian Revolution, 1917, Oxford: Oxford University Press (1955), pp. 649-650. For the first Sovnarkom decree on press censorship see Rex A. Wade, The Russian Revolution, 1917, Cambridge: Cambridge University Press (2005), pp. 276. For the second Sovnarkom decree that established more extensive government control of the press see V. I. Lenin. Collected Works, Progress Publishers, Moscow, Volume 26, 1972, pp. 283-284, available online. (повремено забрањујући несоцијалистичку штампу) и прогонила либералну Уставно-демократску партију због њене непријављене, али широко распрострањене подршке афери генерала Корнилова, дозволила је одржавање избора за Уставотворну скупштину унапред , како је одредила Привремена влада.
Званично, бољшевичка влада је у почетку себе сматрала привременом владом и тврдила је да намерава да се потчини вољи Уставотворне скупштине.
Резултати избора (12/25. новембар 1917.) За Уставотворну скупштину заиста је гласало више од 60 одсто грађана са правом гласа.. (v. 3), Због величине земље, Првог светског рата који је у току и све лошијег комуникационог система, резултати у то време нису били у потпуности доступни. Делимичан број (54 изборне јединице од 79) објавио је НВ Свјатицки у Години руске револуције. 1917–18, Москва, Издавачи „Земља и воља“, 1918. Подаци Свјатицког су опште прихваћени од свих политичких партија, укључујући бољшевике,V. I. Lenin. The Constituent Assembly Elections and the Dictatorship of the Proletariat, December 1919, Collected Works, Volume 30, pages 253–75 Progress Publishers, 1965. и гласили су: ПартијаГласови %Социјалистичка револуционарна партија (СР)17,943,00040.4%Бољшевици10,661,00024.0%Украјински СР3,433.0007.7%Уставотворно-демократска партија ("Кадети")2,088,0004.7%Мењшевици1,144.0002.6%Остале руске либералне партије1,261,0002.8%Грузијска мењшевичка патрија662,0001.5%Мусават (Азербејџан)616,0001.4%Јерменска револуционарна федерација560,0001.3%Леви СР451,0001.0%Oстали социјалисти401,0000.9%Алаш Орда (Kaзахстан)407,0000.9%Остале партије националних мањина407,0000.9%Укупно (пребројано)40.034.00090%Неурачунато 4,543,00010%Укупно44.577.000100% Бољшевици су добили између 22% и 25% укупног броја гласова, али су постали највећа партија у урбаним центрима Русије и међу војницима на „Западном фронту“ (две трећине гласова тих војника). У граду Москви, бољшевици су освојили 47,9% гласова, Уставни демократи (Кадети) 35,7% и СР 8,1% гласова. Док је изгубила градске гласове, социјалистичко-револуционарна партија је добила око 57–58% (62% са својим социјалдемократским савезницима), добивши огромну подршку сеоског сељаштва које је чинило 80% руског становништва.
Међутим, научници су тврдили да гласање није правилно представљало вољу сељака. Гласачки листићи за Скупштину нису правили разлику између десних СР-а, који су се противили бољшевичкој власти, и левих СР-а, који су били коалициони партнери бољшевицима. Тако су многи сељачки гласови намењени левим есерима бирали десничарске посланике.E. H. Carr, The Bolshevik Revolution 1917–1923, London: Penguin (1966), p. 121.
Од избора до сазива Скупштине (новембар 1917–јануар 1918) Лењин и бољшевици су почели да доводе у сумњу вредност Уставотворне скупштине чим је изгледало вероватно да Скупштина неће садржати већину у корист совјетске владе. Дана , Лењин је на Ванредном сверуском конгресу совјета сељачких посланика рекао да Уставотворна скупштина не треба да одвлачи сељаке од борбе против капитала.
Дана Народни комесар за поморска питања Павел Дибенко наредио је да се 7.000 про-бољшевичких морнара из Кронштата држи у „пуној приправности“ у случају сазивања Уставотворне скупштине . Састанак од око 20.000 кронштатских „војника, морнара, радника и сељака“ одлучио је да подржи само Уставотворну скупштину која је „тако састављена да потврди достигнућа Октобарске револуције [и била би ослобођена] Калединоваца и вођа контра- револуционарна буржоазија“.
Са поделом између десних и левих социјалистичких револуционара финализованим у новембру, бољшевици су формирали коалициону владу са овим последњим. Дана , совјетска влада прогласила је Уставну демократску партију „партијом народних непријатеља“, забранила партију и наредила да се њени лидери ухапсе. See Rex A. Wade. op. cit. pp. 277. See Lenin's decree published on 29 November in V. I. Lenin. Decree on the Arrest of the Leaders of the Civil War Against The Revolution, Collected Works, Progress Publishers, Moscow, Volume 28, 1972, pp. 351, available online Такође је одложио сазив Уставотворне скупштине за почетак јануара. У почетку је совјетска влада за кашњења окривила техничке потешкоће и махинације својих непријатеља.See V. I. Lenin. On The Opening of the Constituent Assembly, Collected Works, Progress Publishers, Moscow, Volume 26, 1972, pp. 367, available online.
, Лењинове тезе о Уставотворној скупштини анонимно су објављене у бољшевичком листу Правда . Тезе су тврдиле да је „револуционарна социјалдемократија још од почетка Револуције 1917. више пута истицала да је република Совјета виши облик демократије од уобичајене буржоаске републике са Уставотворном скупштином“.
Лењин је тврдио да Уставотворна скупштина није заиста представљала руски народ јер њени листићи нису представљали раскол између антибољшевичких десних СР-а и про-бољшевичких левих СР-а.
Лењиново предложено решење проблема било је да Уставотворна скупштина пристане на нове изборе како би боље представила тренутну вољу народа и да у међувремену прихвати совјетску власт.